0
Nisu više tako mladi, prošle sezone su osetili kako izgleda igrati u plej-ofu, bili su na vrhu NBA lige, ali im manjak iskustva nije dozvolio da na pravi način pristupe najvećem izazovu u karijeri.
Nikola Jokić i Denver Nagetsi. Sjajno ime za nekakav bend, zar ne?
Već četiri godine momak iz Sombora je frontmen grupe čiji se sastav menjao svake sezone, sa ambicijama da zaboravljeni žanr timske simfonije dovede do mejnstrima.
U 2019. godini je Jokić iskusio nekoliko bina na kojima nikada nije nastupao, ali mu nijedna nije izgledala strano, osim one na Svetskom prvenstvu u Kini.
Nije njegova krivica za to videlo se odmah, problem je tada bio tehničke prirode, ali se možda u prvom momentu nije smelo tako jasno i glasno konstatovati.
PROČITAJTE JOŠ
Vrhunski instrument zahteva i vrhunskog umetnika da bi ton bio savršen, kao i potrebu da se jasno odredi pozicija za svaku od violina, što je momenat na koji je Jokić bio naviknut tokom cele karijere.
Prethodno upisani premijerni nastup na Ol-star utakmici, uz potonji plasman u plej-of i briljantne rezultate tokom regularne sezone su bili dovoljan razlog da Jokić bude proglašen najboljim centrom NBA lige, u paklenoj konkurenciji „projekata“ poput Džoela Embida, Karl-Entoni Taunsa, Rudija Gobera…
Velika potrošnja u prve 82 utakmice, nepoznavanje teritorije delovanja, pravila i „pravila“ igre u doigravanju, koštali su Jokića i družinu nastavka sezone iz snova, pa je ona završena već u drugom kolu, odnosno polufinalu Zapadne konferencije porazom od Portlanda.
Tim Trejlblejzersa je potom doživeo „metlu“ u duelu sa Golden Stejtom, pa je do kraja doigravanja ostala žal što koplja nisu ukrstila dva najbolja tima regularnog dela takmičenja na Zapadu.
Čini se da su Nagetsi naučili lekciju i da neće sebi dozvoliti da ponovo budu žrtva svojih partitura.
Orkestar na startu sezone nije svirao svoje uobičajene numere, a američki mediji su kao metu izabrali prvu zvezdu tima.
„Više ništa ne čitam. Ne smeta mi šta se piše. Ako ljudi nisu u pravu onda samo slegnu ramenima, ako ispadne da su u pravu onda su zadovoljni“, u najkraćem je Jokić sublimirao iznošenje mišljenja i analiza stručnjaka i „stručnjaka“.
Kritike na račun njegovog viška kilograma i navodne nezainteresovanosti u igri na terenu su na startu sezone bile veoma česte, a kao osnova za to se uzimala statistika.
Jokić je na prvih 16 mečeva u sezoni beležio prosečno 16,1 poen, 10,4 skoka i 6 asistencija, što nije bilo na nivou njegovih partija iz prethodne sezone.
„Više me ne zanima statistika. Bilo mi je to ranije u podsvesti, kad sam došao u ligu jer se ovde sve vrti oko statistike i brojeva. Više me to ne zanima. Ne zanimaju me ni skandiranja „MVP, MVP“. Poenta je da pobeđujemo i mislim da to svi želimo“, rekao je Jokić.
U tom trenutku Denver se nalazio na drugoj poziciji tabele NBA lige sa 13 pobeda i 3 poraza, iza vodećih Lejkersa.
Tri meseca kasnije, situacija je identična, ekipa koja se tokom leta „opremila“ Ol-star igračem poput Entonija Dejvisa dominira Zapadnom konferencijom, dok su Nagetsi tokom leta i zime uspeli da skockaju sastav primeren svojoj ideologiji – neka nije skupo i neka bude korisno.
