2
Dušan Macura je od ponedeljka uveče najpoznatiji učesnik kvizova u Srbiji. Za Nova.rs je ovaj bivši košarkaš Crvene zvezde otkrio šta planira da uradi sa novcem, ali i da će uskoro pokušati da izgradi karijeru u inostranstvu.
PROČITAJTE JOŠ
Mnogi su ga upamtili kada je postavio rekord „Slagalice“ u proleće prošle godine, a slava Macure je prosto „eksplodirala“.
Ovaj 211 centimetara visoki momak je u poznatom kvizu postavio rekord sa 422 poena (18 više od Radeta Goljovića prethodnog rekordera), a za Nova.rs je bivši košarkaš brojnih portugalskih klubova pričao o prvoj reakciji ljudi nakon drugog talasa slave koji je došao posle impresivnog nastupa u kvizu „Potera“, kada je sa saigračicom Minom osvojio 640.000 dinara.
„Svi živi mi se javljaju. Prošao sam već kroz to sve kada je bila ‘Slagalica’, tako da je to već postala rutina. Malo je manje sada jer je prva ‘Slagalica’ bila kada je bio policijski čas od pet popodne, zatvoreno je bilo sve tada. Ljudi su, hteli ne hteli gledali ‘Slagalicu’, pa se sve diglo puta pet. Kada sam igrao superciklus u decembru nije bilo mera i bila je mnogo manja pompa. Igrao sam tada sa pobednicima i dogurao do polufinala protiv jačih takmičara“, rekao je Macura za Nova.rs.
Bio je u nekoliko emisija do sada, a jedan od njih je bio i na TV Nova.
„Svi kažu: Kvizaši, kvizaši… Ne doživljavam se kao kvizaša, ali kažu bio u ‘Slagalici’, bio ovde, bio sam u ‘Totalnom obrtu’ na Novoj. Probao sam, dobro je prošlo, bilo mi je interesantno, upoznao sam fine, divne ljude. Stavio sam neku tačku, pa ako bude još kvizova u budućnosti videćemo, nisam neki fanatik.“
Pojasnio je i kako se pripremao za emisije, ali i da kada se prvi put prijavio učinio je to bez prethodne opsežnog izučavanja štiva.
„Za prvu ‘Slagalicu’ se nisam spremao, šta sam znao – znao sam. Kada sam se plasirao u polufinale, prošao sam malo naše manastire, ktitore, regione Srbije. Za Superciklus sam uzeo knjigu od 1.000 i nešto strana sa pojmovima od A do Š. Nisam se zadržavao na biljkama, životinjama. Jednostavno malo istorija, malo geografija, nisam bubao, već sam više „preleteo“. Dao sam sve od sebe da ne bude da sam otišao nespreman. Daleko od toga da je to bila neka priprema. Idem ponekad na pab kviz, ali više na druženje sa ljudima, da se popije piće i prodiskutuje, kada je dobra ekipa. Svuda sam svašta pokupio. Usudio bih se da prihvatim sport kao izazov, ali sad dolaze novije generacije. Ne pratim toliko ‘lige petice’, iznenadim se kao ‘otkud ovaj ovde?’, a i nisam ni neki fan zimskih sportova. Tu može da bude dosta ‘crnih rupa’, ali mi većina tema nije nepoznata.“
Mnogi su oduševljeni zato što je upravo odgovor na pitanje koji je doneo novac Dušanu i Mini bio „Infostan“. Bilo je ubrzo komentara da „Infostan i daje novac, nije da samo uzima“. Nasmejali su ti komentari i Macuru.
„Zamrzao sam momenat zauvek. Bila su dva pitanja koje Milorad nije znao, a mi nismo uspeli da ga vratimo. Znao sam ako dobijemo priliku i to ne uradimo – gotovo je. Jeste sve jasno, ali čovek nekada ima problem sa formulacijom pitanja, to će vam reći svi kvizaši, pa ne znate šta se traži. Od Memedovića (voditelj Jovan Memedović, p.a.) smo dobili mali ‘hint’ – ‘ma lako je’. Skapirao sam da je nešto baš banalno, okrenuo sam se ka saigračici Mini i ona me je pogledala bledo. Samo što sam krenuo da kažem ‘ne’, rekoh: ‘Ma, da nije Infostan?’ Odakle se pojavio nemam pojma. Memedović je sa tom opservacijom stvorio utisak da nije bogzna šta i da mora da se pojavi odgovor. Problem je što smo vremenski ograničeni. Hvala im što su imali razumevanja, mogli su da kažu: ‘Isteklo je vreme i gotovo’. Taj momenat je presudio, nema šta. Imali smo situaciju kada smo se Mina i ja preklopili, to je moglo da naš košta. U principu da nismo vratili Milorada – mrka kapa.“
PROČITAJTE JOŠ
Pojasnio je i kako sve izgleda iza kulisa kada kamere ne snimaju.
„Bilo je upoznavanja i pre emisije i posle, bilo je i slikanja, savi su nam bili naklonjeni. Nama je dato do znanja da budemo što je više prirodni, da ne budemo u grču. Lično nemam tremu jer sam bio sportista, ova mlada devojka je bila malo u grču, ali se okej nosila. Gospođa Rada je bila i ranije u ‘Poteri’, pa je iskusnija od svih nas i dečko Filip, delovala mi je okej ekipa i da je spremna da pruži šou. Rekli su nam da smo sve super odradili, da nije bilo pauza, bila je to ‘vin-vin’ kombinacija. Svi su bili fini i pristupačni, pogotovo Memedović. Ja sam znao da je legenda, sećam ga se još 1993. godine kada je vodio boks, pa je uneo inovacije u način komentarisanja, tako da je sve to sada samo potvrdio. Sve pohvale.“
Pojasnio je i kome je rekao za svoje učešće i rezultat koji je postigao.
„Snimano je 30. jula, a oni u 15 dana snime čitav ciklus. Nekada dve ili tri emisije dnevno. Kada je bio naš dan došlo je osam takmičara, a mi smo bili druga četvorka. Ne bi trebalo da pričaš nikome nakon snimanja, ali i ‘Slagalica’ se snima ranije, pa sam baš bliskim ljudima rekao, tao da nisu širili dalje priču. Čak i kada se proširi priča teško se to može da poremeti program. Taj ritam je nametnut, šta god da se desi ne može da napravi ‘skandal’. Nadao sam se da će emisija biti do Nove godine, ali su mi javili pre dve nedelje da će biti emitovana 20. septembra.“
Govorio je i zbog čega je teško učestvovati u ovakvoj vrsti kvizova.
„‘Poteru’ gledam od prvog dana, gledao sam i englesku verziju pre nego što se pojavila kod nas. Uvek iz fotelje govorim kao ‘idi na višu svotu’. Tada sam i rekao ‘ako nekad odem u Poteru idem na višu’. Ne očekujem ništa, ali bar znam da sam probao, pa nemam za čim da žalim. Stvarno sam bio spreman da će biti težak posao jer treba odgovoriti na šest pitanja. Prvo mi je bilo u glavi da ne pogrešim prvo pitanje. Drugo je bilo baš teško i tragač me je stigao. U glavi sam zamrznuo momenat i rekao idem pitanje po pitanje, pa šta bude. Na kraju sam imao sreću da sam baš znao i nisam nagađao, bilo je to veliko olakšanje jer sam znao da sam uradio veliki posao. Prošao sam višu sumu, imam sada i partnere, saigrače. Najrasterećeniji sam bio u poslednjoj igri.“
Otkrio je kako će potrošiti novac.
„Kao i svake pare, malo ću da počastim društvo, pa neka stoji tu, ne znam. Da nije ovakva situacija sa koronom, možda bih i skoknuo negde. Ovako je veliki znak pitanja, ali uvek ima načina da se potroši. Nisam računao na zaradu, nije suma koja menja bogzna šta preterano. Ne potcenjujem ni 10.000 dinara, nažalost, takvo je vreme da nekome i to znači. Shvatio sam sve kao zabavu.“
Otkrio je čime se danas bavi i kako provodi dane.
„Tri put nedeljno treniram, pomagao sam drugaru u njegovoj školi košarke ‘In’ na Banovom Brdu. To je sve pipavo jer nema dece. Vezani smo svi za Srbiju, imao sam ranije planove da odem u Portugal gde sam ranije dugo bio. Tu mi je maltene druga kuća, oni su dosta zatvoreni jer je neka vrsta vanrednog stanja. Kad bude malo bolje otići ću tamo da se vidim sa bivšim saigračima i drugarima da vidimo da li ima neki način da se ostane, samo da se sve sredi. Ipak, pitaj boga kada će to biti.“
Prisetio se perioda u Portugalu i najavio da upravo tamo planira da nastavi život kada prođe pandemija koronavirusa.
„Velika je stvar da ‘upadneš’ u zemlju i da se ispostavi da je pun pogodak za tebe, da ti bude sve olakšano, da se ne osećaš kao stranac. Koliko mi da smo kao sportisti navikli da obiđemo ceo svet, sa torbom si non-stop, treba čovek da ima bazu ako već nije rodna gruda, onda neku državu gde se osećaš kao svoj na svome. Portugalski razumem, ali nisam se trudio da ga naučim. Mogao bih da se sporazumevam, da rešim da ga naučim uspeo bih brzo. U sportu ima dosta stranaca, pa smo svi upućeni na engleski. Voleo bih da se vratim u Portugal da vidim šta se dešava. Ukoliko mi bude akcija da tamo budem trener bilo bi mi dosta olakšano, ali ko zna u nekom klubu ili van sporta nikad se ne zna imam dosta prijatelja. ‘Rad sa decom pre svega’. Moj dobar prijatelj, bivši reprezentativac Migel Minjala je bio trener žena, sada je preuzeo prvoligaški klub, leglo bi mi da budem njegov pomoćnik. To je deo grada gde sam igrao, nije izvesno, ali vidim da bi možda moglo nešto da bude. On je iz porodice sa tradicijom, dobar igrač i kapiten reprezentacije, igrao dva puta na Evropskim prvenstvima, njegovo ime je veliki brend u košarci.“
Pojasnio je i kakva mu je podrška brat.
„Brat mi je istoričar umetnosti i on mi je dosta ‘skicirao’ još davnih, davnih dana. Volim da pročitam, da vidim, sve to čovek skupi dok gleda kvizove. Ti kvizovi moraju da budu srednje težine da bude svima zanimljivo i nama i gledaocima. Najbolja je fora nikada ne znaš kada će da serviraju lakša, kad teža pitanja.“
Delovao je kao da je već 20 godina televizijska ličnost, a otkrio koja se tajna krije iza svega.
„Odrastali smo uz slavne generacije, dublje su građene selekcije ekipa. Bilo smo druge porodice, spontani, imali smo priliku da se takmičimo i ponašali vaspitano, bilo smo ono što jesmo. Nije mogao da dođe izrod i da prođe selekciju, ne može da pojedinac ruši kolektiv. Ja sam igrao košarku B klase, tako sam odlučio i nisam se pokajao. Nisam se obogatio, ali sam uživao. To je najbolji način. Moja teorija je ponašaš se kao kod kuće, nisi baš raspušten, već tretiraš sve sa uvažavanjem. Televizija želi šou, a ti samo budi ono što jesi“, završio Macura sa porukom za sve kvizaše“, završio je uz osmeh Macura.
BONUS VIDEO Sahrana Dušana Ivkovića na Novom groblju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
