"Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše". Ovako je izgledao povratak funkcionera KSS i igrača nakon završenog Evropskog prvenstva.
Najgori rezultat košarkaša na Evropskom prvenstvu (izuzimajući sramno ispadanje u grupnoj fazi 2007. godine) doneo nam je samo zaglušujuću tišinu. To je jedna od onih tišina koje paraju uši, a sada je sve ostavljeno javnosti da nagađa šta se zapravo desilo.
PROČITAJTE JOŠ
Izjave Svetislava Pešića i Vladimira Lučića nisu dale odgovor na to šta je razlog kraha jer niko zaista ne veruje da je Italija zaista bolja ekipa od Srbije. Verovatno bi „orlovi“ srušili rivala u 9 od 10 sledećih mečeva, ali još jednom nam je upravo od Italije zastala kost u grlu.
Na Svetskom prvenstvu 2019. godine smo završili kao peti (od Argentine…), izgubili smo u kvalifikacijama i ostali bez Olimpijskih igara, a onda i ostali bez četvrtfinala Evrobasketa.
Samo jedan čovek povezuje sva tri neuspeha (očekivala se borba za medalje), a to je Predrag Danilović, predsednik KSS.
Prvi put je selektor bio Aleksandar Đorđević, drugi put Igor Kokoškov, a treći put Svetislav Pešić. Nemamo mi baš kapacitete da svake dve godine dovodimo novog selektora, uostalom to nikada nismo ni radili. Mogao je Kokoškov da postavi sistem da mu se to dozvolilo, ali je lakše bilo okrenuti, nego podmetnuti leđa.
I dalje KSS ostaje nem i trudi se da ne bude transparentan. Još uvek nije zakazana konferencija za medije, nije objavljeno da li će se ukazati poverenje Svetislavu Pešiću da i dalje vodi tim (što je verovatno najrealnije jer teško da bi neko bio kalibar da dramatično promeni stvari, pogotovo što je novembarski prozor za Mundobasket i te kako blizu), nije obavljena nijedna reakcija nakon što je završeno takmičenje u ovoj fazi.
Najviše od svega boli što deluje da sve ovo više peče prosečnog navijača nego one u KSS ili igrače (iako je ovo apsurdno i svakako da je njima najteže), ali utisak jeste takav. Možda zbog toga što nije bilo pravih reakcija, već kao po naredbi „skrivalica“.
Kako to da se niko osim kapitena koji se opet poneo kapitenski ne oglasi i kaže da je postojao problem ili da nije i da je sve to bio samo loš dan…
„Spavaš li mirno, Predraže Daniloviću“, vikao je njegov sin u šali tokom jednog meča u kom je izveo fantastičan potez.
Ovog puta se to pitaju navijači, ali i svi koji se barem malo razumeju u košarku. Da li će biti preuzimanja odgovornosti?
Kao što je nije bilo kada su naše mlađe selekcije ispadale u B divizije (zanimljivo da su mlade košarkaše Srbije te 2019. godine u B diviziju poslali – mladi Italijani, da li i sada ovaj poraz deluje kao slučajnost?). Kao što je nije bilo kada se sedam U16 reprezentativca nije odazvalo na poziv selektora. Kao što je nije bilo nakon nekoliko vezanih rezultata ispod svakog očekivanja.
Da li bilo ko u ovoj situaciji krivi igrače? Teško. Da li je Svetislav Pešić mogao bolje? Verovatno jeste. Da li ga treba menjati? Verovatno ne. Ali, zašto se o tome ne oglasi kuća košarke, zašto se ne ukaže na razloge debakla? Makar to bile i otrcane fraze poput sportske sreće, zar nema ni tolikog osećanja odgovornosti prema navijačima koji su dali punu podršku reprezentaciji. Barem mali način da se vrati ljudima koji su bili u Beogradskoj areni protiv Grčke. Dvadeset hiljada ljudi je došlo da isprati momke na šampionat…
Naravno pod uslovom da to obraćanje bude iskreno i potkrepljeno dokazima, a ne klasično mazanje očiju. Da se ne dešava scena iz Stare Pazove sa početka priprema kada je Danilović mahao u kameru i govorio da pripreme reprezentaciju koštaju „0 (nula) dinara“, a onda gestikulirao i palcem i kažiprstom pokazanu nulu. Onda je kada se završio zvanični prenos poručio novinarima da je ipak nešto plaćeno, ali daleko manje od toga koliko zaista vrede uslovi ovde…
I zašto predsednik Saveza ne brani selektora po svaku cenu? Zašto pokušava da balansira između dve vatre i da ne uvredi nikog, a onda o famoznom slučaju „zahvaljivanja Milošu Teodosiću“, kako to naziva Pešić, kaže.
„Selektor je razjasnio neke stvari. Moje lično mišljenje je da je možda postajao prihvatljivi način za rešavanje ovog problema. To je to, okrećem se ka budućnosti i da svi stanemo uz reprezentaciju Srbiji. Svi zajedno da budemo uz ove momke. Siguran sam u ove momke i rad selektora Pešića, a da ne budemo po navici samodestruktivni, već da svi zajedno budemo kao jedno“, rekao je Danilović.
Verovatno su i igrači bili zatečeni, ali…
„Verovatno je to bilo iznenađenje za igrače, ali nije prvi put da se dešavaju takva iznenađenja.“
Govorio je i o oproštajnom meču Teodosića.
„O tome o tom potom. Ima bitniji stvari. Teo je zaslužio najveće moguće počasti. I to nikada nije dovođeno u pitanje.“
Zar se ovako postavlja kormilar srpske košarke i to u trenutku kada Pešić javno govori da je došao da podigne celokupnu srpsku košarku. Koja je počela i te kako da se urušava poslednjih godina.
Lako je sada pametovati, ali simptomatično deluje da u trenutku kada je Danilović 2016. godine izabran za predsednika KSS da je legendarni Borislav Stanković više govorio o odlazećem, nego o dolazećem predsedniku.
„Gospodin Đilas je pre šest godina zauzeo položaj koji nije bio lukrativan niti izazovan. Prihvatio se posla i ispunio je sve strateške ciljeve. Sa njim smo dobili stabilizaciju Saveza, kvalitetan rad i rezultate i možemo samo da mu čestitamo, stvarno su rezultati bili više nego briljantni. “Zlatna značka” Košarkaškog saveza Srbije je najveće priznanje koje košarka ima kao sport. Nadam se da gospodin Đilas neće napustiti košarku i da ćemo imati prilike da slavimo još veće rezultate u budućnosti“, rekao je Stanković.
Ponovo je Danilović izabran 2020. i ponovo jednoglasno i ponovo kao jedini kandidat.
Zbog svega navedenog je neophodno da rad Saveza bude transparentan, a ne da se svi trude da ova savršena oluja prođe. Zbog toga je neophdno da dobijemo najpre odgovore na neka pitanja pre nego što se donose odluke ili da se one opravdaju legitimnih razlozima. Nema potrebe pričati u prazno, ali je poražavajuće ćutati i sada se skrivati iza Svetislava Pešića.
Ako smo nešto naučili je da će legendarni strateg izaći pre ili kasnije pred javnost i da je KSS dostaviti izveštaj šta se dešavalo pre i tokom Evropskog prvenstva. Možda bi i ovakve stvari trebalo da postanu javne kada se već zna da u „Zemlji košarke“ svi doživljavaju košarkaše kao članove porodice.
Vreme je da se ugasi zavet ćutanja jer ukoliko ne „pospremimo kuću“ na vreme ostaćemo bez Svetskog prvenstva (neophodne su gotovo sve pobede u preostale četiri utakmice), a onda možda i bez Olimpijskih igara.
Zamislite da sledeći put najjači sastav reprezentacije gledamo 2025. godine na Evropskom prvenstvu. Koliko nam je šamara potrebno da vidimo da možda nije sve u redu. Jednom je slučajnost, dva puta može da bude loš dan, ali tri čudna poraza (Argentina, Italija, pa Italija) postaju već matrica.
I to je problem za zemlju koja je osam puta bila prvak Evrope i pet puta prvak sveta.
BONUS VIDEO Pešić i Lučić posle poraza od Italije
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare