Naprasno i šokantno povlačenje Nemanje Matića iz fudbalske reprezentacije Srbije pod neveštim izgovorom asa Mančester junajteda da je došlo vreme za mlađe, nateralo nas je da se prisetimo svih sukoba selektora i igrača.
Mikronska verovatnoća je da se Matić posvađao sa selektorom Ljubišom Tumbakovićem, već je po sredi sasvim sigurno nešto mnogo „dublje“ i „veće“, kada se opredelio na tako radikalan potez i to pred meč decenije, koji u oktobru očekuje „orlove“ sa Norveškom u polufinalu baraža za Evropsko prvenstvo, ali prisetimo se ko je sve bio „precrtan“ ili višak i kako su izgledali ti sukobi selektora i fudbalera.
Bilo bi dobro da naši reprezentativci jednom otkriju pravi razlog zašto su se povukli iz nacionalnog tima. Teško je poverovati da je Radovan Ćurčić hteo sukob sa Dušanom Tadićem ili Ljubiša Tumbaković s Nemanjom Matićem… Ako to jednom neko ne uradi, onda neka se ne ljuti što ih armija botova naziva „princezama na zrnu graška“.
PROČITAJTE JOŠ
Priča Srbije i Matića se nažalost ovde završava, ali treba podsetiti da je prekaljeni zadnji vezni od početka reprezentativne karijere bio loše tretiran, što se odrazilo na broj njegovih utakmica u dresu s nacionalnim grbom – samo 48.
Matić je bio sporan još u eri dok je tim „krojio“ Siniša Mihajlović. S obzirom na to da su prednost uporno dobijali Fejsa, Radovanović, Milivojević i ostali, as koji je ime izgradio igrajući u Premijer ligi i braneći boje Čelsija i Junajteda, nije želeo da se pomiri s tim, s pravom je zamerao selektoru da nije zadovoljan minutažom, pa je sve rezultiralo izostavljanjem Matića s kvalifikacionih mečeva za odlazak na Mundijal u Brazilu 2014. godine.
Olako se 2012. godine selektor Siniša Mihajlović odrekao iskusnog veznog fudbalera, svetske klase, a dok su „zakopali ratne sekire“, već je bilo prekasno. Srbija nije otišla na Svetsko prvenstvo. Doduše, Matić se sam precrtao, poručivši da neće da igra za Srbiju dok je tu Miha.
„Gospodinu Boškoviću iz Fudbalskog saveza Srbije sam rekao da prenese selektoru da ubuduće ne računa na mene“, kratko je rekao Matić u novembru 2012. godine, da bi se pomirenje čekalo do septembra iduće godine za meč sa Hrvatskom na „Marakani“.
Poznat je i slučaj Adema Ljajića iz maja 2012. godine. Tada je Siniša Mihajlović vratio odličnog veznog fudbalera sa priprema reprezentacije u Sent Galenu u Švajcarskoj, a tadašnji selektor „orlova“ je rekao kako je Ljajić prekršio sporazum time što nije pevao himnu Srbije na prijateljskoj utakmici protiv Španije.
Nije se dugo čekalo na novi sukob u reprezentaciji. U periodu dok je „orlove“ vodio Radovan Ćurčić, za aktuelnog lidera našeg nacionalnog tima Dušana Tadića, nije bilo mesta!
Ne, nije šala. Ćurčić za prijateljske mečeve sa Poljskom i Estonijom u martu 2016. godine nije pozvao kapitena Ajaksa. Razlog? Nije se uklapao u koncepciju njegovog stila igre.
Posle toga se ekspresno oglasio uvređeni Tadić.
„To je ružno i kukavički. Ne pozvati nekog ko je bio reprezentativac od 19. godine i reći mu o čemu se radi. Kada se neko tako ponaša prema meni, i kada me neko ne poštuje, ne mogu ni ja njega da poštujem i tu je kraj svakog poverenja među nama. Neću se odazivati na pozive u reprezentaciju dok je selektor Radovan Ćurčić. Pogodilo me je to. Igram u najjačoj ligi na svetu i mislim da imam najbolji učinak od svih igrača. Već drugu godinu sam među pet najkreativnijih igrača u Premijer ligi Engleske. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali nije u tome najveći problem. Na svakom spisku reprezentacije sam pet godina, odazivam se na svaki poziv i sada praktično iz novina saznajem da nisam među reprezentativcima“, poručio je tada Tadić, kao igrač Sautemptona.
I čitavu priču upetljao se Savo Milošević, tadašnji direktor reprezentacije.
„Kada neko misli da je bogom dan, da je bolji od ostalih, takvom, ma kako se on zvao, nije mesto u reprezentaciji. Na kraju želim da mu poručim da je u zabludi ako misli da će se u budućnosti njegov status u reprezentaciji posle svega ovog što je uradio promeniti. Takvi reprezentaciji nisu potrebni“, rekao je Savo.
Tako krupne reči je prevalio preko usana, a na kraju se ispostavilo da je žestoko pogrešio. FSS se zahvalio Ćurčiću 2016. godine i umesto njega stigao je Slavoljub Muslin.
Jedan od prvih poteza bio mu je vraćanje Dušana Tadića pod fudbalsku zastavu Srbije, a ovaj mu se odužio najboljim fudbalom u karijeri.
Nizao je asistencije i golove, izrastao u apsolutnog lidera i bio je najzaslužniji što su „orlovi“ odleteli na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine. Tadić je posle samo pet kvalifikacionih mečeva na svom kontu imao monstruoznou statistiku – sedam asistencija i četiri postignuta gola.
Dusan Tadic with Serbia in WCQ:
-5 Games
-7 Assists
-4 GoalsOn ? #SaintsFC pic.twitter.com/2B3BQu86ER
— Saint Harris (@LHarrisSFC) March 24, 2017
Ipak, Muslin je uspeo da „zarati“ s jednim drugim fudbalerom, reč je o Sergeju Mlinković-Saviću. Vezista Lacija i biser srpskog fudbala procenjen na preko 100 miliona evra, nikako se nije uklapao u Muslinov koncept.
Nije pozvao Sergeja za kvalifikacione mečeve sa Moldavijom i Irskom, uz obrazloženje da nikome vrata nisu zatvorena.
„Uvek polazim od toga da su ovi igrači koje sam pozvao, da su najbolji igrači za protivnike koji nam predstoje. Sama činjenica da sam pozvao Adema Ljajića je potvrda da nikome vrata nisu zatvorena. Tako može da se desi da u sledećim utakmicama pozovem Sergeja Milinković-Savića. Kada ja i moj stručni štab budemo odlučili da je vreme za njega“, izjavio je nekadašnji trener Crvene zvezde i brojnih ruskih klubova.
Sam selektor je u nekoliko navrata isticao da ne „vidi“ gde da postavi Sergeja, na koju poziciju i kasnije je rešio da ga ne poziva. Opasno su mu to zamerili u FSS, na kraju se navodno ispostavilo da je zbog svoje neposlušnosti i tvrdoglavosti Muslinu neposredno pred odlazak na Mundijal serviran otkaz.
U javnosti je prezentovano da Srbija nije igrala dovoljno dopadljiv fudbal, da je tim delovao anemično, neuverljivo, da nije imao „plan B“ ukoliko zatreba.
Pošto je Srbija zemlja čuda u kojoj je sve moguće, na mesto selektora postavljen je njegov pomoćnik Mladen Krstajić, koji je naravno momentalno vratio Milinković-Savića u tim i poveo ga na Mundijal.
Njemu je bez dana trenerskog iskustva poverena uloga da predvodi ekipu na Svetskom prvenstvu. Epilog je bio kraj avanture već u grupnoj fazi u konkurenciji sa Kostarikom, Švajcarskom i Brazilom.
Srbija se slupala u Rusiji, Krstajić je ostao na mestu selektora, ali je kasnije smenjen. U jeku kvalifikacija za odlazak na Evropsko prvenstvo 2020. godine, posle debakla od Ukrajine (5:0) doveden je iskusni Ljubiša Tumbaković da vadi „kestenje iz vatre“.
Nije uspeo kroz kvalifikacionu grupu za EVRO, bilo je prekasno, ali je preostao put preko Lige nacija i polufinale baraža za Norveškom. Ali, ni kod Tumbakovića se nije moglo bez problema s igračima.
Požar je buknuo na relaciji Tumbaković – Luka Jović. Luka je stigao u Real Madrid iz Ajntrahta za 60 miliona evra i nije mu padalo na pamet da sedi na klupi i „greje“ istu Aleksandru Mitroviću i ostalim napadačima.
Napustio je ekipu neposredno pred gostovanje Luksemburgu u kvalifikacijama za Evro, uz obrazloženje da je povređen, ali se ispostavilo da to nije istina, pa su selektor i FSS rešili da ga precrtaju jer je takvo ponašanje nedopustivo za jednog profesionalca.
Nije bilo Jovića među „orlovima“, da bi poslednjeg dana u 2019. godini, osvanula na društvenim mrežama slika sa sportskim direktorom Matijaševićem, što je značilo da je Joviću oprošteno nedopustivo ponašanje.
Tada je na sajtu FSS navedeno da je sa obe strane rečeno sve što je bilo potrebno da se kaže, da je nesporazum rešen i da im je plasman na Evropsko prvenstvo zajednički cilj.
Jović je vraćen za meč baraža za Norveškom, ali do njega zbog pandemije koronavirusa još nije došlo, a potvrda da je sukob na relaciji selektor-igrač prošlost jeste da se napadač Reala našao na spisku za septembarske mečeve Lige nacija sa Rusijom i Turskom.
Srbija je šokantno ostala bez Matića, koji za sada ne želi da otkrije pravi razlog, ali je na otvaranju Sportskih igara mladih u Vrelu, svojom izjavom, nagovestio da će kada za to dođe vreme, otkriti šta se zapravo krije iza tog njegovog „vreme je za mlađe“.
Suština je da mi Srbi nismo evropski Brazilci kao što se decenijama predstavljamo, i nemamo taj luksuz da možemo da dozvolimo tako česte sukobe na relaciji selektor-igrač, kao i da olako dižemo ruke od asova kakav je Nemanja Matić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar