Žoc nije hteo da bude trener, a postao je najveći ikada

Priču o njegovom trenerskom početku podelio je svojevremeno u opširnom intervjuu magazinu Nedeljnik nekadašnji centar Partizana, pokojni Milenko Savović:"Željko je trebalo da bude kapiten reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Rimu. A sve se dešava u noći pre odlaska na to prvenstvo. Željko i ja sedimo u ‘Klubu književnika’ sa ženama na večeri i dogovaramo se da nađemo klub u kom ćemo zajedno igrati sledeće sezone.Mi smo dugogodišnji prijatelji i kumovi. Tada nije bilo mobilnih telefona i izlazi kelner iz kuhinje i kaže mi: ‘Savo, telefon’. Na vezi je Kićanović i kaže: ‘Gde ste? Tražimo vas po celom gradu. Dođite kod mene kući’.Godinama unazad je Kića pričao da će Željko biti trener a ja da dođem na njegovo mesto. Ali nismo se nadali da će to biti brzo. I odemo i dogovorimo se s Kićom, ali postoji problem jer Željko treba da ode na aerodrom i kaže Dudi Ivkoviću da postaje trener.Prilazimo aerodromu, unosi se oprema, mi bez torbi i Duda pita: ‘Gde ste vi?’. Kaže mu Željko: ‘Postao sam trener Partizana’. Na to će Duda: ‘Ma, ‘ajde bre’, Ali onda ugleda Kiću i shvati da je ozbiljno. Voleo je mnogo Željka, i čestitao mu je", otkrio je tada Savović.Taj potez Kićanovića i Savovića pokazao se kao pun pogodak, pošto je klub iz Humske prvu sezonu sa mladim stručnjakom na klupi završio na najbolji mogući način - osvojenom titulom prvaka Jugoslavije, osvojenim Kupom Jugoslavije, ali i pobedom u finalu završnog turnira Evrolige nad Huventudom. Ispostavilo se da je trojka Aleksandra Đorđevića za pobedu bila tek prva od mnogih koje su obeležile karijeru nekadašnjeg plejmejkera iz Čačka.https://www.youtube.com/watch?v=DD5l2QHwM0MNakon odlaska iz Partizana 1993. godine otišao je u Huventud, i sa timom iz Badalone ponovio uspeh koji je dve godine ranije postigao sa Partizanom. Na osnovu toga dobio je ponudu Real Marida, i već u prvoj i sa "kraljevskim klubom" došao do trećeg trofeja prvaka Evrope za četiri sezone.https://www.youtube.com/watch?v=C_5KfIGLCLwNakon jednogodišnje epizode u Benetonu, kada je osvojeno treće mesto na "starom kontinentu", usledio je odlazak u Atinu, gde je Obradović zacementirao svoje mesto u istoriji Evrolige, ali i napravio korak ka potvrdi statusa najboljeg trenera Evrope svih vremena.Od sezone 1999/2000 do 2011/2012, PAO se čak pet puta okitio titulom šampiona Evrolige, a nakon poraza u meču za treće mesto od Barselone, Obradović je napustio "zelene" i potražio novi izazov.https://www.youtube.com/watch?v=KVINxYz53PAOn je stigao u vidu upražnjene klupe Fenerbahčea, i bio još jedan u nizu pravih poteza. Prvu sezonu Fener je završio u Top 16 fazi, potom je poražen u borbi za treće mesto, zatim je izgubio u finalu, a kruna je došla u sezoni 2016/2017, kada su Obradović, Bogdan Bogdanović, Nikola Kalinić, Jan Veseli, Bobi Dikson i Luiđi Datome doneli ovom klubu trofej najboljeg u Evropi.Po odlasku sa klupe Fenera čuveni Žoc je odlučio da pauzira godinu dana, nakon čega je, na oduševljenje navijača Partizana, prihvatio ponudu tima iz Humske.Obradovićevu karijeru obeležili su i uspesi reprezentacije, pošto je Jugoslaviju predvodio do dva zlata, na Evropskom prvenstvu 1997. godine i Mundobasketu godinu dana kasnije, dok su Olimpijske igre 1996. okončane srebrom, a Evrobasket 1999. osvojenom bronzanom medaljom.https://www.youtube.com/watch?v=9gRWlioGmFYU tri navrata je bio proglašen za trenera Evrolige - 2007, 2011. i 2017. godine.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram