2
Nikola Jokić još jednom je na surov način potvrdio da se gubi kult srpske reprezentativne košarke.
PROČITAJTE JOŠ
2
3
3
35
Da li možete da zamislite da Saša Đorđević ili Vlade Divac kaže da je odbio da igra za reprezentaciju i da bi opet učinio isto? Bilo je velikih takmičenja koja su propuštali čuveni asovi, ali teško da bi iko od legendarnih igrača mogao ovako nešto i da procedi kroz zube, ili da pomisli da kaže.
„Doneo sam odluku. Bila ona dobra ili loša, držim se nje. Opet bih doneo istu odluku, da sam imao opciju da igram“, rekao je Nikola Jokić na pitanje o odluci da ne igra za Srbiju ovog leta, i da se ona kvalifikovala na Olimpijske igre.
Iskrena, doduše bolna i netaktična izjava, novi je udarac posle odluke najboljeg NBA centra da čak ni ne obavesti selektora Igora Kokoškova da neće biti na raspolaganju. Jokić je samo dostavio saopštenje javnosti i na tome se završilo, ostavivši selektora u čudu, jer je preko portala saznao da je ostao bez najboljeg igrača.
Uz njega, Alen Smailagić i Aleksej Pokuševski najkomotnije su „odjavili“ poziv i ogolili istinu da novim generacijama reprezentativni dres više i ne znači mnogo. Kakvu poruku šalje Jokić nekim novim klincima? Direktnu, jasnu i surovu.
Za Nova.rs o ovoj anomaliji govorio je Dejan Tomašević.
„Možda treba više razgovarati sa njima, kao što je Pešić radio kad je bio selektor, tokom cele sezone je imao komunikaciju sa igračima u njihovim klubovima, ali i vreme se promenilo. Mi smo zaista, to moram da priznam, kroz reprezentativni uspeh ostvarivali bolje klupske ugovore i nama je to zaista mnogo značilo. U današnje vreme, bez obzira na reprezentativni rezultat, lagano dolaziš u NBA da potpišeš veliki ugovor i njima ta reprezentacija više nije potrebna na taj način. Nisam više u tome i ne bih da ulazim u dublju analizu, ali to je po mom mišljenju pitanje ličnog stava i odnosa prema svojoj zemlji i reprezentaciji“, kaže Tomašević.
Sličan je ugao i Igora Rakočevića, uprkos razumevanju aktuelnog vremena kod obojice igrača.
„Danas igrači imaju mnogo više utakmica, mi smo tad igrali samo domaću ligu, danas je mnogo otvoreniji košarkaški svet, ima mnogo više kampova, i danas igrači mnogo češće, zbog želje da reše egzistenciju ili nekakvog menadžerskog interesa, odlučuju da se ne odazovu pozivu u reprezentaciju. Imate neke igrače koji su uvek tu, koji se uvek odazivaju i daju primer, ali je meni mnogo teško kad vidim da ima mnogo mlađih igrača koji se ne odazivaju za reprezentaciju“.
Bivši bek dodaje da ne postoji bolje mesto za napredak od nacionalnog tima.
„Ne postoji nijedan kamp, letnja liga, privatni trening koji može da donese napredak jednom mladom igraču koji dođe da se bori sa još 20 igrača za mesto među 12 najboljih igrača iz svoje zemlje, a onda se bori protiv 12 najboljih igrača iz ostalih reprezentacija sa kojima se takmiči. Ne može niko da me ubedi da postoji nešto kvalitetnije od toga. Pritom, imaš taj nacionalni momenat, neku dužnost i ponos da se pojaviš i odigraš“, kaže Rakočević.
Jokić, koliko je primer mladima nestvarnim potezima na terenima, koji često prevazilaze granicu genijalnosti i košarkaške inteligencije, primer je i svojim potezima i izjavama.
A ti potezi su sve, samo ne nasleđe duha jugoslovenske i srpske košarke.
Izjave su samo dodatni šamar svim legednama zbog čijeg se nasleđa i pojavljuju neki novi Teodosići, Bogdanovići, Jokići…
Ali ako se ovako nastavi, neće ih više biti.
BONUS VIDEO – Dejan Tomašević, anegdota o povredi na Eurobasketu 2001.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare