Neša Ilić, tim menadžer KK Crvena zvezda, otkrio je brojne anegdote iz igračke karijere, koja je prerano završena.
PROČITAJTE JOŠ
’’Sa Vladom Đurovićem smo se super slagali, super treninzi, Đura voli to na šmek. Sećam se, odemo u Split, a tamo petorka Kukoč, Rađa, itd. I oni nas 30 razlike opeglaju lagano, mi se vraćamo sutra ujutru na aerodrom. Magla je u Beogradu, mi pet sati igramo karte na aerodromu, čekamo… Stari aerodrom, ja odem na šalter za informacije i kažem – molim Vas, možete li da pozovete za dva minuta Vladu Đurovića na šalter za informacije. Posle dva minuta se čuje ding-dong, molimo Vladu Đurovića da se javi na šalter za informacije. Đura je pre toga bio u Zadru. I kaže Đura – E moji papani, mislim da je rekao Bšuljak, to je gospodin koji je imao funkciju u Zadru… Idem malo na ribu, na jastoga u Zadru pa ću doći pred poletanje u tri. Mi nastavljamo da igramo karte, dolazi Đura posle pet minuta i kaže – nekom ću ovde da j… mater. I onda se i on smejao’’’.
Onda je opisao rad sa Duškom Vujoševićem.
„Sledeće godine je Dule Vujošević bio trener. On nam je dao šansu, ubijao nas je sa treninzima. Ušao sam u onaj njegov program, ostajanje, šutiranje. Maltretirao je Dule ozbiljno. On ni ne zna za ovu anegdotu, živeo je u Takovskoj i kreće u 20 do 10 na trening. Dobio je Tipo od Zvezde, dobar auto u to vreme, ali Dule nije neki Niki Lauda baš bio. Ja znam putanju, spušta se niz Jaše Prodanovića i ide ka Pioniru. Tu je oko 15 do 10. Čekam ga ja na uglu, vidim ga sa semafora i ja ispred njega i crveno se upali. On ne vidi da sam ja ispred, pali se žuto pa zeleno. Otvaram ja prozor, četiri migavca, svi počinju da sviraju. Pokazujem rukom, obiđi me. On ne vidi da sam ja u leru i idem polako u rikverc. Tako smo prošli jedno tri četiri semafora. Treći semafor ja zapalim, on ostane i brzo presvlačenje.“
Bilo je anegdota i sa Zoranom Slavnićem.
„Trener je bio Moka ja mislim. Zbog njega sam otišao u vojsku. Ja sam njega stvarno obožavao. On me pušta, ne pušta, priča mi da ne igram odbranu… Još godinu dana da slušam Moku Slavnića ovako? Ma, odoh ja u vojsku. Sale Đorđević iz Partizana, ja iz Zvezde. Došao u opštinu, kažu – ne moraš da ideš. Rekoh – ma idem. Oni kažu biraj – Mostar veza ili Novi Sad pešadija. Kažem – Novi Sad.“
Opisao je i kako je propao transfer u Real.
’’Maltene je postojao dogovor za Real, sve završeno i ja ono moje, otišao u Miločer da iskuliram mesec ili dva. U međuvremenu se sve izjalovilo. Razočaram se dosta jer bi mi dve godine u Realu bile nagrada za sve što sam igrao. Kažem – dosta je bilo košarke. Ja odustanem. Kaponja me slučajno nađe na moru, obećanja. Onda idu dve turbulentne sezone, za koje ne smatram da sam igrao u Zvezdi. Promene predsednika, dugovanja, ispadamo iz lige… Hiljadu nekih stvari koje ne bih voleo. Ne mislim ništa negativno, ali stalno neki problemi i završilo se to na moju inicijativu. Digao sam ručnu, odem na Kopaonik, vratim se dva meseca radi reda i kažem – dosta je ovo. Sa 28 godina sam prestao.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar