Izreka “prva ljubav zaborava nema” nebrojano puta upotrebljena u znak njene istinosti, potvrdu ima i u sportskoj i životnoj priči srpske atletske šampionke Jovane Ilić.
Mlada Subotičanka, pod plaštom najbolje srpske juniorke, sa tri državne titule otisnula se 2016. preko Atlantika na studije gde je uz sprint, njenu baznu disciplinu morala da savlada još neku iz atletskog programa, a odluka je pala na troskok.
PROČITAJTE JOŠ
Školovanje u Americi dovelo je do stagnacije na sportskom planu, a povratak prvoj ljubavi dogodio se odmah po povratku u Srbiju.
Morala je sve iz početka, ali rad, ljubav, strpljenje i vera donose ostvarenje cilja.
Za kratko vreme odavno potvrđena srpska atletska šampionka ponovo je preuzela taj oreol i pod njim sada gazi novim stazama za nove ciljeve u “kraljici sportova”.
Ilićeva je leta 2021. na državnom prvenstvu u Kraljevu prvi put letela preko 13 metara (13,08).
Na tromeču Slovenija-Hrvatska-Srbija u Zagrebu februara 2022. zauzela je drugo mesto, rezultatom ličnog rekorda 13,61 metara i tim dometom najavila je učešće na Svetskom prvenstvu u Beogradu.
Osvrt na Svetsko prvenstvo u Beogradu i kako je prošao zimski deo sezone koji je bio u znaku priprema za SP?
“Iskreno, nisam se ni nadala učešću na Svetskom prvenstvu. Posle manje od dve godine treninga, mislila sam da je to nemoguće i jednostavno nisam o tome ni razmišljala. Međutim, napredovala sam vrlo brzo, i moji rezultati su se poboljšali dovoljno da mogu da učestvujem na jednom od najvećih atletskih takmičenja. S obzirom da sam iz Subotice, bilo je teško spremati se za zimsku sezonu iz razloga što nemamo dvoranu. Često smo putovali u Beograd i Novi Sad na treninge što je bilo vrlo zamarajuće, ali i pored toga uspela sam skočiti novi lični rekord početkom februara. Tadođe, učešče na Svetskom prvenstvu mi je definitivno dalo još veću motivaciju za novu sezonu”, kaže Jovana.
PROČITAJTE JOŠ:
Kakvi su planovi i ambicije za nastavak sezone?
“Plan je da letnju sezonu počnem krajem maja ili početkom juna, kao i da skočim lični rekord, a glavni cilj je svakako učešče na Evropskom prvenstvu u avgustu u Jerusalimu”, ističe Ilićeva.
U svet “kraljice sportova” Jovana je ušla sa devet godina, na taj korak se odlučila nakon pobede na opštinskom takmičenju na 300 metara.
“Uvek sam se bavila sprintom, od 60 do 300 metara i posle je to bilo 100 i 200 metara. Kao starija juniorka sam bila državna šampionka na 100 metara, 200 metara, troskok, 4×400 i srebrna na 4×100 metara. Te godine sam na prvenstvu Balkana za juniore osvojila tri medalje i bila proglašena za najbolju atletičarku Srbije u kategoriji juniorki. Nakon završetka srednje škole dobila sam ponudu za stipendiju za studije u Americi pod uslovom da imam rezultat i u nekoj tehničkoj disciplini pored sprinta. Trener i ja smo se dogovorili da to bude troskok i tako sam posle vrlo malo rada skocila 12.62 metara sto je tada bilo dovoljno da ja zapravo potvrdim svoju stipendiju”, objašnjava Ilićeva.
Na fakultetu se takmičila samo na prvoj godini studija, gde je skočila i 12.75 metara, ali su je nakon toga zadesili zdravstveni problemi zbog kojih nije bila u mogućnosti da trenira skoro tri godine.
“Mislila sam da je sa time moja karijera u atletici gotova. Skroz neplanirano sam se vratila u atletiku za vreme korone. Doselila sam se iz SAD-a i počela da odlazim na stadion kako bih ispunila svoje dane. Nedostajao mi je trening i totalno sam bila van forme, ali posle samo devet meseci rada ja sam skočila 13.53 metara i popravila svoj lični rekord za više od pola metra. To mi je zapravo ulilo nadu i dalo motivaciju da nastavim da se bavim atletikom i vidim koje sve granice mogu da pomerim. Tada sam u dogovoru sa trenerom i zvanično promenila disciplinu i prešla na troskok. Plan za narednih par godina su svakako Olimpijske igre u Parizu 2024. godine.”
Gde najviše voliš da treniraš, kakav je jedan radni dan u životu vrhunskog atletičara?
“Najviše volim da treniram na stadionu u Subotici za vreme leta, a zimi u atletskoj dvorani u Beogradu. Jedan radni dan za vreme pripremnog perioda je vrlo naporan, sastoji se od treninga pre podne i posle podne i oba su zahtevna sama po sebi. Smatram da je ovaj poziv vrlo zahtevan iz razloga što čitav način života mora biti tome prilagođen. Koliko je bitan trening toliko su bitni i oporavak, ishrana i san. Takođe, potrebna je maksimalna posvećenost i fokusiranost kao i trener u kojeg imaš maksimalno poverenje.”
Da si ponovo na početku da li bi odabrala isti sportski put?
“Definitivno bih odabrala isti sportski put i ništa ne bih menjala”, zaključila je srpska šampionka Jovana Ilić.
BONUS VIDEO Ivana Vuleta – devojka koja je vratila nadu u srpsku atletiku
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
