Sa lakoćom rešila "nemoguću" misiju.
Odbojkašice Srbije nastavile su da žive svoju bajku i sa euforijom ćekaju finale Svetskog prvenstva i priliku da osvoje i drugu titulu u nizu.
Rezultat koji se pre početka turnira činio neverovatnim, postao je realnost, a način na koji su devojke došle do kraja, učinio je da sve to izgleda kao najlakša i najnormalnija stvar.
A, zapravo u pitanju je istinski podvig.
Bajke su ispričane o Tijani Bošković i njenoj natprirodnoj igri koja iz meča u meč pomera granice, prijemu Bianke Buše i Brankice Mihajlović, igri srednjih blokerki…
Ali, možda najteži posao pred ovo prvenstvo i najveću odgovornost je dobila Bojana Drča, tehničar sprske reprezentacije koja jdo sada odigrala turnir karijere i to sa neverovatnom lakoćom.
Kada su se posle olimpijskih igara od reprezentacije oprostile neke igračice, najveće pitanje je bilo ko će naslediti Maju Ognjenovič+ć.
Mogle su se naslutiti adekvatne zamene za Milenu Rašić, Silviju Popovič, a čak je i odlazak Zorana Terzića, „večitog“ selektora i čoveka koji je sinonim za žensku odbojku lako primljen.
Zamena u vidu Danijelea Santarelija bila je potez koji je sačuvao optimizam, jer je bilo reč o vanserijskom treneru koji je dobro poznavao naše devojke, a ni činjenica da je stranac nije unosila nikakav nemir.
Ali, Maja Ognjenović je bila igrački lider reprezentacije, devojka koja je bila kamen temeljac svih uspeha ovog tima. Čak i kada je Tijana Bošković poroglašena za MVP-ija na prethodnom Svetskom prvenstvu, jasno je bilo da bi bez Ognjenovićeve taj uspeh bio nemoguć.
Zato je uloga Bojane Drče bila od krucijanog značaja na ovom turniru.
Znalo se da će Tijana Bošković izvući i pretvoriti u poene i lošije dignute lopte, ali da bi sve ostalo funkcionisalo kako trebe, tehničar je morao da bude na nivou.
A bila je Bojana Drča i više od toga. Pomereni prijemi, teške lopte, protivnički blok koji je leteo na sve strane i druge prepreke uspešno je rešavala.
Bila je pretnja i sama u bloku i servisu, a videli smo i dobru igru u polju. Ali najviše od svega je imponovalo njeno razumevanje igre, čitanje rivala i sjajne lopte koje su olakšavale život napadačima.
Umela je da oseti koja je od devojaka „vruća“, koja je u dobrom ritmu i koja će u datom trenutku da najviše štete zada rivalima.
A znala je i kad ne ide nekoj igračici da je ispoštuje i pomogne da vrati samopouzdanje kao nekada Nikola Grbić.
Nije se libila ni da skuva loptu u kritičnim trenucima petog seta protiv Poljske koji nam je bio najteži meč na putu do finala i da smireno odigra tu završnicu.
Iako je dočekala da kormilo reprezentacije preuzme sa 34 godine, njen zadatak je time bio još veći.
Sledeće Svetko prrvenstvo možda dočeka u odbojkaškoj penziji, vremena za dokazivanje nema puno, a zadatak da nasledi Maju Ognjenović bio je jedan od najtežih i sveukupno najveći pritisak je bila na njenim leđima.
Zbog toga je sve ono što je ona pokazala još impresivnije i njene nastupe čini gotovo istorijskim.
Ostalo je još samo završna predstava i poslednje poglavlje jedne predivne odbojkaške bajke srpskih devojaka.
A iako će oči biti uprte u one koje osvajaju poene, Bojana Drča će imati zadatak da kroz turbulencije jednog velikog meča dovede ovaj tim do drugog zlata u istoriji.
BONUS VIDEO Izjave naših odbojkašica nakon plasmana u finale