Olimpijka boluje od leukemije, u emotivnoj ispovesti otkrila detalje životne borbe - njenu priču treba da pročitate

Krajem juna ove godine život joj se promenio, a u emotivnoj ispovesti na Instagramu otkrila je detalje svoje životne borbe.

Da bi shvatili sa kakvim se izazovom suočava, najbolje je da pročitate njeno pismo.

"Protekla dva meseca bila su emocionalno i mentalno najteža u mom životu. Prolazila sam kroz mnogo toga, ali to nisam pokazivala drugima. Iza zatvorenih vrata, kod kuće, u tami, sama sa sobom... Preplavljivali su me vrtlog emocija, misli i bezbrojni trenuci duboke tuge.

Pokušavala sam ispuniti dane obavezama – zapravo stvarima koje bi mi odvratile pažnju – kako bih misli skrenula sa onoga što mi je promenilo život. Ipak, svake večeri, kada se buka stiša, suze bi ponovo navirale. Odlučila sam konačno podeliti svoju priču. Iako se dogodilo nešto nezamislivo, želim da ova priča bude inspiracija svima koji se bore s nečim za šta nikada nisu ni pomislili da bi im se moglo desiti.

Datum koji nikada neću zaboraviti je 30. jun 2026. To je dan kada mi se život zauvek promenio. Jedan telefonski poziv, dve riječi i dijagnoza koja mi je srušila svet. Rak krvi. Hronična mijeloidna leukemija.

Oči su mi se napunile suzama. Nisam mogla razumeti reči koje je lekar izgovarao dok mi je sve objašnjavao. Očajnički sam želela samo okončati taj poziv kako bih mogla pobeći, pokušati umaći ovoj noćnoj mori. Ali to nije bio samo ružan san, bega nije bilo jer je to sada bila moja nova stvarnost. Nisam mogla disati, govoriti, pa čak ni jasno videti.

Mislim, rak? Ja? Zašto baš ja? Vodim računa o svom telu, vežbam, pravilno se hranim, ne pušim i ne pijem – radim sve kako treba, zar ne? A ipak, život mi je dodelio ovu kartu? Zašto?

Najpre, dozvolite mi da pojasnim dijagnozu. Da, to jeste oblik raka, ali ne u onom smislu s kojim ljudi obično povezuju tu reč. Ovaj tip se leči ciljanim lekovima i potpuno je pod kontrolom uz propisanu terapiju. Nema hemoterapije, nema tumora, nema operacije. Samo tablete koje se uzimaju svakodnevno.

Budući da je reč o hroničnom obliku raka, s njim se živi celi život. Trenutno medicina još nije tehnološki dovoljno napredna da bi lekari mogli reći da ste izlečeni od ovog oblika bolesti krvi.

Tablete obavljaju svoj posao i drže sve pod kontrolom. Cilj propisane terapije je da, ukoliko ona održi stanje stabilnim dovoljno dugo (nekoliko godina), možda s vremenom budem mogla prestati uzimati lekove dok bolest ostaje 'uspavana', mada će redovne analize krvi biti neophodne do kraja života. Uvek postoji mogućnost da se bolest ponovo aktivira, ali trenutno sam veoma daleko od same pomisli na život bez lekova.

Šta sve ovo znači za mene i moj život, moj plivački život?

Zapravo, ne znam sa sigurnošću. I upravo to najviše boli. Onkološki lekovi koje uzimam imaju nekoliko mogućih nuspojava – od opštih simptoma poput mučnine, glavobolje, grčeva u mišićima i umora, pa sve do ozbiljnijih komplikacija sa srcem, plućima i slično.

U svetu ne postoji zabeležen slučaj vrhunskog sportiste s ovim stanjem i nijedan lekar mi ne može garantovati da mogu sigurno i intenzivno trenirati svaki dan bez ikakvih posledica. Trenutno mi nije dozvoljeno izvoditi naporne treninge, ulagati maksimalne napore niti raditi vežbe s hipoksičnim opterećenjem. Takođe, strogo mi je zabranjeno takmičenje.

Upravo tu mi se život okrenuo naglavačke i našao pod znakom pitanja. Živim u neizvesnosti s kojom se teško nosim. Trenutno se fizički osećam dobro i nisam iskusila nijednu od mogućih nuspojava. Ipak, psihički i emocionalno, situacija je izuzetno teška. Svakodnevno nosim taj stalni teret.

Ali kuda me sve ovo trenutno vodi?

Ono što trenutno najviše liči na plan jeste sledeće: za sada ću nastaviti plivati ​​i trenirati veoma lagano – niskim intenzitetom i uz nizak nivo laktata – radeći ono što najviše volim, bez očekivanja, pritiska ili štoperice - jednostavno plivajući. Tek kada mi lekari potvrde da lekovi deluju i da dobro reagujem na terapiju, počeću postepeno ispitivati ​​granice (ako one uopšte postoje) svog tela s obzirom na ovu dijagnozu. Dokle ću stići i hoće li mi telo dozvoliti povratak treninzima na vrhunskom nivou – to je nešto što ću morati otkriti tokom samog procesa.

Nadam se da ću se moći vratiti sportu koji volim, uz sve ono što on nosi sa sobom – sve naporne treninge, sva takmičenja i ono 'pomeranje vlastitih granica za koje si mislio da postoje'.

Plivanje me naučilo da budem otporna i snažna, da nikada ne odustajem, da uvek ustanem i pokušavam iznova, da budem odlučna i da ne dopustim da stvari tako lako izmaknu kontroli. Uz mene su ljudi koji mi pružaju najbolju podršku. Moja ličnost, zajedno sa svime što sam naučila, biće moje najjače oružje u ovoj borbi. Ništa me neće sprečiti da pokušavam i dam sve od sebe za priliku da jednog dana ponovo stanem na startni blok, spremna da zaronim u vodu", napisala je Katja Fain.

Fain je učestvovala na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. i Parizu 2024. godine, a najbolji rezultat ostvarila je u prestonici Japana, gde je bila 15. na 400 metara slobodnim stilom.

Ona je pre pet godina osvojila bronzu na Evropskom prvenstvu u kratkim bazenima u Kazanju, u trci na 200 metara slobodnim stilom, a osvojila je i po dve zlatne medalje u štafetama i po dve srebrne medalje u trkama na 200 i 400 metara slobodno na Mediteranskim igrama u Oranu 2022. godine.

Fain je zbog bolesti propustila ovogodišnje Evropsko prvenstvo u Parizu, a nadamo se da će se uskoro vratiti vrhunskom sportu i do kraja života pobeđivati bolest.