Piksi je postao demagog, fudbalom se više i ne bavi

Na stadionu "Rajko Mitić" su Englezi sa 5:0 naneli najubedljiviji poraz našem timu na domaćem terenu u istoriji.

Podatak sam po sebi frapantan, a još gore sve izgleda ako ste gledali utakmicu jer je moglo da bude i ubedljivije.

Srbija je doživela i još gori poraz na tribinama. Navijači su u jednom trenutku izrazili svoj politički stav što nigde ne bi smelo da bude povod za nasilje, ali se upravo nasilje dogodilo.

Grupa batinaša u crnim majicama krenula je da ućutkuje navijače, da preti, udara, a na putu su im se našla i deca. Kada su dobili odgovor, brzo ih je zaštitila žandarmerija, pokazujući da su organi reda tu da štite i brane nasilje.

Košmarna noć za sve, ali ne i za selektora Srbije koji je uspeo da po ko zna koji put zameni teze i da u maniru iskusnih političara svu krivicu prebaci na druge čak i ako ga je ceo stadion terao i zviždao mu od prvog minuta.

"Što se toga tiče, ljudi imaju pravo na svoje mišljenje i da iskažu nezadovoljstvo. Kako sam ja nezadovoljan porazom, tako su i oni. Katastrofalan rezultat koji je negde visok, možda ne bi bio takav da nismo dobili crveni karton. Naišli smo na minu i raznela nas je. Kada imate za protivnika Englesku, morate da priznate da su bolji u svim segmentima igre. Od brzine, tehnike, pa je tako i rezultat takav. Ovo je realnost ko smo mi i šta smo mi u odnosu na njih", bile su neke od reči selektora koji je vešto na pitanje o ostavci, samo ponavljao frazu da svako ima pravo na svoje mišljenje.

Ipak, kako to rade prevejani političari i selektor menja narative po potrebi i konstantnom zamenom teza uvek prebacuje odgovornost na drugu stranu.

„Ovo je realnost, kao što je Španija razbila Tursku sa 6:0, to je ta kategorija. Da napomenem i ovo, kada su krenule kvalifikacije mi smo realno znali da je naš rival Albanija za drugo mesto. Engleska je apsolutni favorit u našoj grupi. Koliko god da neko nije verovao, mislim da nije bio u pravu. Oni su jedna totalno druga dimenzija fudbala. Naš cilj je isti, a to je da pokažemo u drugim utakmicama i sakupimo što više bodova i dođemo do drugog mesta. To će biti realna slika našeg reprezentativnog fudbala.“

Ne tako davno, selektor je pričao da Srbija pripada eliti.

„Tada smo eliminisali Švajcarsku u Ligi nacija, onda smo u tom baražu uspeli da izbacimo Austriju, rekao sam da zaslužujemo po tom rezultatu (da budemo u rangu sa najjačima). Ako se sećate, ja sam isto rekao na pitanje nekog vašeg kolege, iskreno sam rekao, da mi pripadamo B diviziji. Rezultati su nas demantovali. To je realna jedna slika, drugo mesto u grupi ostaje cilj i da se pokuša da se dođe do tog baraža i da tako odemo na Svetsko prvenstvo.“

Nije sporno da je tada selektor pričao o B diviziji, kao što je pričao da pripadamo eliti, ali je sporno što na svakoj konferenciji ima pokriće za svako pitanje ili scenario.

Da se vratimo u sadašnjost.

Uoči meča je skoro ljutito postavljao pitanje da li je zabranjeno da se pobedi, da bi posle meča objašnjavao da je tako motivisao igrače i da niko neće da kaže da će da izgubi. Iako, postoji način kako pričate o nekim stvarima.

Sa druge strane, čitava teza o motivaciji pada u vodu i to tokom iste konferencije.

Ako su takve izjave služile da se motivišu igrači, kako će izjave da su bili nespremni, da ne igraju u svojim klubovima, da su druga liga, da su spori dovesti do toga da ih motivišu za sledeći meč?

Istovremeno, na svaki pokušaj da se iz njega izvuče bilo kakvo preuzimanje odgovornosti za neuspeh ponavljao je da ne bi ništa bilo drugačije šta god da je uradio.

A mnogi fudbalski stručnjaci se ne bi složili sa tim.

„Čitao sam tri puta startnih 11, nisam mogao da verujem. Otkud Nedeljković, Eraković, Birmančević? Poslednji igra levog beka, iako je napadač! O Nedeljkoviću da ne pričam, nažalost, nema mesta ni u Lajpcigu. Šta je Živković igrao? Ustalio se na jednom mestu i onda opet na novo… Dospeli smo u ambis, momcima koji ne igraju u klubovima nije mesto u reprezentaciji", rekao je za Sport klub legendarni Ivan Golac.

A jasno je bilo šta je selektor pokušavao da uradi i da je bio pročitan kao otvoreni bukvar. Jednom mu je prošla takva ideja sa Španijom, selekcijom drugačijeg profila koja je na taj meč u Beograd došla po prvi put nakon osvajanja Evropskog prvenstva. Sama ideja da Veljko Birmančević, koji samo u reprezentaciji igra neku vrstu beka i nigde nikada više, čuva Nonija Maduekea kojeg ne može ni pogledom da isprati, a uz to ni nema potrebne defanzivne navike.

Kao šibicar koji je jednom prodao foru, pokušao je opet da ozbiljnoj selekciji proda isti model. Samo, zato su selekcije poput Engleske i tu gde jesu jer studiozno spremaju takve mečeve.

O tome da igrači ne igraju u svojim klubovima iluzorno je trošiti reči. Ako je tako, zašto su uopšte bili tu i u konkurenciji za sastav? Zašto nije igrao na primer Veljković umesto Erakovića i kako je Kosta Nedeljković koji više od godinu dana nije igrao ozbiljan fudbal stao na crtu Englezima?

I tako možemo do beskonačno da nabrajamo. Ko je kriv za izbor igrača?

I kada je pričao o paraleli sa Engleskom na Evropskom prvenstvu kada smo odigrali sa 1:0, Piksi je imao spreman odgovor kako su mu falili neki igrači koji su bili tada.

Ako pogledamo startne postave tadašnje i sadašnje selekcije, stvari ipak ne stoje baš tako.

Nema Predraga Rajkovića, ali na golu je podjednako dobar golman u vidu Đorđa Petrovića koji brani u Premijer ligi dok je Rajković trenutno u Saudijskoj Arabiji. Štopersku trojku je tada umesto Erakovića činio Miloš Veljković, ali njega je selektor imao na raspolaganju i ostavio ga na klupi.

Živković je bio desni bek i stavio ga je na polušpica, dok je levi bek bio Filip Kostić kojeg je imao na raspolaganju. Tandem u sredini činili su Lukić i Gudelj kojeg sada nije imao, ali je njega tada izveo na poluvremenu i uveo Ivana Ilića koji je bio tu.

Dušan Tadić je tada ulazio sa klupe. Mitrovića je imao na raspolaganju, Luku Jovića... Na kraju, stvarno je falio samo Sergej Milinković-Savić od startera i igrača koji su imali veću ulogu.

Dakle, uspeo je selektor da sopstvene odluke o izborima igrača demagoški prebaci u to da su mu falili, ali jasno je da je sve to samo još jedan izgovor u nizu.

I kad se sve sabere i oduzme, utisak je više nego jasan – Piksi se više bavi demagogijom i smišljanjem izgovora nego fudbalom i pripremom mečeva.

Možda je to i do lošeg društva. Znate kako kažu, s kim si, takav si, a znamo s kim je Dragan Stojković Piksi.