Na današnji dan, 2. juna 1969. godine, tragično je izgubio život jedan od najboljih košarkaša u istoriji – legendarni Radivoj Korać (1938-1969).
Čuveni „Žućko“ je nastradao u saobraćajnoj nesreći, vraćajući se automobilom za Beograd posle revijalne utakmice u Sarajevu.
Korać je povratak iz Bosne i Hercegovine odložio za naredni dan, a razlog govori koliko je i veliči čovek bio, pored toga što je bio neko ko je imao nemerljiv uticaj na košarku.
Slavni košarkaš je ranije obećao novinaru „Oslobođenja“ da će mu dati intervju i zbog toga je pomerio povratak za Beograd, a i jedan far na autu mu nije najbolje radio, pa je rešio da vozi po danu.
Velika tragedija tog kobnog 2. juna 1969. promenila je sve, ne samo srpsku košarku, i ozbiljno potresla celu bivšu Jugoslaviju.
PROČITAJTE JOŠ
Prerano je otišao velikan na nebeski teren, neko o kome se i dan danas priča biranim rečima, a emocije na Radivoja Koraća i pomenutu tragediju za Nova.rs evocirao je Milan Tasić, saradnik za arhivu KSS i neko ko i dalje čuva sećanje na jednog od najvećih.
„Žućko“ je bio istinski jedinstven. Obožavao je književnost, pozorište, slikarstvo… Često je bio gost Narodnog pozorišta, divio se Crnjanskom, Lubardi, Konjoviću, Andriću. Sa nobelovcem Ivom Andrićem je često pričao o književnosti. Sa jednog puta u London, vratio se sa pločom „Bitlsa“ za koje niko do tada nije čuo.
Bio je neko ko je menjao i društveni život Beograda, donosio je ploče, širio vidike… U Beogradu, ugao Knez Mihailove i Obilićevog venca je Ćošak Radivoja Koraća – nekada mesto sastanka Koraća sa svim poznanicima i prijateljima.
O svemu tome je Tasić za naš portal vrlo emotivno pričao, pa je u vrhu teksta video kao posebno sećanje na jednog od najvećih.
Korać je i prvi sportista koji je sahranjen u Aleji, a na zahtev tadašnjeg predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita, kovčeg je bio prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom.
„On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu“, poručio je tada Tito.
Radivoj Korać rođen je u Somboru, 5. novembra 1938. godine. Porodica se nakon rata preselila u Beograd, međutim, ubrzo po dolasku u prestonicu Koraćev otac Bogdan je osuđen na dve godine robije na Golom otoku. Majka Zaga je čvrsto držala porodicu u tom periodu.
Bio je odličan đak, nakon gimnazije je odlučio da upiše Elektrotehnički fakultet, bio je jako zainteresovan za fiziku i matematiku. Međutim, zbog velikih obaveza u košarci nije uspeo da diplomira, iako mu je to bila velika želja.
Korać je u prvoj ligi debitovao sa 19 godina i sedam puta u nizu bio je najbolji strelac šampionata. Niko ni pre ni posle njega u istoriji košarke na ovim prostorima nije uspeo da ostvari to. Sa svojim OKK Beogradom osvojio je četiri prvenstva Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964). U deset sezona za beogradski tim je odigrao 169 utakmica postigavši fascinntnih 5.773 poena (34 po meču).
Tog 14. januara 1965. godine je u Hali 3 Beogradskog sajma, na meču Kupa šampiona protiv švedskog Alvika, postigao 99 poena! Samo jedan koš nedostajao je Žućku da nadmaši rekord Vilta Čemberlena koji je na jednoj NBA utakmici ubacio 100. OKK Beograd je pobedio sa 155:57, a u dve utakmice Korać je Šveđanima ubacio 170 poena.
PROČITAJTE JOŠ
Karijeru je nastavio u Belgiji, bio je prvi strelac Standarda iz Liježa u sezoni 1967/68 kada je osvojio titulu u Belgiji. Već naredne sezone preselio se u Italiju. Igrajući za Petrarku iz Padove bio je najbolji strelac italijanskog prvenstva sa 592 poena na 22 utakmice.
Bio je poznat po načinu na koji je izvodio slobodna bacanja. Radio je to sa dve ruke, a loptu je držao tik iznad poda pre samog izbačaja.
Za nacionalni tim Jugoslavije debitovao je 1958. Za reprezentaciju je igrao na četiri evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac (216 poena u Beograd 1961, 239 poena u Vroclav 1963, 195 poena u Moskvi 1965).
Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na EP 1961. i 1965, dve na svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medanju na EP 1963. Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3.153 poena, za tadašnje standarde imao je visok prosek od 20,1 poen po utakmici.
BONUS VIDEO Otkrivamo dokaze o postojanju košarke u Srbiji pre 100 godina
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar