U ponedeljak u sitne sate se prolomio prasak iz Crvene zvezde kada je u u ponoć potvrđena informacija da je novo pojačanje crveno-belih Amerikanac Ostin Holins.
Iako se spekulisalo da se pregovara sa njim, fokus javnosti je bio na dovođenje centra koji je po najavama brojnih insajdera već bio dogovoren.
Međutim, potpisao je Holins, i time su crveno-beli rešili pitanje zamene za najboljeg igrača iz prošle sezone Džordana Lojda.
A ko je Ostin Holins, Amerikanac koji je čitavu seniorsku karijeru proveo u Evropi.
Rođen je 1991. godine a visok je 193 santimetra. Iako je po visini bek koji može da igra plejmejkera, veliki raspon ruku od 205 cm ga po potrebi baca na krilo.
Sin legendarnog Lajonela Holinsa, čoveka koji je osvojio NBA prsten sa Portland Trejl Blejzersima, a kasnije ostvario i solidnu trenersku karijeru, od malih je nogu bio predodređen da postane košarkaš. Kao dete je znao da trenira satima, pre nego što bi ga otac naterao da stane.
U srednjoj školi je igrao za Džermantaun zajedno sa janom Klarkom, igračem koji će kasnije obući dres Lejkersa i beležio 16 poena po utakmici, da bi u poslednjoj godini stigao i do odličnih 18.9 poena i usput pokupio neke individualne nagrade.
To ga je preporučilo Minesoti gde započinje svoju koledž karijeru, gde baš i nije počelo sjajno. Samo 4.5 poena, mali broj mečeva i razmišljanje o promeni sredine su obeležili tu prvu sezonu.
Ono što je bitnije za njegovu dalju karijeru bila je činjenica da je počeo da se profiliše kao sjajan defanzivac, uloga u kojoj je počeo da uživa po sopstvenom priznanju.
„Nekako je zabavno juriti ih po terenu, zaključati ih u odbrani. Možda ih nećete sprečiti da postignu 0 poena, ali ćete im mnogo otežati“, pričao je svojevremeno o svojoj igri u odbrani.
Ipak, vremenom je bilo bolje pa je zabeležio i neke sjajne partije na „martovskom ludilu“. Tokom boravka na koledžu beležio je nešto preko devet poena uz šut za tri poena od 33 posto. Bio je sjajan u ukradenim loptama sa prosekom od 1.5 po meču.
To sve nije bilo dovoljno da ga neki od timova draftuje 2014. godine pa kreće njegovo putešestvije po Evropi.
Ali, daleko od toga da je krenulo bajno. Prve dve sezone je proveo u Denijanu, francuskom timu koji je u tom periodu nastupao u drugoj ligi. U prvoj sezoni je postizao 8.5, poena da bi u narednoj bio efikasniji sa 12.5 poena po meču.
To mu je tek donelo transfer u Finsku ekipu Kauhonen Kahju gde je odigrao sjajnih godinu dana. Prosek od 17.2, 4.7 skokova i 2.6 asistencije bile su dovoljne da napravi iskorak i ode u prvo ozbiljnije takmičenje, u Nemačku.
Prvo Gisen, pa zatim Vehta bili su klubovi njegove pune afirmacije. Konstantan dvocifren poenterski učinak, vrlo dobri procenti šuta, dobar skok za jednog beka i odlična igra u odbrani su postali njegov zaštitni znak. Sezona u Vehti sa 16.5 poena, 2.7 skokova i 1.8 asistencija bila je dovoljna da konačno zaigra u Evroligi, u košarkaškom klubu Zenit.
Dve sezone pod komandom Ćavija Paskvala, pokazale su da Amerikanac može da pređe na viši nivo.
U prvoj sezoni u Zenitu je beležio 10.4 poena na 27 utakmica koliko je igrao uz 34.7 posto šuta za tri. Prošle godine je beležio 8.2 poena po meču uz 35.8 posto šuta za tri poena.
Nekoliko sjajnih utakmica poput one protiv CSKA gde je postigao 28 poena su pokazala da može da uđe u seriju i uništi protivnika.
Ipak, njegov glavni adut je raznovrsna igra. Solidan šuter, solidan u realizaciji ulaza, sposoban da igra timsku košarku u napadu i radi bez lopte uz želju da ide i na ofanzivni skok.
U odbrani koristi duge ruke i ume da bude veoma agresivan u igri jedan na jedan dok čuva najbolje protivničke igrače.
Za razliku od Lojda, nije tako rasan napadač, ali donosi više kada je u pitanju igra u oba pravca.
Zvezda bi sa njim, Kalinićem i Vajtom mogla da dobije tri igrača koji mogu da isporuče na oba kraja parketa.
Njegov profil se uklapa u stil Dejana Radonjića, koji voli polivalentne igrače, sposobne da pre svega igraju snažnu odbranu i strpljiv i temeljan napad, uz dovoljno individualnog kvaliteta da po potrebi pronađe poene.
Crvena zvezda tako polako kompletira svoju ekipu i uz dovođenje centra bi roster mogao da bude potpuno zaokružen uz mogućnost da se po potrebi uradi doselekcija ukoliko bude bilo potrebe.
Pratite nas i na društvenim mrežama: