Zašto najbolji srpski arbitri ne sude večiti derbi?

Crvena zvezda je u finalu ove godine bila bolja od Partizana sa 85:79, a jedna od glavnih tema posle utakmice bila je, kao i obično - suđenje.

„Neka se zapitaju ljudi iz organizacije zbog sudija. Tri sezone u Nišu znali smo šta nas čeka. Kad to kažem pričam o sudijama koje nisu dorasle da sude ovo. Zbog čega ove sudije sude finale Partizana i Zvezde? Nisu bili na nivou potrebnom za finalnu utakmicu. Mislim da postoji par odluka koje su neverovatne, kad sam pogledao snimak, tad se Zvezda vraća u utakmicu. Mi nismo bili sposobni da iskontrolišemo emocije, kad se naprave greške i naše i sudijske, mi uđemo u problem", rekao je između ostalog Željko Obradović posle izgubljenog finala.

Pravdu na finalnom meču Kupa delili su Vladimir Jevtović (Beograd), Stefan Ćalić (Beograd), Aleksandar Milojević (Kruševac).

Iako nije na meni da ocenjujem sudije, mada bi verovatno trebalo da postoji neko ko to radi uz sankcije ako se posao radi loše, utisak je da su arbitri na finalu bili na zadovoljavajućem nivou.

Da je bilo grešaka, bilo je, na obe strane svakako, ali opšti utisak nije da su njihove odluke uticale na konačni ishod.

Primera radi, navijači Partizana su na društvenim mrežama izvukli situaciju u kojoj nije dosuđen očigledan faul nad Pi Džej Doužerom, ali je u istoj toj prilici košarkaš Partizana napravio korake, koji takođe nisu svirani. Dakle, niko tu nije oštećen.

Naravno da nećemo sada izvlačiti svaku situaciju posebno, valjda postoje ljudi koji bi trebalo time da se bave, ali ono što je jasno jeste da najbolje (bar na papiru) srpske sudije izbegavaju da sude večite derbije, pogotovo na Kupu Radivoja Koraća, gde su prisutni navijači oba tima.

„Kada sam video sudijsku delegaciju, za finale Kupa Srbije, zabrinuo sam se da evroligaške sudije iz Srbije, nisu bolesne ili povređene, jer nema niti jednog od njih petorice“, poručio je legendarni Aco Petrović pred veliko finale.

Srbija ima čak pet evroligaških sudija, a jedini sa više predstavnika po tom parametru u elitnom takmičenju su Slovenija (6) i Španija (6). Na spisku evroligaških sudija za ovu sezonu nalaze se Ilija Belošević, Marko Juras, Milivoje Jovčić, Uroš Nikolić i Uroš Obrknežević.

Dakle, nijedan od njih nije bio na finalu Kupa, što jeste čudno, s obzirom da se unapred zna šta sve večiti derbi nosi sa sobom i koliko je iskustva potrebno da se situacija kontroliše, iako je nerealno da i jedni i drugi uvek budu zadovoljni suđenjem.

Ni prošle godine u polufinalu Kupa, kada je Zvezda izbacila Partizan, za utakmicu nisu bili delegirani ni Belošević ni Jovčić ni Juras, dok je ta "čast" pripala trojci - Uroš Nikolić, Uroš Obrknežević i Stefan Ćalić (koji je sudio i ove sezone).

Prošle godine u Nišu iz više izvora moglo je da se čuje da Belošević i Jovčić jednostavno nisu hteli da sude, što nije ni čudo s obzirom kakvih smo se sve derbija nagledali u prethodnih nekoliko sezona, iako je istini za volju u poslednje vreme sve manje skandala, ali problemi su daleko od rešenih.

Ove sezone do sada odigrano je pet večitih derbija, Zvezda je dobila tri, Partizan dva, a u Evroligi oba puta su sudije strane sudije, što je i normalno. U ABA ligi za prvi susret delegirani su Matej Boltauzer, Tomislav Hordov, Uroš Nikolić, dok je u drugom sudijska trojka bila Saša Pukl, Uroš Obrknežević, Josip Radojković.

Dakle, Nikolić i Obrknežević ne izbegavaju uvek da sude večite derbije, ali su i te kako kritikovani i nisu jedini.

Vrlo je jednostavan odgovor na pitanje zašto najbolji srpski arbitri, bar ako je verovati Evroligi, ne žele da sude večite derbije. Ne treba im da proživljavaju sve ono što smo viđali u duelima Partizana i Crvene zvezde već unazad ko zna koliko godina.

Tuče, sukobi, skandali, gađanje igrača, vređanje, ubacivanje svakakvih predmeta na teren, paljenje baklji, pražnjenje hala... Možete verovatno do sutra da nabrajate šta su nam donosili večiti derbiji i koliko je sudijski posao težak, iako ga ni oni koji su zaduženi za njega ne obavljaju uvek kako treba i to je činjenica.

Dakle, nije moj i naš posao da branimo sudije, ali je jasno da se i oni nalaze u veoma nezahvalnoj situaciji, da proživljavaju veliki stres i izlažu se opasnosti iz više razloga.

Na sve to dodajte i čuveno targetiranje, koje je izgleda u Srbiji postalo toliko redovno da ga neki smatraju normalnim.

Nije normalno da sudije, samo zato što je neki tim izgubio ili što im je promakla jedna situacija, doživljavaju targetiranje javno i preko društvenih mreža, verovatno u strahu da sutra na ulici neće sresti nekoga ko će zaboga želeti da im objasni kako oni nisu u pravu i kako su oni krivi za nečiji poraz.

Da sudije greše - greše, da su nekada bespotrebno u centru pažnje i to je tačno, da nekada odluče utakmicu svojim odlukama, pa da, ali nije tako stalno.

Prošle godine u Nišu na Kupu sudijska trojka je prekinula meč zbog nereda, te se povukla u svlačionicu. Međutim, kako žandarmerija i policija tada nisu uspeli da isprazne halu, već se samo atmosfera primirila, sudije su se nakon oko pola sata vratile na teren i večiti derbi je priveden kraju.

Ove sezone nismo prisustvovali takvim scenama, ali da je bilo burno - jeste. Jedan od članova Partizana posle finalnog meča ušao je u konflikt sa sudijama, obezbeđenje je stalo između njih, tako da većih problema nije bilo. Ipak, Obradovićeva konferencija je podgrejala situaciju i otvorila nova pitanja - dokle ćemo ovako, kada će sudije moći normalno da sude mečeve Zvezde i Partizana i kako doći u situaciju da arbitri ne budu večiti krivci?

Jednostavno, psihički pritisak, stalne pretnje i nebezbednost odvlače sudije od večitog derbija, a čak i kada je posao na zadovoljavajućem nivou, opet nekome nije dobro. U tome su delimični krivci i arbitri, ali i Partizan i Crvena zvezda i navijači. Apsolutno svi koji podgrevaju atmosferu moraju malo da smire strasti, ako žele da imamo zdravije rivalstvo između večitih rivala.

Da arbitri moraju bolje - moraju, ali oni nisu jedini koji treba da krenu tim putem. Svi koji učestvuju u najvećoj srpskoj košarkaškoj predstavi moraju bolje i odgovornije, a sudije svakako ne treba da budu u centru pažnje. Iako one nekada same naprave takve situacije kako bi bili primećeni i kako bi se nešto vrtelo oko njih, često nije tako, a neki izgleda kao da jedva čekaju da ih stave na stub srama i dovedu u pitanje njihovu profesionalnost, a otvore i pitanje pristrasnosti.