Kritike na Jokićev račun su vremenom utihnule, pomalo je otišao i ispod radara velikih svetala NBA lige, što njemu savršeno odgovara.
On samo želi da igra košarku, da se dobro zabavlja i da pobeđuje.
Jokić je tokom leta imao vremena da se posveti stvarima koje voli, da odmori, sabere misli, prikupi snagu i našteluje um za novu sezonu u svetlu novog iskustva koje je stekao u prethodnoj.
Domaći mediji su u letnjoj pauzi pokušavali da stignu do njega, da se ušunjaju u njegov intimni prostor, naprave koju fotografiju i daju procenu o tome „koliko je debeo“.
Da, Jokić jeste tokom leta ponovo „pustio stomak“, ali to ne mora nužno da ima uticaj na njegovu igru i formu jer je tokom već blistave karijere postao pravi maneken krilatice da um caruje, a da snaga klade valja.
Tačdaun dodavanja preko celog terena, lucidne asistencije, koševi za pobedu… Sve to smo imali prilike da vidim ranije i od nekih drugih košarkaša, ali niko nikada ranije u NBA ligi to nije radio kao Somborac.
Niko nije imao ni prilike da prođe kroz briljantnu školu prekaljenih asova kakvi su, primera radi, Dejan Milojević, Ratko Varda, Novica Veličković.
Svako od njih je na svoj način uspeo da utiče na Jokića, da mu pokaže jednu, drugu ili petu „foru“ koju je pokupio na basketu ispred zgrade ili na betoligaškim terenima.
Tu nije moglo da se igra na snagu, već gde je bilo neophodno nadmudriti protivnika i izbeći „sekiricu“ od koje danima bride ruke.
Jokićev talenat, uz tendenciju da donosi odluke prateći svoj instinkt i prođenu školu gorepomenutih majstora košarkaške igre su dobitna kombinacija koja nam kao rezultat daje zvanično i dalje najboljeg centra NBA lige.
Ako na sve to dodamo i iskustvo koje je sam stekao za četiri godine u najkvalitetnijoj košarkaškoj ligi na svetu zaključak se sam nameće – Jokić zna šta je cilj i zna kako do njega da stigne.
Nestvarna situacija stvorena oko Denvera protekle sezone je navela ekipu da sebe dovede do krajnjih granica pre vremena.
U plej-ofu je bilo evidentno da su Nagetsi na izmaku snaga, a Jokićeva promašena slobodna bacanja u ključnom duelu sa Portlandom su posvedočila o fizičkoj, emotivnoj i mentalnoj ispražnjenosti cele grupe.
Stvari su ove sezone drugačije, stariji i iskusniji za jedno pojavljivanje u doigravanju igrači, a i stručni štab, tempiraju formu za sledeći korak.
A on nije mali, niti jednostavan. Zapadna konferencija je ove sezone jača, čini se, nego ikada ranije, što može da bude dodatna motivacija ekipi koja svog najboljeg igrača ima u liku srpskog reprezentativca.
Utisak je i da je Jokić kalkulisao sa momentom kada treba naštimovati žice da bi se odsvirale najlepše melodije.
„Možda mi je bilo potrebno malo vremena da se zagrejem. Imao sam i višak kilograma, smršao sam 11 kilograma tokom sezone i stvari izgledaju bolje“, rekao je nedavno Jokić.
Od početka godine je ponovo u svom „MVP modu“, što potvrđuju statistički parametri, ali i činjenica da Denver ne pokazuje nameru da odstupi sa druge pozicije tabele Zapada.
Jokić će februar mesec završiti sa gotovo tripl-dabl prosekom od 27,3 poena, 10,8 skokova, 8,3 asistencija, a svom repertoaru je dodao gotovo dve ukradene lopte i 1,6 blokada po meču.
Čini se i da to nije gornja granica njegove igre, sezona vašara još nije krenula, iako su se pojedini njegovi suparnici već upoznali sa ritmom somborskog ringišpila.
Nagradne vožnje tek slede.
