0
Kada je potrebno, uvek su tu da donesu sreću.
Svetske šampionke, nadamo se buduće Evropske i Olimpijske šampionke, svaki put uspevaju da potvrde da je Srbija takođe zemlja odbojke.
Nema tog prvenstva sa koje se od 2015. godine nisu vratile sa medaljom, ali se čini da se to dovoljno ne ceni u našoj zemlji.
PROČITAJTE JOŠ
Bez zlatnih odbojkašica Srbije se ne može, a to su ponovo pokazale ovog leta hrabrom igrom i plasmanom u finale Evropskog prvenstva.
Tamo su se plasirale pobedom nad Holandijom (3:2) u Briselu posle četiri seta strašno napetog meča, punog preokreta i rolerkostera i rezultata i emocija.
Ovo je deveta uzastopna medalja za naš nacionalni tim i veliko finale za Đovanija Gvidetija, koji je vodio ovu ekipu do overene medalje pred meč sa Turkinjama.
Gvideti je kormilo selektora preuzeo od Danijelea Santarelija koji je ostavio dubok trag u srpskoj reprezentaciji tako što je odbranio titulu prvaka sveta sa našim devojkama.
„Veoma sam ponosan zbog onoga što je tim uradio danas. Ponavljam ono što sam rekao više puta. Pobedili smo sa 14 igrača, zato što su svi danas na terenu uradili veliki posao. Nije bio lak dan. Probudili smo se i odmah trenirali, ali bez Maje i Aleks, koje su bile bolesne, pa sam morao da promenim nešto. Igrali smo protiv Holandije, sjajnog tima, a mi nismo igrali baš dobro, nismo imali sjajan dan, ali smo ostvarili veliku pobedu“, rekao je Gvideti posle velikog uspeha.
Upravo njegovo izlaganje nakon meča pokazuje kroz kakav pakao su one prošle da bi još jednom stigle do borbe za zlato.
Brojne povrede, bolesti i problemi zahvatili su našu selekciju pred ovo Evropsko prvenstvo, ali to nije bilo dovoljno da nas neko pobedi.
Maskimalnim učinkom, sa osam pobeda i samo četiri izgubljena seta, Srbija će pokušati da osvoji drugo uzastopno zlato.
Taj niz je počeo 2015. godine kada smo bili bronzani na Evropskom prvenstvu, a nastavilo se srebrnom medaljom na Olimpijskim igrama 2016. godine.
Usledila su tri zlata (2017 – 2019) kada su naše devojke dva puta postale prvakinje Evrope i jednom sveta.
Na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojena je bronza, da bi sa srebrom Evropskog i zlatom Svetskog prvenstva u naredne dve godine devojke potvrdile dominaciju.
Dvoranom Palais 12 u Briselu nakon polufinala zaorila se pesma Nade Topčagić „Jutro je“, a onda i čuveni „Sportski ples“ koji je otpevala Slađana Mirković uz hor Čarolija“
„Svi smo mi deo tog istog tima, koji hrabrosti ima i daje sve od sebe. Svi veruju u tebe, kad krene sportski ples“, glasi deo stihova pesme koju su na delu dokazale srpske odbojkašice i u polufinalu, a nadamo se da će i u nedelju od 20 sati kada se sastaju s Turskom u velikom finalu.
„Pokazali smo da smo tim koji je dominantan, kao što se videlo u prvom setu, potom se desio jedan neobjašnjiv pad, ali smo se digle i uspele. Presrećna sam, jer zaista nije bilo lako igrati, tim pre što su u 3. i 4. setu one vodile (sa po 12:16). Nikada i nije prijatno juriti rezultat, ali najvažnije da smo ostvarili plasman u finale. Pa i onda kada smo gubile ja sam samo govorila „hajde da napravimo taj jedan brejk“, jer sam stvarno videla i osećala sigurnost u našoj igri, koliko god to delovalo čudno sa strane.
Ali, mogu to da preokrenu velike ekipe, i veliki igrači kao što su u našoj ekipi, naravno i ogromna želja koja je kod nas bila prisutna, ta srčanost. Mislim, naša želja je jača od svega, nevažno koji je rezultat. Mi kad odlučimo, kada se skupimo, kada jedna drugoj kažemo da je „to to“, onda nema bojazni“, rekla Maja Ognjenović.
Ovo su zlatne devojke:
Tehničari: Maja Ognjenović i Bojana Drča.
Korektori: Tijana Bošković i Ana Bjelica.
Libera: Teodora Pušić i Aleksandra Jegdić.
Blokeri: Jovana Stevanović, Mina Popović, Maja Aleksić i Hena Kurtagić.
Primači: Bianka Buša, Sara Lozo, Katarina Lazović i Aleksandra Uzelac.
BONUS VIDEO Pozdrav odbojkašica sa pomoćnikom selektora
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
