0
Raško Katić, iskusni košarkaš Radničkog, prisetio se najupečatljivijih trenutaka iz bogate karijere i istakao da još ne razmišlja o igračkoj penziji.
„Žao mi je da jedini razlog za prekid karijere budu moje godine. Iskreno, na njih me podseti samo broj u ličnoj karti. U decembru punim okruglo 40, ali telo mi govori da mogu još da igram, tako da je odluka za nastavak saradnje sa klubom bila laka“, rekao je Raško Katić za „Novosti“ i dodao:
„Prošlog leta sam hteo da prekinem, pa su me nekadašnji saigrači koji vode Radnički nagovorili da se predomislim. Dogovorili smo se da idemo godinu po godinu, pa kako bude. Ne želim da zvuči otrcano, ali meni je košarka stvarno mnogo dala i osećam da bi trebalo još nešto da joj vratim“.
PROČITAJTE JOŠ
Prkoseći godinama Katić je u dresu Radničkog bio jedan od najzaslužnijih za čeonu poziciju u Drugoj ligi i plasman u KLS.
„Igrao sam čak i po 35 minuta, što se nije dešavalo ranije u mojoj karijeri. Nisam uopšte primećivao na terenu da sam stariji od drugih. Jedino što je razlika, možda što se teže pokrenem na zagrevanju. Ali, jedan trening dnevno je taman i mislim da bih u ovakvom tempu izdržao još deset godina. U ekipi je bilo mnogo mlađih igrača i jedan koji je bliži meni. Ja njima mogu da budem tata i oni me tako gledaju. A sa druge strane moram da se kontrolišem, da ne budem grub, jer u ovom slučaju nismo svi na terenu jednaki kao što je u teoriji. Oni su stvarno deca, nisu prošli mnogo toga, pa gledam da ih zaštitim“.
Iskusni centar potom je otkrio recept za dugovečnost.
„Kasno sam počeo da treniram, tako da sam kroz celu karijeru od 20 i neke godine vodio porodičan, stabilan život. Nisam izlazio, vodio sam računa o ishrani, kvalitetno trenirao, razvio dobre mišiće. Ne pijem, ne pušim… Mislim da je sve to po jedan plus i kad sve skupite, dobijete telo koje je i dalje spremno“.
Osvrt unazad kod Katića je probudio lepe emocije pa je ukratko premotao film i prisetio se detalja iz bogate karijere.
„Jedino sam na početku imao neki strah zbog neizvesnosti oko pronalaska kluba. Ali posle stvarno su se ređale lepe uspomene. U Nemačkoj mi je bilo kao kod kuće, onda u Hemofarmu sjajna grupa momaka. Pa Partizan, Zvezda, Saragosa, Ostende. Eto, možda je samo taj poslednji angažman u inostranstvu, u Šarloa, bio loš potez u karijeri, sve ostalo je bilo za pamćenje“, rekao je Katič i istakao da je posebno ponosan na igre u reprezentativnom dresu:
„U reprezentaciji sam ostvario sve svoje snove. Igrao sam više u Sloveniji na EP 2013, ali vrhunac je definitivno srebro na SP 2014, kada sam dobio naknadni poziv. Tad su mnogi objavili da sam prekinuo zidanje kuće i došao. Nije bilo baš tako. Naravno da to nisam radio ja, nego majstori. Tad smo imali planove oko izgradnje, jer sam se već oprostio i tim je podmlađen. Međutim, poziv je stigao posle povrede Krstića i nije bilo sporno da li ću ga prihvatiti“.
Pratite nas i na društvenim mrežama: