0
Zvuči neverovatno da je tokom prethodne dve decenije izabrano čak 225 igrača iz Evrope na NBA draftu, jer bi to u proseku značilo da je 11 igrača, odnosno više od šestine drafta birano sa Starog kontinenta.
Među Evropljanima su uključeni su i igrači koji su iz Izraela (poput Denija Avdije), jer se ova zemlja takmiči u sklopu FIBA Evrope, ali su isključeni pojedini košarkaški koji su kasnije dobijali državljanstva evropskih zemalja (na primer Entoni Rendolf).
PROČITAJTE JOŠ:
Naravno, tokom prve dve decenije 21. veka je na draftu birano i više srpskih igrača i mi ćemo se ovde fokusirati na njih. Počelo je 2001. godine kada je sa 12. mesta biran Vladimir Radmanović.
Valja pre nastavka spiska napomenuti da je do sada izabrano 25 srpskih košarkaša. Radmanovića su birali Sijetl Supersoniksi, da bi već sledeće, 2002. godine pravo na odlazak preko „bare“ stekli Nenad Krstić i Miloš Vujanić.
Krstić je sa uspehom zaigrao za Nju Džersi Netse, ali su ga povrede omele da pokaže puni potencijal, dok su Vujanića birali Njujork Niksi. Miloša su takođe povrede omele da i u Evropi uradi mnogo više.
S druge strane, popularni „Krle“ je u NBA igrao još za Oklahoma Siti Tander i Boston Seltikse, da bi se u Evropu vratio u CSKA iz Moskve 2011. godine.
Najjaču draft klasu iz 2003. godine obeležio je Darko Miličić koji je ostao najviši srpski pik na draftu biran sa drugog mesta. Miličića su uzeli Detroit Pistonsi iza Lebrona Džejmsa.
Iza Darka su ostali Karmelo Entoni, Kris Boš i Dvejn Vejd, koji su napravili velike karijere, ali se i srpski igrač može pohvaliti titulom šampiona NBA već iz prve sezone sa Detroitom.
Ostala je večita žal što takav potencijal i „mrga“ sa pozicije četvorke i/ili petice, sa odličnim osećajem za šut spolja i kad to nije bilo rasprostranjeno, nije uradio više od epizodnih uloga u Minesoti, Bostonu, Njujorku, Orlandu i Memfisu.
Zvuči i neverovatno da mu je poenterski rekord karijere u regularnoj sezoni 25 poena, ali od toga na 468 utakmica (šest poena u proseku) nije mogao ili želeo više. Darko se pomirio sa tim, pa onda nemamo zbog čega ni mi da preterano žalimo.
Iste godine je Žarka Čabarkapu (17. mesto) pokupila ekipa Finiks Sansa. Žarko je bio deo tima koji je pokorio Indijanapolis 2002, a u NBA je bio od 2004. do 2006. igrajući za Finiks Sanse i Golden Stejt Voriorse, a na 150 utakmica imao 4,3 poena i dva skoka u proseku.
Netsi su, povučeni primerom Krstića birali Mileta Ilića 2005. godine sa 43. mesta i Mile je stigao da obuče dres tek na pet utakmica (sezona 2006/2007). Nije imao zavidnu minutažu sa tek 1,2 minuta u proseku i za to vreme je upisao poneki skok, bez poena.
Golden Stejt Voriorsi su se 2006. opredelili za Kostu Perovića sa 38. mesta. Ni Kosta se nije naigrao u NBA. Odigrao je svega sedam mečeva, ali je bio nešto uspešniji nego Ilić sa 1,4 poena i 1,9 skokova.
Milovan Raković je prošao ispod radara kao 60. pik 2007. godine, koga je Dalas trejdovao u Orlando. Njegova karijera je živopisna, ali ga nije vodila preko okeana, pa je igrao u Megi, Atlasu, Spartaku, Montepaskiju, Žalgirisu, Huventudu…
Tadija Dragićević takođe nikada nije zaigrao u NBA, ali su prava na njegov 53. pik „šetana“ nekoliko puta. Uzeli su ga inicijalno ljudi iz Jute DŽez 2008. godine.
Nemanja Bjelica je 2010. uzet od strane Vašington Vizardsa i prosleđen je Minesoti kao 35. pik. Nemanja danas igra za Sakramento Kingse sa osam poena u proseku na 347 do sada odigranih mečeva za Minesotu i Sakramento.
Milan Mačvan je još jedan od momaka koji nikad nisu otišli preko Atlantika, iako su ga 2011. birali Klivlend Kavalirsi. Podsetimo, iste godine su sa prvog mesta na draftu uzeli Kajrija Irvinga. Pet godina posle ovog drafta Kavsi su, predvođeni Lebronom Džejmsom, postali šampioni.
Da je Mačvan bio atletski nadareniji i skočniji možda bi bio prospekt za NBA. Ovako je baš u vreme drafta bio na raskrsnici između Makabija i Partizana. Nakon što je prešao u crno-bele osvojio je titulu, pa je i danas kada se penzionisao rado viđen na utakmicama nekadašnjeg kluba.
Golden Stejt Voriorsi su uzeli Ognjena Kuzmića sa 52. mesta. Popularni „Kuz“ se oženio Amerikankom, može se pohvaliti i time da je bio deo franšize kada su Voriorsi uzeli prvu titulu 2015. godine.
Međutim, sam nije značajno učestvovao jer je upisao svega 37 nastupa za Voriorse i imao 0,9 poena i jedan skok u proseku, dok je ostatak vremena kuburio u filijali „ratnika“, Santa Kruzu.
Nemanja Nedović nije imao istu sreću, bar takmičarski. Iako je delovalo da je svojim atletskim sposobnostima predodređen da uspe u NBA, nešto se kod Marka Džeksona nije poklopilo, a već su tu bili i Stef Kari i Klej Tompson na spoljnim pozicijama.
Nedović je bio 30. pik na draftu 2013. godine i Finiks Sansi su ga prosledili Golden Stejtu. Tamo se očekivalo da on bude „atletski Hoze Kalderon“, ali je obukao dres 24 puta i imao 1,1 poen i pola asistencije po utakmici uz loše procente šuta iz igre.
Naredna, 2014. godina je bila najuspešnija što se tiče broja Srba biranih na draftu.
Te godine je Finiks birao Bogdana Bogdanovića sa 27. mesta, Denver Nagetsi su sa 41. birali Nikolu Jokića, Filadelfija Seventisiksersi su pokupili Vasu Micića sa 52. mesta, a dve pozicije ispod je bio Nemanja Dangubić.
On je mogao da završi u San Antoniju, jer su prava na Dangubića Filadelfija Siksersi prosledili Sparsima, koji su te godine osvojili poslednji šampionski prsten protiv Lebronovog Majamija. Bogdan se uspešno snašao i nedavno je dogovorio četvorogodišnju saradnju sa Atlanta Hoksima vrednu 72 miliona dolara.
Sa NBA ligom ga je upoznao Vlade Divac dok je bio u Sakramentu, a sa 13,5 poena i 3,3 skoka uz još 3,5 asistencija na 216 mečeva i čak 40,4 posto za tri poena, Bogdanović može da bude siguran da će imati posla bar još nekoliko godina.
Jokić je bez dileme najuspešniji u prethodnih 20 godina, a sva je prilika da će biti najbolji srpski igrač koji je igrao u NBA (po mišljenju mnogih, on to već jeste).
Jokić se od 2015. isprofilisao kao prva zvezda Denver Nagetsa. Oko njega Nagetsi grade tim, ima podršku u Džamalu Mareju i uprkos tome što su loše počeli sezonu, i dalje imaju epitet finaliste zapadne konferencije iz prošle sezone dok napreduju korak po korak.
Za Nikolu je poznato da mu tripl-dablovi nisu strana pojava, a njegovih 17 poena, 9,6 skokova i 5,6 asistencija tokom karijere ne svedoči ni izbliza o onome što radi na terenu.
Od 2015. godine mnogo je manje igrača otišlo u NBA, a da su izabrani sa neke od pozicija na draftu. To iz klase 2014. nije uradio samo Vasa Micić, iako već tri sezone pokazuje da ima potencijala, a i vremena da se snađe i u NBA.
Treba napomenuti da je tamo bio i Miloš Teodosić, s tim što on nije bio izabran na draftu. Njega su, kao već afirmisanog igrača sa pedigreom jednog od najboljih plejmejkera van Amerike doveli Los Anđeles Klipersi 2017. godine, ali se nije dugo zadržao.
Delom zbog povreda, delom verovatno i zbog tempa kojim se igra u Sjedinjenim Državama. Uglavnom, Teo se vratio u Evropu i skrasio se u Virtusu.
Nikola Milutinov je bio 26. pik San Antonija iz 2015. godine, Nikola Radičević je bio 57. izbor Denvera iste sezone, a Luka Mitrović je sa 60. mesta trebalo da ode u Filadelfiju.
Milutinovu je Evropa sigurna luka, tu je jedan od bar petorice najboljih centara, dok bi u NBA konkurencija bila mnogo žešća. Posle nekoliko godina u Olimpijakosu, nekadašnji centar Partizana otišao je u CSKA i sa „armejcima“ sada napada titulu u Evroligi. Možda posle toga bude sledio stope Teodosića, pa i on ode u NBA.
Nikola Radičević se nije najbolje snašao ni u Crvenoj zvezdi, dok su Mitrovićevu karijeru od obećavajućih uzleta i kapitenske trake u Zvezdi, nadalje unazadile teške povrede posle kojih se nije vraćao isti – ni fizički, a ni „u glavi“.
Rade Zagorac je bio 35. pik Boston Seltiksa, ali su prava na njega trejdovana u Memfis 2016, a Ognjem Jaramaz je bio 58. izbor Njujork Niksa 2017. Prošle godine su Alen Smailagić i Vanja Marinković bili momci iz Srbije na draftu.
Vanja je bio 60. pik Sakramento Kingsa, dok je Smailagić bio 39. pik Nju Orleans Pelikansa trejdovan u Golden Stejt Voriorse. Što se Marinkovića tiče, on i dalje igra za Valensiju, a za Zagorca je poznato da je u Partizanu.
U NBA od naših igrača nastupa i Boban Marjanović, ali je Bobi 2010. godine prošao kao nedraftovan, pa je poput Tea otišao kao jedan od boljih evropskih centara i jedini je koji se, osim košarkaškom, može pohvaliti i holivudskom karijerom.
On je glumio uz Kijanu Rivsa u filmu „Džon Vik“, a zbog svog karaktera je džin iz Boljevca pobrao simpatije saigrača u San Antoniju, Detroitu, Los Anđeles Klipersima, Filadelfiji i sada Dalasu. Igra ograničenu minutažu, pa je na 233 utakmice prosečno imao do sada 6,2 poena i četiri skoka uz stabilnih 60 posto šuta iz igre.
Kratak izlet u NBA je imao i Marko Gudurić koji je igrao za Memfis. Tamo je otišao iz Fenerbahčea, pošto na draftu 2017. godine nije bio izabran.
Poslednji predstavnik naše zemlje na NBA draftu je bio Aleksej Pokuševski, koji je odmah zaigrao za Oklahoma Siti Tander, nakon što su ga Tanderi birali sa 17. pozicije ove godine. Prethodnog vikenda je doživeo potres mozga, ali ono što je pokazao na početku sezone obećava, možda ne da ćemo u NBA dobiti nekog novog Jokića, ali da ćemo svakako imati zbog čega da ostajemo budni i da navijamo više ekipa i srpske košarkaše u njima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
