Zašto će 4. avgusta u 21.55 ceo svet stati na desetak sekundi VIDEO

No, pre nego što pređemo na konkrenije pojašnjavanje zbog čega će svet stati u tom trenutku, jedno pitanje - šta sve čovek može da uradi za deset sekundi?

Iako deluje kao izuzetno malo vremena, za deset sekundi možete da složite majicu, obrišete ogledalo nakon tuširanja, donesete odluku da li ćete neki tekst pročitati do kraja ili izaći iz njega, pa čak i složiti Rubikovu kocku (uz mnogo, mnogo vežbe, primera radi svetski rekord drži Maks Park sa 3,13 sekundi).

I većina tih stvari (izuzev Rubikove kocke, naravno) spada u rutinu. No, postoje i oni kojima tih deset sekundi predstavlja nešto čemu su posvetili svoj čitav život, zbog čega ustaju svakog jutra, rade iz dana u dan i podležu se narodski rečeno spartanskim treninzima kako bi mogli da kažu da su "probili barijeru".

A finale, i za mnoge ljubitelje ne samo atletike već i sporta generalno, najatraktivnije dicipline u "kraljici sportova", olimpijske trke na 100 metara, zakazano je za taj 4. avgust od 21.55.

Šta nas čeka tamo?

Iako neće bti Useina Bolta, najbolji sprinter svih vremena će ipak predstavljati glavnog takmaca svima koji se nađu na startu i uđu u koštac kada je u pitanju borba za finale.

Razlog? Boltov rekord koji je postavio na trci u Berlinu 16. avgusta 2009. godine stoji (u trenutku pisanja ovog teksta) 14 godina, deset meseci i 1 dan.

A kada bude sve spremno za trku, razmak između dve trke biće 14 godina, 11 meseci i 20 dana. To u suštini znači da 179 meseci i 20 dana niko nije uspeo da distancu od 100 metara pretrči brže od Boltovih 9.58.

Prebačno samo u dane - svet na novog rekordera i prekid vladavine duge nešto preko 18 godin, Asafa Pauel započeo niz 11. juna 2006. godine, čeka 5.468 dana.

Poređenja radi, drugi rekord po dužini stajanja bio je onaj postavljen od strane Džima Hajnsa, legendarnog srpintera, koji je u Meksiko Sitiju 14. oktobra 1968. godine postao prvi atletičar koji je probio granicu od deset sekundi.

Boltovu surovu dominaciju (osvojio zlato u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016. godine) prekinuo je Marsel Džejkobs, Italijan rođen u Teksasu. Tačnije - nasledio je Bolta, pošto je legendarni atletičar sa Jamajke završio karijeru, a Džejkobs bio brži od ostalih i preuzeo upražnjeni tron.

Upravo će Džejkobs pokušati da dođe do druge vezane zlatne medalje, ali ne samo to - i da se približi Boltu kada je u pitanju obaranje rekorda - trenutno, najbolje vreme 29-godišnjem Italijanu je 9.80.

A prva pretnja Džejkobsu biće Noa Lajls - momak kog je ceo svet upoznao nakon što je iskritikovao naviku sportskih timova iz SAD da osvojene titule u domaćim šampionatima - NBA, NFL, MLB, NHL - okarakteriše kao "svetske šampione".

Lajls je na kvalifikacionim trkama u SAD pretrčao distancu od 100 metara za 9.83, pa nema dileme da nas očekuje pravi spektakl i okršaj dvojice velikana ovog sporta.

Da im zadatak neće biti lak pobrinuli su se Ferdinand Omanjala iz Kenije, vlasnig najboljeg vremena u 2024. godini (9.79), Oblik Sevilj sa Jamajke je ptertrčao tu distancu za 9.82, a Lajl zauzima treće mesto ove godine.

Džejkobs je trenutno tek osmi na svetu sa 9.92 - mada je utisak da se po mnogima najbolji sprinter današnjice u potpunosti fokusirao na Olimpijske igre - sve ostalo je samo propratno.

Zato, kad tog 4. avgusta sat otkuca 21.50, smestite se udobno, i na tih deset sekundi obratite pažnju na momke koji će pokušati da učine nemoguće na najvećoj pozornici na svetu.

BONUS VIDEO