Partizan posle osam godina u Evroligi, svi se sećaju poslednje sezone.
Partizan je ponovo u Evroligi. Vest na koju su navijači Partizana čekali osam godina, konačno je postala stvarnost.
Crno-belima nije u spelo da se na terenu izbore za mesto među elitom, ali će priliku da trče sa šampionima, kako je svojevremeno govorio Duško Vujošević, dobiti zahvaljujući specijalnoj pozivnici i situaciji sa ratom u Ukrajini zbog kojih su suspendovani ruski klubovi.
Iako do početka nove sezone ima još nekoliko meseci, verovatno svaki „grobar“ u ovom trenutku čeka to prvo podbacivanje lopte uz čuvenu himnu Evrolige.
Uostalom, prethodnih osam sezona i nisu bili preterano uspešni, a dolazak Željka Obradovića na mesto uspeha, ponovo je raspalilo vatru među crno-belima.
Iako su prve asocijacije na Evroligu uspesi u periodu od 2008. do 2010 godine kada je Partizan tri puta u nizu igrao četvrtfinale, a na kraju stigao i do Fajnal fora gde je posle drame protiv Olimpijakosa ostao bez finala, poslednjih nekoliko sezona u eliti i nisu bile bajne.
Doduše, Partizan je u svom poslednjem nastupu upseo da prođe u Top 16 koji se tada igrao, ali je to daleko bilo od nekog velikog uspeha. Mlada i vrlo potentna ekipa sa neki vrlo zučnim imenima ostala je kratka za neki ozbiljniji rezultat.
Crno-beli su u grupi sa Budiveljnikom, Nanterom, Barselonom, CSKA Moskvom i Fenerbahčeom završili sa skorom od tri pobede i sedam poraza, što je bilo dovoljno za četvrto mesto u grupi.
Potom su u Top 16 fazi imali samo četiri pobede iz 14 utakmica, a s njima u grupi su bili Žalgiris, Bajern Minhen, Lokomotiva Kuban, Galatasaraj, Makabi, Real Madrid i CSKA Moskva.
Partizan je svoj poslednji meč u eliti odigrao u Istanbulu, mitskom gradu za Partizan zbog osvojene titule evropskog prvaka. Partizan je poražen te 2014. godine od Glatasaraja rezultatom 64:55, a poslednji meč pred svojim navijačima odigrao je kolo pre toga kada je u „Beogradskoj areni“ pred 12.500 navijača pobedio Žalgiris rezultatom 77:67.
Partizan je te godine imao sastav koji je bio mešavina mladosti i iskustva i koji je i tokom sezone trpeo promene.
Kroz tim su te godine prodefilovali Milenko Tepić, Petar Aranitović, Žofri Lovernj, Aleksandar Pavlović, Leo Vesterman, Boris Dalo, Nikola Milutinov, Dragan Milosavljević, Bogdan Bogdanović, Đorđe Gagić, Dejan Musli, Mihajlo Andrić, Terens Kinsi, Nemanja Bezbradica, Davis Bertans i Đoko Šalić, a sa klupe ih je vodio Duško Vujošević.
Te sezone je Bogdan Bogdanović dobio nagradu za „Zvezdu u usponu“ elitnog klupskog takmičenja, što je pre njega u dresu Partizana pošlo za rukom Novici Veličkoviću.
Bogdanović je podelio nagradu za najboljeg strelca ekipe sa Terensom Kinsijem (14,8).
Sada as Atlanta Hoksa je delio 3,7 asistencija po meču i krao 1,6 lopti, po čemu je bio najbolji u timu. U skokovima je dominirao Žo Lovernj sa 8,6, a vredi istaći i 12,5 poena na 44% za tri Davisa Bertansa.
Bogdanović je kasnije sa Fenerbahčeom postao prvak Evrope i kasnije otišao u NBA ligu gde gradi odličnu karijeru.
To je, na žalost navijača nekadašnjeg šampiona Evrope, bilo to što se tiče Evrolige za narednih osam godina.
U sezoni 2013/14 Partizan je izgubio u polufinalu ABA lige od Cedevite trojkom Nolana Smita u poslednjoj sekundi i time ostao bez mogućnosti da se takmiči u eliti, u koju nije uspeo da se vrati sve do sezone 2022/23.
Te godine je osvojena i poslednja šamionska titula u Srbiji i kreće jedan od najlošijih perioda u istoriji kluba.
BONUS VIDEO Ðurović: Kad igraju Partizan i Zvezda to nije utakmica nego rat
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare