Pet stvari zbog kojih je Nikola Kusturica pravi biser srpske košarke

Nikola Kusturica je zlatno leto iz snova u dresu Srbije kompletirao na klupskoj sceni. Zauvek je ispisao istoriju Barselone kao najmlađi debitant sa samo 16 godina, četiri meseca i 17 dana.

U meču protiv Andore u okviru prvenstva Katalonije, u sklopu priprema za novu sezonu, dobio je šansu u dresu španskog giganta koji je slavio sa 90:81. Trener Đoan Penjaroja ukazao mu je priliku, čime je srpski biser prestigao Erika Vilu na listi najmlađih igrača Barse svih vremena.

Sama činjenica da je dobio priliku u ekipi sa najvišim ambicijama i u Španiji i Evropi govori koliko se ozbiljno na njega računa. Golobradi Novosađanin je još jednom nagovestio da je pred njim bogata karijera, što je najavio kao MVP U16 Evrobasketa sa prosečno 20 poena i 7,7 skokova, uz to je bio i član idealne petorke turnira.

Zanimljivo da je visok 202 centimetra i može da pokrije više pozicija na terenu, od bekovskih do krilnih, ali šta ga još izdvaja u odnosu na vršnjake? Odgovor je stigao iz prve ruke - od Stevana Mijovića, nekoga ko odlično poznaje bisera srpske košarke kao selektor zlatne U16 reprezentacije Srbije.

"Iako ne volim da izdvajam pojedince i smatram da smo letos napravili ekipni uspeh, tih nekoliko igrača se ne bi izdvojilo da ceo tim nije funkcionisao kako jeste. Svako je znao i prihvatio svoju ulogu, i to su pokazali načinom na koji su igrali. Radio sam sa mnogim ozbiljno talentovanim igračima, ali Nikolu Kusturicu od ostalih izdvaja njegovo telo i tehničko-taktički smisao za košarku. Ima glavu i karakter, i neverovatan pobednički mentalitet, što mu je plus u odnosu na ostale u svom uzrastu. Takođe, nikad nije sebe isticao iznad tima, bilo mu je stalo samo da pobedimo i to je velika stvar za tako mladog momka. Jako mi je drago što je jedna Barselona sve to prepoznala i što mu je dala šansu", rekao je Mijović u intervjuu za Nova.rs.

Glava, telo, tehničko-taktički smisao za košarku, neverovatan pobednički mentalitet i tim ispred pojedinca. Dovoljno dobra osnova da izraste u vrhunskog asa, a selektor zlatnih "orlića" nam je otkrio i jedan bitan detalj.

"Voli dosta da razgovara, mlad je otišao od kuće, prvu godinu je porodica bila sa njim, posle je ostao da živi sam. Voli da priča o svemu, i da čuje savet ali i da iznese mišljenje, naša komunikacija je jako zdrava, zajedno smo i analizirali neke stvari tokom prvenstva. Otkriću vam jedan zanimljiv detalj, tokom priprema je dugo igrao, nisam ga često menjao i pita on mene - je l' mogu nekad minut samo da izađem, prija mi da uhvatim vazduh, pa da nastavim. Dosta razmišlja o svemu, u košarci je 1.000 odsto, pokušavao sam malo i da ga opustim tokom prvenstva, zanimalo ga je kako ćemo ovo, a kako ono - polako, stani, ima vremena za sve".

Objasnio je Mijović i kako je motivisao i vodi momke do trona na šampionatu u Tbilisiju.

"Otkako smo se okupili, jasno se videlo ko, šta i koliko može i treba da radi, i nikad nije izlazio iz te zone zadataka koje su imali. Nijedan problem u ponašanju nismo imali i po pitanju poštovanja pravila kao što su zajednički obroci, povečerje... Posle tri dana treninga obavio sam i individualno razgovore sa svima, a kad smo imali prvi sastanak na Divčibarima rekao sam im da ne razmatramo ništa drugo osim finala i zlata, to mi je bila prva rečenica na sastanku koju sam ponavljao cele pripreme. I prvi asistent Mihajlo Šušić, koji može otac da mi bude i koji mi je mnogo pomogao, godinama je u sistemu saveza, pitao me je na kraju svega: 'Je l' si stvarno mislio da možemo?' Pa, kako da krenem da radim a da nemam najveće moguće ciljeve, prvi put sam selektor i takva šansa, stvarno sam verovao. Možda nismo najbolji ili najtalentovaniji tim, ali sam znao da nikome nećemo lako prodati kožu".

I ne da nisu, nego su osvojili titulu i doneli Srbiji jedino košarkaško zlato ovog leta, a košarkaška Evropa je upoznala Kusturicu, Petra Bjelicu i ostale naše nade.