Nedoviću četiri trofeja kao na filmu, niko kao Gudurić i Milutinov na vrhu

Jeste Svetsko prvenstvo u toku, jeste da svi i svuda pričaju o fudbalu, ali se kod nas nekako uvek u prvi plan probije košarka. I ne samo zato što reprezentaciju Srbije očekuje finiš prvog dela kvalifikacija za Mundobasket 2027. i gostovanje Švajcarskoj 2. juna, te duel sa BiH četiri dana kasnije u hali "Aleksandar Nikolić", nego i zbog toga što je okončana klupska sezona. Istina, i vreme je bilo da se spusti zavesa, jun samo što nije gotov, a igralo se širom Evrope.

I to je ogroman problem koji će nekako što pre morati da se reši, jer košarka ovako neće moći da funkcioniše, pošto su pauze sve kraće, igra se gotovo bez prestanka, a igrači doslovno pucaju. To je posebna tema i o tome će sigurno tek biti priče, a sezonu smo ispratili razočaravajućim učinkom srpskih predstavnika u Evroligi, jer je Crvena zvezda došla do plej-ina iako je želela mnogo više, dok je Partizan još ranije podbacio i već početkom godine ostao bez izglednih šansi za doigravanje.

Milutinov prvak Evrope

Ne možemo reći da su blistali baš svi srpski košarkaši na najvećoj sceni, ali će, pre svih Nikola Milutinov, pa onda i Marko Gudurić i Nemanja Nedović zauvek pamtiti sezonu 2025/2026.

Milutinov je prvi put u karijeri osvojio Evroligu i verovatno najboljom sezonom u karijeri vratio Olimpijakos na evropski tron prvi put od 2013. godine. Srpski reprezentativni centar je sa prosekom od 10,2 poena, 7,2 skoka i 1,4 asistencije, te prosečnim indeksom od 19,4 bio među najzaslužnijima što će pehar stanovati u Pireju.

Milutinov je sa Olimpijakosom postao i šampion Grčke, čime su dodatno podebljali očajnu sezonu Panatinaikosa, na čijoj će klupi od naredne sezone sedeti Željko Obradović. I zbog povratka legendarnog stručnjaka će grčka košarka biti zanimljivija nego ikad, na šta treba dodati solunske projekte, pošto će Vasilis Spanulis predvoditi Aris, a Andrea Trinkijeri PAOK, dok će i AEK sa Draganom Šakotom imati šta da kaže.

Tako je Milutinov produžio dominaciju naših košarkaša na krovu Evrope, pošto je Olimpijakos preuzeo tron od Fenerbahčea koji je predvodio Marko Gudurić. I upravo je prekaljni srpski bek postao košarkaš u Evropi kao nijedan drugi, pošto je u prvoj sezoni kao član Olimpije iz Milana podigao tri trofeja, a računajući i sezonu pre u dresu Fenera - ukupno šest. I niko drugi ne može da se pohvali takvim uspehom.

Niko kao Gudurić

Košarkaši Olimpije osvojili su 32. titulu šampiona Italije, pošto su u finalnoj seriji plej-ofa savladali Veneciju ukupnim rezultatom 3-1, za potvrdu dominacije i treći uzastopni "Skudeto". Ujedno je Marko Gudurić ovom titulom kompletirao impresivan niz osvajanja nacionalnih šampionata u tri države. Pre Italije, bio je prvak i Srbije sa Crvenom zvezdom (2016, 2017), sa kojom je osvojio i dve titule ABA lige (2016, 2017), kao i u Turskoj sa Fenerbahčeom, gde je čak četiri puta bio šampion (2018, 2022, 2024, 2025).

Dolazak u Milano usledio je leta 2025. nakon pomenutog osvajanja Evrolige sa turskim velikanom i odmah je potvrdio reputaciju pobednika, pošto je drugu sezonu zaredom osvojio triplu krunu, i to u dve različite zemlje. Sjajnim igrama je vodio milanske "manekene" do titule prvaka, sa kojima je stigao i do trofeja Kupa i Superkupa Italije. Tako je Gudurić vezao šest velikih trofeja za samo dve sezone (Kup Turske, Evroligu, prvenstvo Turske; Kup, Superkup i prvenstvo Italije) i u tom vremenskom intervalu niko mu nije bio ni blizu. Prvi pratioci su mu košarkaši Olimpijakosa poput Tomasa Vokapa, Janulisa Larencakisa, Šakila Mekisika i drugih sa četiri vezana trofeja, pa je Marko Gudurić pečatirao svoje ime kao sinonim za trofeja, u šta su se uverili i u srcu Lombardije.

Kada se podvuče crta, iznad piše impresivnih 14 pehara ukupno u bogatoj klupskoj karijeri, uz tri reprezentativne medalje.

Nedović osvojio sve

Sezonu za pamćenje ima i Nemanja Nedović, iako sva dešavanja u Monaku i svi finansijski problemi nisu slutili da će tako biti. Na kraju - osvojili su sve.

A, ko bi rekao da ćemo videti ovakav spektakl i rasplet u Francuskoj? Monako je u majstorici prvenstva srušio Pariz na vrelom gostujućem terenu sa 101:92 i zaokružio ogroman uspeh. Pre toga je osvojio i Kup i Liga kup Francuske, kao i Superkup, pa se srpski bek krunisao u kneževini kao nikad pre. Domogli su se i plej-ofa Evrolige, u kojem se Nedović prvi put našao, a cela sezona imala je filmski kraj za treću titulu francuskog prvaka u klupskoj istoriji.

Peta utakmica sa Parizom počela je i pre sudijskog podbacivanja, bilo je priče da će bojkotovati majstoricu ako Alfa Dijalo i Metju Strazel budu suspendovani, jer su imali sukob sa arbitrima. Dijalo je igrao za titulu, ne i Strazel, a onda se kao u holivudskim filmovima pravo niotkuda pojavio Majk Džejms. Najbolji strelac u istoriji Evrolige bojkotovao je ceo plej-of zbog neisplaćenih plata, 49 dana nije igrao i rešio je da se vrati i pomogne da osvoje titulu. I to sa brojem 32 na leđima, koji inače nosi upravo kažnjeni Strazel. Pokrenuo je time celu ekipu, i serijom u poslednjoj četvrtini za titulu i trijumfalan oproštaj od Monaka, u kojem je ogromno pitanje ko će uopšte ostati od igrača, jer većina planira selidbu u Dubai.

Tamo bi mogli da ih dočekaju Aleksa Avramović, Nemanja Dangubić i Filip Petrušev, koji su nedavnim osvajanjem ABA lige doneli klubu prvi trofej u istoriji. Nažalost, Vasilije Micić se nije radovao u dresu Hapoela, izgubili su finale izraelskog prvenstva od Makabija, kao i tamošnji Kup i Liga kup, dok su u Evroligi stali u plej-ofu, pa su razočaravajuću sezonu završili bez trofeja.