Zašto se ori "Dušan, Dušan" u Istanbulu i kako je Alimpijević odveo Bešiktaš u istoriju VIDEO

Dušan Alimpijević polako postaje kralj turske košarke (ako to već nije), barem kada je reč o klupskoj sceni. Pre četiri godine igrao je finale Evrokupa sa Bursom, sada će imati priliku da osvoji ovo takmičenje kao trener Bešiktaša.

Uspeh koji dovoljno govori o trenerskim kvalitetima selektora Srbije, koga obožavanje košarke inspiriše da se neprestano usavršava i radi svaki dan - bukvalno. O ljudskim kvalitetima drugom prilikom, a u prazničnom intervjuu prilikom naše posete Istanbulu mogli ste da se uverite i u to na portalu Nova.rs.

Alimpijević je sada sa svojim saradnicima i izabranicima odveo Bešiktaš u istorijsko, prvo finale Evrokupa, pošto su u polufinalnom dvomeču savladali Bahčešehir (91:72 kod kuće i 82:72 u gostima), i u borbi za trofej čekaju pobednika majstorice Burg - Turk Telekom (1-1 u seriji). Biće to prvo evropsko finale za crno-bele iz Istanbula još od 2012. godine (osvojili FIBA Evrokup sa Erginom Atamanom) i prilika za srpskog stručnjaka da osvoji prvi trofej u karijeri. A na tom putu je prošao sve, ali baš sve...

Od dolaska u Bešiktaš je za tri godine pravio čudo za čudom. Vratio je ovaj klub na mapu, vratila se i publika u halu, interesovanje je neverovatno, iz sezone u sezonu igraju se finala turskog prvenstva i Kupa uz atmosferu o kojoj se priča, pa svedočimo i tome da 20 miliona navijača skandira "Dušan, Dušan" na svakoj utakmici. Baš svakoj.

Znao je Alimpijević upravo sa navijačima da proslavi veliki uspeh i pobedu na gostovanju Bahčešehiru za plasman u finale Evrokupa, a o tom skandiranju za ceo život i emocijama, te sistemu i radu u Bešiktašu pričali smo u novogodišnjem intervjuu.

"Lepo je zaista za svakog čoveka koji živi u inostranstvu da doživi da bude tako prihvaćen od strane navijača koji nisu iz tvoje zemlje. Stvarno jedna čast i poštovanje i ljubav i emocija. Sve se nekako skupilo ove tri godine. Bešiktašovi navijači su zaista specifični po tome što zaista prepoznaju energiju i borbenost na terenu. Ne mare previše ako je rezultat možda otišao u nekom negativnom smeru, ako oni vide da zaista svi na terenu daju svoj maksimum. Mi već tri godine dosta se dobro borimo i karakterno pokazujemo sve do kraja naših utakmica i to su navijači prepoznali", otkrio je Alimpijević u velikom intervjuu za Nova.rs početkom godine.

Svi ti snimci kada se skandira "Dušan, Dušan" i na kojima navijači turskog tima prave fantastičnu atmosferu - uživo izgledaju još bolje. Ta ljubav koju 20 miliona fantatičnih navijača, koliko ih Bešiktaš ima, nešto je nesvakidašnje, daje snagu i igračima na parketu, i pokreće sve oko terena, i samom treneru pruža trenutke za ceo život.

"Neverovatno, ja sam to rekao milion puta, ali ti si imao priliku i da vidiš direktno, turski narod je toliko pasioniran, žive te svoje klubove. Fanovi Bešiktaša, znam i za ostale velike klubove u Turskoj, da je to neviđena povezanost i emocija prema klubu. Ta patnja kad si izgubio i neviđena sreća kad se pobedi. I Turska je zemlja koja se takođe vezuje za ličnosti. Bio je jedan težak put da objasnimo da ovde nije u pitanju jedan čovek ili jedan igrač ili trener, nego da je to u principu pitanje sistema i postavljanje sistema. Tako da mnogo je moralo ovih godina da prođe, da bi i oni se uverili u sve to", naglasio je Alimpijević.

I uvek će da naglasi ulogu svojih saradnika u stručnom štabu na čiji račun idu velike zasluge za sve uspehe. Kako kaže, i on je prvo bio asistent i to mu je neizmerno pomoglo u karijeri, sada ih u svom timu ima četvoricu, kondicioni trener je naš vrhunski stručnjak Marko Sekulić, i on ima svog asistenta, kao i ekonom, i sva ta brojnost u vidu stručnih ljudi, sama organizacija kluba i postojanje sistema govore više nego dovoljno.

Dmitro Boldajev je asistent koji sa srpskim stručnjakom radi još iz perioda u ruskom Saratovu, Bugra Bajazit je bio sa njim i u Bursi, Sinan Čelik je u prethodnoj sezoni bio i trener juniora koji su prvi put u klupskoj istoriji osvojili titulu državnog prvaka, pa je i sada tu aktuelni trener juniorskog tima kako bi se i dalje razvijao uspostavljen sistem. Uvek je na treninzima i neko od igrača iz juniorskog pogona, postoje plan, ideja i način rada na svim nivoima, nešto što teško da postoji u bilo kojem klubu u Srbiji.

"Video si kompletnu organizaciju, ne samo Bešiktaša, nego kompletna Turska ulaže ozbiljna sredstva u sport, infrastrukturu i organizaciju. Video si i koliko je ljudi zaposleno u klubu i to sve uopšte nisu male nego velike stvari koje čine da se osećaš i komotnije, ne mi, nego igrači, i da se oseća profesionalni nivo. Kada si pomenuo stručni štab, vrlo važan segment našeg posla, mog posla, sporta generalno – tu su ljudi sa kojima sam ja već dugo godina na okupu, pet ili više godina, i naravno da je taj neki naš odnos i sistem rada nekako doživeo sad neki vrhunac, da se zaista toliko dobro poznajemo i toliko dobro čitamo jedni druge da nemamo potrebu da se previše vremena troši na prazne stvari. Dobro uhodan sistem, igračima to prija, bar tako kažu (smeh) i vidimo rezultate toga", ističe Alimpijević.

Teretana samo njima na raspolaganju za sve što im je potrebno pod nadzorom vrhunskog stručnjaka Marka Sekulića, ceo kompleks na najvišem nivou, medicinski blok sa najsavremenijim spravama za analize za koje biste u Srbiji morali u najopremljenije zdravstvene ustanove a ovde su u sklopu klupskih prostorija, što je za svaku pohvalu.

Svi oni i sve to doprinosi da Bešiktaš bude to što jeste, da može i dalje da raste do evroligaškog nivoa što je svima cilj, od čega ih sada dele samo dve pobede. Termini finala Evrokupa su 22. i 28. april, i eventualno 1. maj ako se bude igrala majstorica, a pehar će podići ekipa koja dođe do dve pobede. I važno je istaći da Bešiktaš ima prednost domaćeg terena, pa atmosfera koju prave navijači u Istanbulu može da bude i ključna u mnogim trenucima.

Pa da se krajem meseca ili prvog dana maja Istanbulom najglasnije zaori "Dušan, Dušan".