0
Novi trener košarkaša Crvene zvezde biće Saša Obradović. Čeka se još samo zvanična promocija na Malom Kalemegdanu, ali je Monako, dojučerašnji klub 51-godišnjeg stručnjaka, preneo kako se nekadašnji plejmejker vraća kući.
„Kneževi“ su se u objavi na društvenim mrežama oprostili od Obradovića i poželeli mu sreću na klupi voljenog kluba.
Zanimljivo, iskusni stručnjak je od početka gradio trenersku karijeru u inostranstvu, punih 15 godina, pre povratka među crveno-bele.
PROČITAJTE JOŠ
Biće mu to treći povratak, jer je već u tri mandata branio crveno-bele boje na parketu. Kako se nezvanično može čuti, sam je platio obeštećenje kako bi godinu dana ranije izašao iz ugovora sa „kneževskim“ klubom.
Tokom prethodnih 15 godina put ga je vodio od Nemačke, preko Ukrajine i Poljske nazad do Nemačke, a zatim u Rusiju i Francusku.
Sada, dve decenije od poslednjeg boravka u Zvezdi, vreme je da preuzme trenersku palicu. Čini se, možda, i u pravom trenutku. Čekaju ih bitke u Evroligi, ABA ligi, domaćem prvenstvu i Kupu Radivoja Koraća. Imaće dovoljno vremena da selektira ekipu i započne nešto novo, u košarkaškoj eri posle korone. Mnogo toga će izgledati drugačije. I sama igra posle višemesečne pauze nikad viđene, i finansijska moć, i prelazni rok, ali je neraskidiva povezanost Obradovića i Zvezde nešto posebno.
“Bila je veoma teška odluka da odem iz Monaka, ali izazov je takmičenje u Evroligi s klubom iz rodnog grada u kome sam počeo karijeru”, rekao je Obradović za zvaničnu stranicu Monaka.
Sjajne igračke dane imao je u crveno-belom dresu, prvo u periodu od 1987. do 1993, dok je povratak iz Limoža 1994. obojio titulom državnog prvaka, drugom na Malom Kalemegdanu.
Od igračke karijere oprostio se u Kelnu, u kojem je te 2005. zakoračio na trenerski put, a posebno upečatljivo bilo je gostovanje sa Albom u rodnom gradu, u januaru 2015.
Zaorilo se „Pionirom“ njegovo ime, emocije su prokuljale uz ovacije i Obradović nije krio suze. Srce napravljeno prstima iznad glave „pričalo“ je samo za sebe.
„Nisam skoro osetio ovakav ambijent, lepo je igrati pred ovakvom publikom, pa nek sam i protivnik u ovom trenutku. Lepo je imati ovakav doživljaj, emotivno sam odreagovao. Nije lako kada te svoj narod nagradi dočekom, ja sam Zvezdino dete i naravno da mi neviđeno znači ovakav doček. Bilo je teško i voditi utakmicu protiv svog bivšeg ili voljenog kluba. Ne znam da li sam i ja potpao pod uticaj, u svakom slučaju, nismo odigrali kako smo hteli. Hvala Zvezdinim navijačima na toplom dočeku, najbolji su“, rekao je tada Obradović.
Pet godina kasnije iste te navijače imaće uz sebe, kao vetar u leđa ekipi koju će predvoditi sa klupe.
Odličnu igračku karijeru gradio je, pored Zvezde i Limoža, u Albi, rimskom Virtusu, Budućnosti i Kelnu. Sa reprezentacijom Jugoslavije ima četiri zlata (EP 1995, 1997, 2001. i SP 1998), te po jednu srebrnu (Olimpijske igre 1996) i bronzanu medalju (EP 1999).
Od igranja se oprostio u Kelnu, sa kojim je zatim u prvoj trenerskoj sezoni osvojio titulu prvaka Nemačke (2006), sa najmlađim timom lige. U finalu je dobio Albu 3-1 u seriji, a nešto kasnije pravio je istorijske uspehe sa timom iz Berlina.
Sledeće sezone je podigao trofej nemačkog Kupa, da bi se 2008. preselio u Kijev. I opet je radio sa mladim igračima, ali je u takmičarskoj 2009/2010. prihvatio poziv Turova.
PROČITAJTE JOŠ
Poljska je bila naredni izazov na putu kojim je Obradović koračao sigurnim, a krupnim koracima, iako se tamo kratko zadržao.
Usledio je povratak u Ukrajinu, pa je s Donjeckom pisao klupsku istoriju – doneo mu je prvu titulu šampiona 2012. i domogli su se četvrtfinala ULEB kupa.
Povratak u Ukrajinu nije bilo jedino vraćanje, pošto je Obradovićeva sledeća stanica opet bila – Nemačka. Preuzeo je Albu sa kojom je osvojio tri puta tamošnji Kup (2013, 2014. i 2016), i igrao Top 16 fazu Evrolige.
Potom je dve godine proveo na klupi Lokomotive Kubanj, od novembra 2016. do novembra 2018. I sa ruskim timom je osvojio Kup, a u onom finalu Evrokupa sa Darušafakom nedostajalo mu je i sreće da podigne evropski trofej.
Dakle, titule sa Kelnom i Donjeckom, kupovi sa Albom i Lokomotivom, i evropsko finale… Kada se pogledaju klubovi, vidi se da je pažljivo birao gde će i kada raditi, bez preskakanja stepenica.
Monako je bio poslednja stanica pred povratak u svoju zemlju, rodni grad, voljeni klub. Ozbiljan, 15-godišnji trenerski staž govori o Saši Obradoviću, kome se sada ostvaruje želja – čekanju je kraj.
Zvezda i Obradović, ruku pod ruku, zajedno u nove izazove.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
