0
Od samog početka utakmice finala Kupa Srbije između Novog Beograda i Radničkog iz Kragujevca, bilo je jasno da se stvari neće odvijati onako kako su čelnici tima sa 11. aprila želeli...
Kada je tokom prelaznog roka između dve sezone Aleksandar Šapić počeo da „detonira“ vaterpolo bombu za bombom, a u klub stiglo pet zlatnih igrača sa Olimpijskih igara u Tokiju (Dušan Mandić, Nikola Jakšić, braća Gojko i Duško Pijetlović, te Strahinja Rašović), uz srebrnog reprezentativca Grčke Angelosa Vlahopulosa, poruka sa Novog Beograda je bila jasna – cilj je napad na sve moguće trofeje.
PROČITAJTE JOŠ...
I silovito su krenuli Novobeograđani, poveli sa 3:0, a onda je sve – stalo. Ili se onda razigrala potcenjena mašinerija iz Kragujevca, zavisi iz koje perspektive posmatrate. Polako se topila prednost Novog Beograda, u trećoj deonici je Radnički „dodao gas“ i blago rečeno pregazio moćnog rivala (bar po imenima).
No, mnogo bolnije od poraza – a sudeći po fotografijama sa bazena, Šapiću ni on nije lako pao – legendarnog vaterpolistu je gotovo sigurno zaboleo odnos gotovo čitavih tribina prema njegovom „čedu“.
Naime, ni pet zlatnih „delfina“ u ekipi, ni imena poput Mandića, Jakšića, Rašovića – o Pijetlovićima da ne pričamo – nisu bila dovoljna da tas podrške pretegne na stranu Novog Beograda, pogotovo što je utakmica odigrana na bazenu koji bi sam Šapić mogao komotno da smatra svojom kućom, 25. maju (podsećamo, karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi).
Na njegovu žalost, kod onih koji su se našli na tribinama sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“ na Dorćolu nije bilo ni trunke sentimenta, pa je umesto aplauza zbog bravura igrača koji svetom nose slavu srpskog vaterpola u kapici sa državnim grbom prednjačio zvuk veoma glasnih zvižduka. A zvižduci su trajali, i trajali, dok je svaki dobar potez Radničkog praćen glasnim aplauzima. Svaka greška igrača Novog Beograda dodavala je koji decibel, pa je buka sa tribina iz glasne prelazila ű gromoglasnu.
Iako je učinio sve da u klub dovede najbolje i najpopularnije igrače koje srpski vaterpolo može da ponudi, publika koja se našla na tribinama tokom utakmice za prvi trofej pokazala je Šapiću da će njegov „drim tim“ morati da pređe ozbiljan, i pomalo neočekivan put, kako bi pridobio makar deo simpatija ljubitelja jednog od najtrofejnijih vodenih sportova. U suprotnom, čitav projekat, koji gotovo sigurno nije ni najmanje jeftin, bi mogao da padne u vodu daleko pre prilaska cilju zvanom osvajanje titule šampiona Srbije. O Ligi šampiona da ne govorimo…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
