Trejd između Bruklin Netsa i Hjuston Roketsa kojim je Džejms Harden Teksas zamenio Njujorkom će gotovo sigurno biti najveći ove sezone NBA lige.
Jedino šta bi moglo da ga nadmaši jeste odluka Lebrona Džejmsa da ode iz Los Anđeles Lejkersa, ali kako je realnije da liga bude prekinuta nego da do toga dođe pre 25. marta, poslednjeg dana za trejdove ove sezone, jasno je da će „Bradin“ odlazak u Netse biti apsolutni „broj jedan“.
PROČITAJTE JOŠ...
Ovaj trejd nije ni prvi ni poslednji iz reda takozvanih „blokbastera“, koji su iz korena menjali izgled lige, a u ovom tekstu ćemo se podsetiti ne samo samih trejdova, već i onoga što je iz njih nastalo.
Dalas – Milvoki (1998)
Počećemo sa pričom vezanom za draft 1998. godine. Dalas je birao šesti, i sa tog mesta odabrao Roberta „Traktora“ Trejlora, momka koji je u ligu ušao kao jedan od najboljih igrača sa koledža. Tri mesta kasnije, Milvoki je odabrao Peta Garitija kao 19. pika, ali i momka iz Nemačke za kog je postojalo veliko pitanje da li će uspeti da se prilagodi tom nivou košarke, Dirka Novickog.
Trejlor je u ligu ušao kao „siledžija“, košarkaš koji se gotovo svakodnevno „iživljavao“ na nivou koledža nad protivničkim odbranama, pa je gotovo čitav košarkaški svet sa nevericom ispratio vest da je Trejlor iste večeri prosleđen Milvokiju, u zamenu za Novickog i Garitija.
Mišljenje je u tom trenutku bilo jednoglasno – Baksi su „opljačkali“ Mavse. Situacija je po Dalas postala još gora kada je Gariti trejdovan u Finiks Sanse, a u suprotnom smeru otišao rezervni plejmejker Stiv Neš.
No, već kako je sezona krenula, Dirk je počeo da gradi imidž Dirkenštajna, Stiv Neš postao jedan od najboljih plejmejkera lige, što je okončano titulom 2011. godine. Što kaže Bajaga, „sudbina il’ ko zna šta li je“, tek iste godine Trejlor je, pet godina po odlasku iz NBA šampionata, preminuo u Portoriku.
Što se Garitija tiče, sem dve solidne sezone u dresu Orlanda, nije ostavio dubljeg traga.
San Antonio – Toronto (2018)
Tvrdoglavost San Antonio Sparsa i nezadovoljstvo Kavaja Lenarda načinom na koji je lekarski tim „mamuza“ postupio nakon brojnih povreda koje su ga zadesile te godine doveli su do toga da Lenard, nakon više meseci tenzije, i formalno zatraži trejd.
Sparsi su bili tvrdoglavi, i odbijali tu mogućnost sve dok nije postalo jasno da povratka nema, i da je u tom momentu najbolji igrač tima i MVP finala 2014. godine mentalno daleko od Teksasa. Zakasnili su sa reakcijom, mada se činilo da će koliko-toliko ublažiti situaciju dolaskom Demara Derozana.
Iako talentovan, Derozan nije uspeo da nadomesti Lenardov odlazak, dok je Toronto zahvaljujući najboljoj sezoni u istoriji tima iz Kanade došao do prve šampionske titule u NBA ligi.
Sinsinati – Mivoki (1970)
Deset godina Oskar Robertson je proveo u Sinsinati Rojalsima, i za tih deset godina ovaj fantastični plejmejker nije uspeo da dođe do šampionske titule. Razlog nije bio u njemu, jer je iz godine u godinu bio najbolji igrač šampionata, već u odluci uprave kluba da što je više moguće uštedi.
Zatim je na klupu Sinsinatija stigao Bog Kouzi, jedan od najboljih igrača Boston Seltiksa i šestostruki šampion lige, i nekadašnji Robertsonov saigrač sa „ol-star“ mečeva, čime je situacija postala nepodnošljiva.
Kouzi ne samo da je ograničio Robertsonov uticaj na igru, već je otišao toliko daleko da je sjajnog organizatora igre ponizio do te mere da je čak i trejdovao solidnog rezervnog igrača na poziciji krila Bila Dinvidija kako bi otvorio prostor za samog sebe.
Pokušavao je Kouzi tokom sezone da trejduje Robertsona, ali nije uspeo, s obzirom na to da je sam Robertson stavio „veto“ na odlazak pre kraja sezone, a potom otišao put Milvoki Baksa. Tamo ga je čekao mlađani Lu Alsindor (kasnije poznat kao Karim Abdul Džabar). U suprotnom smeru otišli su Čarli Polk i Flin Robinson. Obojica su napustili Rojalse posle godinu dana.
Rezultat – Jedna titula Baksa, još jedno finale gde je Boston bio bolji, dok je već tada bilo jasno da je pitanje dana kada će Rojalsi napustiti Sinsinati. Nedugo potom prešli su u Kanzas Siti, a potom u Sakramento, gde i danas nastupaju pod imenom Kings.
Minesota – Boston (2007), Boston – Bruklin (2013)
Nakon što je proveo u Timbervulvsima 12 godina i postao legenda tima, i za to vreme od ekipe dobio gotovo nikakvu podršku, Kevin Garnet je privukao pažnju Bostona. Seltiksi su poslali ponudu koja se sadržala od Ala Džefersona, Rajana Gomesa, Sebasijana Telfera, Džeralda Grina, Tea Ratlifa i dva pika prve runde i dobili košarkaša koji je bio ključan faktor na putu ka tituli 2008. godine.
Uz Pola Pirsa Garnet je bio deo jednog od najboljih tandema lige, što su šest godina kasnije pokušali da iskoriste Bruklin Netsi, poslali Bostonu pet igrača i tri pika prve runde, dok su u suprotnom smeru otišli Garnet, Pirs i Džejson Teri.
Iako je u dresu Bruklina KG oborio neke rekorde (recimo, poslao prvi igrač u istoriji lige sa preko 14,000 skokova u karijeri), ali nisu uspeli da naprave iole zapaženiji rezultat.
Sa druge strane, ni Minesota nije dobila gotovo nikakav doprinos od strane igrača koji su stigli u „paketu“ za Garneta, pa su ova dva posla Bostona ušla u istoriju kao možda i najbolje odluke jednog tima vezano za status igrača.
Filadelfija – Finiks (1992)
Barkli je u Filadelfiji izrastao u jednog od najboljih igrača lige, ali je status ka legendi počeo da krči u dresu Sansa. Barkli, poznat po svom oštrom stavu, nije ostajao nem na provokacije od strane navijača Seventisiksersa, pa je tenzija rasla, a klub, umesto da stane uz svog najboljeg igrača, je odlučio da Barkliju što više oteža poziciju.
Zato je 1992. usledio trejd u kom su u Filadelfiju stigli Džef Hornasek, Tim Peri i Endrju Leng, a Barkli otišao u Finiks.
Na kraju prve sezone, Barkli je postao najbolji igrač lige, naredne četiri je bio biran u „ol-star“ i najbolje petorke, dok su Peri, Leng i Hornasek ostavili gotovo nikakav trag u „gradu bratske ljubavi“, a Filadelfija narednih šest godina provela van borbe za titulu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar