"Ima i dalje onih koji padaju u nesvest kad izvedem Jokića": Pešić moćnim govorom upozorio Srbiju, odgovorio kritičarima i reagovao zbog stanja u Denveru

Pešić je održao predavanje studentima Visoke sportske i zdravstvene škole u Beogradu i tom prilikom govorio o mnogim detaljima iz struke, ali i o filozofiji igre i detaljima koji čine košarkašku jedinstvenom.

"Radio sam sa tri reprezentativne jugoslovensko-srpske generacije, od Bormija (Divac, Kukoč, Rađa, Ilić, Pavićević…), pa ona iz Indijanapolisa (2002 (Bodiroga, Stojaković, Jarić, Drobnjak, Tomašević, do ovih sadašnjih (Jokić, Bogdanović). Košarka se menja, kao i prioriteti, ali ostaje za sve – da mogu na nekog (trenera) da se oslone", počeo je Pešić, a preneo je "Sport klub".

Zatim se osvrnuo i na sada već po mnogima najbolji reprezentativni meč u istoriji između Srbije i SAD u polufinalu Olimpijskih igara u Parizu.

"Više volim da pobeđujem, ali mi ni poraz ne smeta. Nikad nisam spremao tim samo za jednu utakmicu, pa tako ni letos za Amerikance u Parizu. Ponešto smo o njima otkrili i kroz prijateljske duele, ali nema ništa dok ne ukrstiš koplja. Mislim da je taj meč bio dobro pripremljen, neke stvari smo i pre njih koristili, ali nismo ih nešto ni iznenadili. Ovo poslednje može da bude opasno, da nešto prvi put odigraš, pa i sebe „iznenadiš“. Može neki „trik“, ali ništa bez vere u pripreme, analize, stvari koje igrači mogu najbolje da urade na terenu. Odigrali smo drugačije nego 2002. na SP (takođe protiv SAD, četvrtfinale), kada smo preferirali „kontrol basket“ sa više poseda. Sada smo napadali najbolje igrače, za koje smo znali da nisu slabi, ali im je tranzicija slabost, napadali ih ispod koša, s leđa, dok nismo fizički pali. Završilo se, kako se završilo (porazom), žao mi je, ali to je prošlost. Proslavili smo bronzu punom snagom, sledi realnost, gradiš nove uspehe. Igre su podloga za nadogradnje, ali se ništa neće desiti dok se ne zasuču rukavi, a trenerski čvrsto držiš dizgine,“ istakao je Pešić.

Poruka za Denver

Onda se dotakao i specifične uloge i situacije u kojoj se sada nalazi Nikola Jokić, kako u reprezentaciji, tako i u klubu.

„Biti trener u klubu i selektor, dve su različite stvari. Selektor mora da se prilagodi igračima, ali da ne izgubi filozofiju i metodiku. To mora da opstane, igrao, ne igrao Jokić. Ima onih koji i dalje padaju u nesvest kada ga izvedem iz igre. To je nezamislivo jer je najbolji. Pa, jeste on najbolji na svetu, ali trenetno, recimo, Denver gubi. Nije tim jedan igrač, kao što pojedinac može svašta da rasturi. Naravno da ne govorim u kontekstu Nikole.“

Upozorenje Srbiji

Pojasnio je kako je srpska košarka napredovala, ali i kako sada ne sme da se zatvori u zidove "zemlje košarke". Upozorio je i Srbiju da mora da se nastavi sa napretkom i da ne smemo da se zadovoljavamo onim što sada znamo.

„Srbiju nazivaju zemljom košarke, verovatno i zbog onih 20.000 u Areni kada igraju Partizan ili Crvena zvezda. Ali, ako trener, ali i ostrali iz ovog sporta, ne vide da košarka napreduje, onda smo u opasnoj zabludi. Kada radite sa najmlađima, morate da znate kakva će se košarka igrati sutra. Da osetite od kakvog „materijala“ su igračii kako će se razvijati. Da ne mislimo da niko nije bolji, trofejniji od nas. Bora Stanković, Aleksandar Nikolić, Radomir Šaper i Nebojša Popović, pioniri naše košarke, na početku su učili od Bugara, Mađara, Turaka, kasnije i od Francuza. A sada kao da smo sami sebi dovoljni. Moramo da „kraduckamo“ sitnice, svi to rade, ali i da komuniciramo:“

BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović za Nova.rs o prvom treningu, selektoru Pešiću, Srbiji, neverici Amerikanaca