Umesto sjaja, dobili smo pomračenje. Umesto radosti i pesme, tugu i muk.
Prošlo je više od mesec dana kada su na bolan i šokantan način nade navijača u Srbiji da košarkaši mogu do dugo čekanog zlata – ugašene.
Svi su verovali da će povratak Svetislava Pešića na klupu „orlova“ i činjenica da smo dočekali Nikolu Jokića u glavnoj ulozi biti dovoljno da posle 20 godina zablista najsjajnije odličje oko grudi.
Ali, umesto sjaja, dobili smo pomračenje.
PROČITAJTE JOŠ
Umesto radosti i pesme, tugu i muk.
Doživeli su težak šamar košarkaši i pognutih glava se vratili u Beograd nevoljni da objasne šta se tamo desilo.
Međutim, u avionu nije bilo Svetislava Pešića, čoveka koji je preuzeo zadatak da ovaj tim vrati na vrh.
Otišao je popularni Kari kod porodice u Minhen, potom i na odmor u Rovinj, i samo šturim pismom javnosti nemušto objasnio razloge za debakl.
I onda iznenada, samo je zagrmeo iz Sarajeva, iz druge države i krenuo da upire prst u sve redom i krivi sve redom.
Krivi su mu novinari, kriva mu je javnost, krivi su mu treneri, kriv mu je i Vlade Đurović za koga se pita da li je uopšte trener.
Svi su bili krivi osim njega i igrača.
Valjda je odgovornost nekog trenera koji je sedeo u Beogradu ili novinara koji su izveštavali ili navijača koji su navijali bila veća od onih koji su zapravo bili akteri.
Da se razumemo – ono što je Svetislav Pešić dao srpskoj košarci ništa neće moći da izbriše. Poslednja dva reprezentativna zlata su i dalje njegovih ruku delo, a 20 godina kasnije samo su dobile na težini.
Zbog toga su ga svi dočekali kao spasioca, zbog toga su svi brzo zaboravili fijasko u kvalifikacijama i debakl od Belgije, zbog toga su svi brzo prešli preko odstranjivanja Miloša Teodosića iz reprezentacije.
Zbog toga su svi stali uz miljenike nacije. Sa Pešićem i Jokićem do zlata.
Zato je posle poraza od Italije koji nije lako objasniti nakon sjajnih igara pred šampionat i u grupi, Pešić mogao da pokaže i malu dozu samokritike.
Makar da proba da objasni neke odluke koje su žuljale i preuzme deo dogovornosti koji neminovno snosi.
Umesto toga, usledila je kuknjava i žalopojka u maniru gubitnika koji traže izgovor za neuspeh.
Selektore, možda mi nismo dovoljno stručni da razumemo zašto vam Jokić nije igrao kada se lomio rezultat, ili nam je teško da prihvatimo da nas Belgija dobije usred Niša, ali smo od vas želeli da čujemo neko objašnjenje.
Umesto toga, odlučili ste da se sakrijete i sa bezbedne udaljenosti svima držite lekcije i ponovo izbegnete odgvore.
Umesto toga pretite odlaskom, pričate o propasti srpske košarke i tražite podršku za vaš projekat.
„Ja znam ko sam i zbog čega sam došao. A, i drugi su me doveli na ovo mesto. Probajte to da podržite, ako nećete neće ni biti srpske košarke! Nestaće!“.
Bilo je košarke u Srbiji i pre Svetislava Pešića, bilo je i posle njegvog prethodnog odlaska, a biće je po svemu sudeći i kada ponovo bude otišao.
Veliki ste, selektore, ali i u veličini treba biti skroman.
Jer, selektore, ako uopšte postoji krivac za neuspeh na Evrobasketu, onda to možete biti samo vi i igrači koje ste vodili.
BONUS VIDEO Pešićeva prva analiza debakla Srbije: Ja to neću dozvoliti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare