Miniranje Partizana na sto načina, a sve u "interesu srpske košarke"

Sve to važi i kada stvari prebacimo na mikornivo i na stvari koje nisu životno bitne, ali jesu neizostavni deo svakodnevice kao što je na primer košarka u Srbiji. Srpska košarka i odbrana iste postali su prečesta poštapalica prethodnih godina i to najčešće u ustima onih koji gledaju samo lične i interese, pa te floskule koriste da bi ih javnosti mazali oči. Kao što to rade političari kada manipulišu nacionalizmom i to uvek nepogrešivo kada treba da sakriju sopstvene muljaže, prsine i prevare.

Tako je pod plaštom odbrane srpske košarke doneta sraman odluka od strane organa KLS, nadležnog tela za takmičenje pod okriljem KSS-a kad je u ponedeljak odlučeno kada će se igrati plej-of domaćeg, nacionalnog prvenstva.

Zanimljiv je i tajming i trenutak takve odluke jer bi neko naivan mogao da pomisli da bi ozbiljno takmičenje trebalo unapred da zna kada mu se igraju ključni mečevi za trofej ili da bar ima pripremljene scenarije zbog evropskih takmičenja i eventualnih uspeha srpskih klubova.

Kad, ne lezi vraže. Kada su se okončale uzbudljive i dramatične plej-of serije ABA lige koja u ustima mnogih zaštitnika srpske košarke služi kao primer kako se ista urušava, iako su mnogi sadašnji branioci bili zagovornici regionalne lige, izašao je raspored mečeva koji je ponovo ogolio suštinu problema.

Ne radi se ovde o interesu srpske košarke već o ličnim interesima i privatnim ratovima.

Jer, kako drugačije objasniti da se na odluku o terminima sačekalo da se vide ishodi polufinala plej-ofa ABA lige i kako je u interesu košarke da se sapliće srpski klub?

Ako krenemo od pretpostavke da je ABA liga internacionalno takmičenje u kojem učestvuju klubovi iz više zemalja regiona kao i van njega, a Partizana jedini srpski klub u takmičenju koji ima šanse za trofej, kako je u interesu da se Partizanu maksimalno oteža situacija.

Odluka da polufinalna serija Partizana i FMP-a u okviru KLS-a počne dan pre nego što će Partizan igrati prvi meč finala u Podgorici protiv Budućnosti, a revanš dan posle druge utakmice finala ABA lige, dovodi crno-bele u situaciju da igraju četiri meča u pet dana. A da ne ulazimo koliko bi to bilo utakmica ako serija u ABA ligi ode u četiri ili pet duela što je prilično realan scenario,a serija domaće lige u tri, plus kad bi se na to nadovezalo Partizanovo eventualno igranje finala KLS-a.

Takav ritam je nezamisliv ni na NBA nivou, a kamoli u Srbiji.

Ako bi Partizan odlučio da igra oba takmičenja maksimalnim intenzitetom, kakve bi mu bile šanse protiv Budućnosti da održi dominaciju srpske košarke u regionu ili je to nebitno ako u toj dominaciji učestvuje Partizana. Ukoliko bi se Partizan odlučio da ne igra domaću ligu ili pošalje juniore što je realan scenario, kako je u interesu srpske košarke da takva ekipa odlučuje u borbi za titulu i kakav bi legitimitet imao takav trofej.

Mada, i prošle sezone smo bili svedoci da bežanje terena, pa vraćanje na isti kada su svi mislili da je gotovo, pa tako i ne čude malverzacije oko šampionske titule u Srbiji koja godinama već ne znači ništa i služi samo za zadovoljavanje ličnih interesa i pumpanje nečijeg ega.

Na kraju dana najviše ispaštaju igrači koji ne donose odluke pa će tako biti obeležene i karijere mnogih košarkaša koji će nositi nezasluženo zvanje šampiona koje nije izboreno pobedom na terenu.

Treba podsetiti i da je isti taj Partizan kome sada neki pokušavaju d učitaju da ruši srpsku košarku najduže odolevao d ase sruši domaća liga zarad tada tek osnovane ABA lige i da su neki po svaku cenu želeli da unište domaće takmičenje.

I na kraju, potpuno je legitimno pitanje da li bi odluka o terminima odigravanja plej-ofa KLS-a bila drugačija d asu se plej-of serije ABA lige završile drugačije? Da je Partizan eliminisan ili da smo u finalu gledali novi okršaj večitih?

Sve što znamo na osnovu dosadašnjeg iskustva sugeriše da ne bi.

I zato citat sa početka teksta stoji kao najbolji opis onih koji sada vode KLS-a.