Devet metara za ponos Karaburme: Mural posvećen Vasi Miciću na zidu škole u koju je išao

Ovo umetničko delo na zdanju iz 1923. godine u ulici Danila Ilića delo je umetnika Marije i Stevana Šolna, i pokriva površinu od 100 kvadratnih metara, a nastalo je na inicijativu direktorke škole, Valentine Panđaitan.

"U našoj školi volimo da kažemo: 'Jednom u školi “Jovan Cvijić”, zauvek u našem srcu.' Vasa je najbolji primer toga, jer nas nikada nije zaboravio, iako je prošlo više godina otkako je sedeo u našim klupama. I dalje smo u bliskom kontaktu, pratimo njegove utakmice i karijeru, a među prvima mu čestitamo na velikim uspesima.

On nas, s druge strane, uvek rado poseti kad god može. Već duže vreme smo planirali ovaj projekat, i nije mogla postojati bolja prilika za njegovu realizaciju. Umetnici su odradili sjajan posao, đaci su oduševljeni, a ovih dana primećujemo gužvu oko škole jer svi žele da vide mural i da ih to inspiriše da budu poput Vase Micića. Presrećna sam zbog toga, jer je upravo to bio moj cilj kada sam pokrenula ovu inicijativu”, rekla je direktorka ove ustanove.

Micić je sa reprezentacijom Srbije osvojio bronzu na Olimpijskim igrama u Parizu.

Bračni par Šoln, Marija i Stevan, dali su svoj doprinos projektu prenoseći ogroman portret na zid visine devet metara. Rad na muralu trajao je tri dana, a crtež na zidu je savršeno dočarao dinamiku i energiju koju naš poznati plejmejker unosi u utakmice.

“Za izradu murala ovih dimenzija bila su potrebna tri intenzivna dana rada, od svitanja do sumraka, kako bi skica u potpunosti oživela na zidu. Timski rad je bio ključan za uspeh projekta. Pored Marije i mene, želim posebno da pohvalim školu kao domaćina. Njihova podrška je bila izvanredna, a oni su se pokazali kao jedni od najboljih domaćina sa kojima smo radili. Mural je dinamičan i šaren i savršeno oslikava duh dece koja pohađaju ovu školu. Koristili smo kombinovanu tehniku slikanja sprejem, koja je idealna za realistične portrete, i fasadne boje, koje su gušće i pomogle su da pokrijemo delove zida u lošijem stanju.

Prvog dana najvažnije je bilo precizno preneti skicu na zid tehnikom mreže, gde smo zid podelili na kvadrate, a svaki kvadrat je sadržao deo crteža. Drugog dana, najuzbudljivijeg za posmatrače, počeli smo sa farbanjem. Fasadne boje su korišćene za pozadinu, dok smo sprej boje upotrebili da oživimo Vasinu siluetu i lice. Trećeg dana posvetili smo se finalnim detaljima i doradi, kako bi mural savršeno odrazio originalnu skicu”, objašnjava Stevan.

Projekat posvećen Vasi su prihvatili sa posebnim entuzijazmom, jer smatraju da je izuzetno važno da osobe koje predstavljaju pozitivan uzor deci dobiju svoje mesto na muralu.

“Vasa Micić je u ovom kraju jedan od omiljenih ličnosti, ne samo zato što je pohađao ovu školu, već i zbog svojih košarkaških uspeha, kojima teži veliki broj sadašnjih đaka i dece iz ovog kraja. On već predstavlja uzor i lokalni simbol, koga svi izuzetno vole i cene. Za mene je ovaj projekat bio poseban jer me je na neki način Vasa vratio u detinjstvo. Bavila sam se košarkom sedam godina, baš u periodu osnovne škole, i to su bile zlatne godine naše košarke, kada smo osvajali najviše i kada su košarkaši postali pravi idoli.

Njihovo ponašanje, odnos prema sportu, naciji i svemu što su postizali, inspirisalo nas je i pružalo nam osećaj važnosti koji smo tražili tokom odrastanja. Timski sport, a posebno košarka, uvek je negovao duh prijateljstva, stvarajući veze koje traju ceo život. Zato mi je bilo posebno drago što sam se u ova tri dana vratila u prošlost, dvadesetak godina unazad, i kroz rad na muralu ponovo osetila tu povezanost. Dok sam gledala decu koja su prolazila pored murala, prepoznala sam u njima ista očekivanja od prijateljstava, školskih basket mečeva i idola, kao što smo i mi nekada imali”, dodala je Marija.

BONUS VIDEO