Da, naše. Jer, Bobana Momčilović Veličković bila je velika carica, prava šampionka, ne samo u sportskom smislu, pa je veliki broj nas i njih (da ne kažemo svako) mogao da je nazove "svojom".
Bio je 21. jun kada je stigla jedna od najtužnijih vesti, ne samo iz sveta sporta. Na sredini ove užasne godine otišla je Bobana. Pravo niotkuda… Neopisiva tuga i neverica, ne samo u njenoj porodici ili kod njenih bližnjih, već i kod onih koji je nisu lično poznavali.
PROČITAJTE JOŠ
Otišla je prerano naša Boba u 31. godini posle kraće i teške bolesti, višestruka šampionka Evrope u gađanju vazdušnim pištoljem. Neponovljiva sportistkinja velikog srca…
Unikatna, posebna, perfekcionista, nesvakidašnja. Lavica, hrabri borac, odvažna. Toliko puta nas je sve odbradovala i medaljama, i uspesima, i donosila osmeh naciji.
Bila je neponovljiva… Volela je životinje i cveće, volela je da kuva, obožavala je svoj Bor u kojem je živela, radovala se svemu što ju je čekalo sa porodicom. Imala je i svoju Jasnu Šekarić, Zoranu i Jelenu Arunović, i imaće ih zauvek. Imala je i imaće cimerku Andreu Arsović, Ivanu Maksimović Anđušić, Sanju Vukašinović, sve one iz sportske porodice u čijim srcima i sećanjima će zauvek živeti.
Ovog ponedeljka navršava se tačno šest meseci, najtužnijih pola godine, bez Bobane Momčilović Veličković.
„Bila je totalno atipična, nije bila baksuz, što je danas teško“, ispričala nam je u velikoj ispovesti Jelena Arunović, neposredno posle tragedije, koja je deceniju i po poznavala Bobanu, ne samo kao njen trener.
Životinje i kafa bili su ogroman deo njenog života, a obožavala je i cveće, i tufne… Radovala se velikim planovima s prijateljima i vremenu s porodicom, suprugom Mišom i sinom Vukašinom.
Više od svega bila je čovek i umela je nesebično da inspiriše druge. I svake reči koju smo čuli o Bobani isijavalo je – nedostajanje. I čini se da je svakim danom sve veće, kao i bol, zbog prerano ugašenog života neponovljive devojke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar