Talentovani hrvatski košarkaš Luka Šamanić završio je svoju saradnju sa San Antoio Sparsima koji su ga draftovali sa visoke 19. pozicije 2019. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Ono što je zaintrigiralo javnost jeste činjenica da je novinar Den Haris kada su se mnogi zapitali zašto ga se Greg Popović tako lako odrekao izneo prilično šokantnu informaciju.
„Sparsi su objavili da su odustali od Šamanića. Znao sam da će ovo da se desi odmah nakon Lukinog odustajanja (da brani kontranapad). Predugo poznajem Popa. Razgovarali smo o tome u sportskoj redakciji čim smo to videli. Neko je rekao: Iznenađen sam što nije morao peške kući“, napisao je Don Heris na Tviteru.
Šamanić će novu priliku za NBA karijeru tražiti preko Njujork Niksa koji su mu ponudili dvosmerni ugovor i šansu da se dokazuje kroz razvojnu ligu.
Ono što je simptomatično u ovom slučaju, jeste to što je mladi Šamanić još jedan u nizu talenata hrvatske košarke koji je sa velikim očekivanjima ušao u ligu kao pik prve runde, a na kraju nije uspeo da uradi ništa otkako je stigao u najjaču ligu sveta.
Za dve godine je uspeo da skupi 36 nastupa u ekipi San Antonija i prosečno postizao tek 3.8 poena po meču.
U periodu u kojem San Antonio nije bio relevantan kao u svojim šampionskim danima i u kojem čak nije dohvatio ni plej-of, bila je idealna prilika da se igrač izbori za minutažu i ulogu.
Greg Popović je poznat kao trener koji će dati priliku mladim igračima, a mnoge koji su se pojavili ispod radara je uspeo da pretvori u ozbiljne NBA igrače.
Ekipa ove godine nema zvezdu na poziciji centra gde će se smenjivati Poetl, Lendejl i Zek Kolins u nižim petorkama, pa je još veći udarac za mladog Šamanića što se nije izborio ni za mesto u široj rotaciji.
Međutim, pre Šamanića je bilo i većih promašaja kada su u pitanju igrači iz Hrvatske.
Možda je i najveći bio Dragan Bender, bivši košarkaš Finiks Sansa.
Bender je 2016. godine draftovan sa visoke četvrte pozicije od strane Finiks Sansa.
U Arizoni je proveo tri godine, a uprkos činjenici da je dobijao prilično dobru minutažu, nikada nije uspeo da postane centar oko kojeg će Finiks graditi ekipu.
Prve godine je za oko 13 minuta po utakmici postizao 3.4 poena, da bi mu već u drugoj sezoni duplirana minutaža što je rezultiralo učinkom od 6.5 poena po meču i 4.4 skoka.
Međutim, umesto da usledi iskorak, Bender je u trećoj godini nazadovao po brojkama, a u upravi kluba su odlučili da više nemaju strpljenja za njega i Bender je postao slobodan igrač. U narednoj sezoni je potpisao za Milvoki koji ga je tokom sezone trejdovao u Golden Stejt, da bi hrvatski centar skupio ukupno tek 16 mečeva.
Iako je na malom uzorku u Voriorsima odigrao solidno, posle četiri godine je jedan od većih talenata na poziciji centra završio svoj put u NBA i otišao je nazad u Evropu u Makabi gde je i počeo svoj razvoj.
Posle solidne sezone, Bender će ove godine pauzirati zbog teške povrede kidanja prednjih ukrštenih ligamenata.
Da visoki igrači iz Hrvatske u novijoj istoriji svoju sreću nisu našli preko bare svedoči i slučaj Ante Žižića.
Njega su sa 23. pozicije draftovao Boston Seltiksi 2017. godine, ali su ga odmah u trejdu prosledili u ekipu Klivlenda.
Nešto ozbiljniju ulogu je uspeo da dobije samo u drugoj sezoni kada je imao skoro 20 minuta po meču i 7.8 poena i 5.4 skoka. Međutim, već u sledećoj godini kada je ekipa krenula u rebilding mu je minutaža pala, tako da za tri godine nije uspeo da napravi ozbiljniji učinak.
Žižić je u paketu sa Benderom stigao u Makabi i odigrao je vrlo solidnu sezonu, a sada je poput svog saigrača doživeo povredu koja ga je sa terena odaljila na šest nedelja.
Igrač od kojeg su bila najveća očekivanja u novijoj istoriji hrvatske košarke ne samo u NBA ligi nego i u reprezentaciji, jeste Mario Hezonja.
Kombinacija elitnog atleticizma i eksplozivnosti za svoju poziciju od juniorskih dana su nagoveštavali igrača koji je imao potencijal da postane poseban.
Posle toliko prilika koje je dobijao i pokušaja trenera da mu pronađu ulogu, od Hezonje nismo videli gotovo ništa.
Sa 20 godina se otisnuo u NBA ligu gde su ga sa pete pozicije izabrali u Orlandu, u generaciji u kojoj su iza njega birani Devin Buker, Majls Tarner, Teri Rozir i još nekoliko solidnih NBA igrača.
U prve dve sezone u Orlandu gotovo da nije uspeo da pokaže ništa. Verovalo se da će vremenom kada je usledila promena trenera i sistema početi da pokazuje talenat, ali je u trećoj sezoni tek na momente uspeo da zablista i da odigra i najbolju NBA godinu sa 9.6 pona u proseku.
Pokušao je Hezonja prvo u Njujorku gde je imao korektnih mečeva i na kraju u Portlandu gde je posle pet godina i on i svi u NBA ligi shvatili da neće postati igrač kakvim su se svi nadali.
Hezonja je posle toga odigrao prosečnu sezonu u Panatinaikosu, a ove godine je zaigrao za ekipu Uniksa uz nadu da će to konačno biti pravi izbor.
Nije krenulo baš idealno, pa deluje da je od Hezonje ostao samo onaj talenta koji nikada neće biti do kraja realizovan..
Od igrača mlađe generacije svoje mesto u NBA lifi su uspeli da pronađu Dario Šarić i Ivica Zubac.
Šarić doduše niakad nije uspeo da se u potpunosti nametne kao nezamenljiv šraf u ekipama koje je igrao, ali je uvek mogao da bude koristan šraf u rotaciji.
Zubac sa druge strane već drugu sezonu igra kao startneri centar u Los Anđeles Klipersima. Iako ga niko ne smatra elitnim igračem, gotovo da je voj status kao legitimnog NBa igrača zacementirao na duže staze.
BONUS VIDEO CSKA – Crvena Zvezda 78 76 – Najbolji Momenti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar