Foto: Predrag Milosavljevic/Xinhua

Računica u ovom trenutku kaže da nam ni šest pobeda ne garantuje plasman, što je malo verovatan epilog, ali postoji kao mogućnost. Srbija je u narednu rundu prenela samo jednu pobedu uz tri poraza i u odlučujuće bitke ulazi gledajući u leđa rivalima.

Tuga, čemer, jad. Teško je drugačije opisati sve ono što se dešavalo u Nišu u kultnom „Čairu“, u kojem se tek iz drugog pokušaja odigrala utakmica Srbije i Belgije u sklopu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. A, kakav je rezultat bio – bolje da i nije.

PROČITAJTE JOŠ

Muk navijača u dvorani i veliko slavlje Belgijanaca na terenu kada je istekla poslednja sekunda na semaforu na kojem je pisalo 73:74, bili su znak za jedan od najtežih poraza u srpskoj košarkaškoj istoriji.

Bridi obraz od siline belgijskog šamara, ali još veći je problem strepnja oko plasmana na Svetsko prvenstvo, koje se sad čini daljim nego ikada. Srbija je u narednu rundu prenela samo jednu pobedu uz tri poraza i u odlučujuće bitke ulazi gledajući u leđa rivalima.

Grčka i Letonija, koja ima bolji međusobni skor, dve su pobede iznad, a po jednu nam beže i Turska i Belgija, koja nas je dva puta dobila.

Računica u ovom trenutku kaže da nam ni šest pobeda ne garantuje plasman, što je malo verovatan epilog, ali postoji kao mogućnost.

Međutim, da bismo se kladili na takav scenario, morali bismo da imamo neki sistem takmičenja koji nije besmislen kao ovaj koji je napravila FIBA. Pa ti nekad igraju najbolji, a mnogo češće trećepozivci koji dres nacionalnog tima ne bi ni videli u normalnim okolnostima.

PROČITAJTE JOŠ

Olakšavajuća okolnost je, svakako, činjenica da ćemo prve dve utakmice, protiv Grčke u Srbiji i Turske na strani, igrati pred Evropsko prvenstvo i da će Svetislav Pešić imati „tešku artiljeriju“ na raspolaganju.

U novembru ove i februaru 2023. godine, kada budu bila na redu dva poslednja kvalifikaciona prozora, neka nam je bog u pomoći.

Ukoliko se crna slutnje ostvare i Srbija propusti plasman na Mundobasket, bio bi to jedan od najvećih udaraca u istoriji trofejnog sporta.

Neki bi rekli, istorijska bruka.

Ako računamo i Jugoslaviju, koju smo „nasledili“, naša zemlja samo 1994. iz dobro znanih političkih razloga zbog rata i sankcija nije igrala na Svetskom prvenstvu, a uz ovaj turnir, samo smo propustili Čile 1959.

Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Učestvovali smo na Svetskom prvenstvu kao Jugoslavija 1950. i bili smo deseti u Argentini, četiri godine kasnije smo bili jedanaesti u Brazilu, pa je usledila pauza u Čileu.

Posle toga počeli smo da dominiramo i kao Jugoslavija osvojili tri zlata, još dva posle bolnog raspada devedesetih, a ono 2002. je ujedno bilo i poslednje najsjajnije odličje naše košarke. Možda je suviše bolno reći, ali Srbija više nije košarkaška velesila, kako smo navikli, i priča o veličini u ovom trenutku samo je iluzija.

Naše selekcije nije bilo na Olimpijskim igrama, blizu smo da nas ne bude ni na Mundobasketu, a od Evrobasketa 2017. i srebrne medalje, reprezentacija donosi samo razočaranja. U međuvremenu počeli smo da slavimo uspeh pojedinaca, MVP nagrade i basnoslovne ugovore koje potpisuju sa svojim klubovima.

Selektor Svetislav Pešić, koji je Srbiji doneo poslednju veliku radost, sada se našao u situaciji da mora da se pravda što je pod stare dana ušao u ovu suludu priču, iako je još jednom uspeo da ogoli suštinu.

„Znate kako, nikad nije dobro kad se izgubi, niko ne voli da izgubi. U Srbiji se malo „puvamo“ i mislimo da smo najbolji na svetu, ali nismo. Rezultati se ne postižu na ovaj način, to je moje mišljenje. Ja ne mogu bolje od ovoga“, rekao je, između ostalog, legendarni Kari.

BONUS VIDEO Srbija – Belgija, poslednji minuti debakla „orlova“ u Čairu

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram

Komentari

Svi komentari (0)