Ljubitelje basketa iznenadila je vest koja je odjeknula u sredu uveče - rasformirana je standardna ekipa Novog Sada, koja je i timski i reprezentativno pisala istoriju igre pod jednim obručem.
PROČITAJTE JOŠ
Kičmu ekipe su godinama činili Dušan Domović Bulut, Marko Savić, Marko Ždero i Dejan Majstorović, ali ekipu nije previše uzdrmao odlazak Ždera, defanzivnog specijalca koji se dugo borio protiv povreda.
Često je to činio sa uspehom, ali je na kraju morao da „preseče“ i oprosti se od basketa prošle godine, to je zvanično učinio početkom 2020.
„Odluku sam objavio na Instagramu u januaru ili februaru, tada mi je kliknulo da je to to. Nisu me ubeđivali da ostanem, imao sam u glavi već kako sam želeo da što bezbolnije izađem iz igračke karijere, samim tim, kako se Toma Ivošev vratio i bilo nas je petorica, onda sam uskakao. Pre dve godine malo više, prošle godine manje. Ali i dalje sam uskakao, i prošle godine sam se opredelio da radim kao trener u mlađim selekcijama reprezentacije“, rekao je tada Ždero.
U jednom periodu, Tamaš Ivošev je uspešno zamenio Ždera i ekipa je zadržala trojicu „izvornih“ članova.
„Posle neke sitne povrede i 10 dana van treninga, taman mi je palo da podobro razmislim o svemu, bilo je pravo vreme da izađem iz igračke priče jer ne bih imao previše prostora u svom timu. Timu je potreban neko mlađi i bez povreda, neko ko može više da doprinese. Očigledno je da sam prestao da to budem ja, u glavi je bila opcija da odem u drugi tim, ali nisam želeo da pokvarim ono što sam radio sa Novim Sadom i reprezentacijom zbog godinu-dve igranja. Ne mogu da upropastim tu priču, ali nisam hteo da izgubim taj osećaj pripadnosti ekipi. Zato sam se odlučio da prestanem da se bavim basketom.“
Prethodna sezona se prelila na ovu kada je u pitanju pandemija koronavirusa, koja je direktno veoma žestoko uticala na basket 3×3. I dalje nema jasnog i koncizno koncipiranog plana i kalendara takmičenja, Tamaš Ivošev je zato morao da potiše ugovor u košarci „pet na pet“.
Dušan Bulut će sada formirati novi, mlađi tim i nastaviti tradiciju Novog Sada kao najuspešnijeg tima na svetu.
„Odlučili smo da se rastanemo jer su nam se vizije o budućnosti razlikovale. Čitava ova situacija je pogodila i FIBA, jer nemaju tačan kalendar, ne znaju kada su takmičenja i došlo je do toga da je prvi Toma (Tamaš Ivošev) rekao da ne može da ne igra ništa, potpisao je pet na pet ugovor i nije mogao da isprati ovu priču. Posle toga nismo našli neko zajedničko rešenje, a momci su se odlučili za sigurniju varijantu. Meni je cilj da priča o Novom Sadu i sve što smo do sada uradili, sva ta zaostavština ipak nastavi da živi. Želim da napravim mlađu ekipu koja će nastaviti tradicijom najuspešnijeg tima na svetu. Sve je prolazno, Novi Sad je zauvek“, poručuje Bulut za 021.
Bilo je još igrača koji su prošli kroz ekipu kada je bilo povreda i kadrovskih problema, a momci su se rastali u prijateljskom tonu. Majstorović i Savić će sada nastupati za Ub, ambicioznu ekipu koja je trenutno 10. na FIBA listi.
Asovi našeg basketa ostaće ujedinjeni kada je u pitanju reprezentativni dres, jer im preostaje da napadnu olimpijsko zlato u Tokiju na leto.
Od samog početka basketaške ere pod okriljem FIBA, 2012. godine, Novosađani su bili najbolji nosioci slogana „from the streets to the Olympics“, i među najzaslužnijima su za promociju basketa koji je na kraju i postao deo olimpijske porodice.
Njihovi uspesi su inspirisali mnoge momke koji su shvatili da se daleko bolje snalaze u igri „3 na 3“ nego u košarci, uspeli su da prokrče put ka profesionalizaciji ovog sporta i discipline, ali je više nego očigledno da je pandemija koronavirusa ozbiljno ugrozila „3×3“.
Ujedno, promovisana je ulična kultura, FIBA je poseban akcenat stavila na „3×3“ i sve je dobilo ozbiljniji tok posle premijernog turnira na Letnjim olimpijskim igrama za mlade 2010. godine.
Već 2012. održano je prvo Svetsko prvenstvo i Srbija je postala šampion u Atini. Dušan Bulut je tada već znao da će biti lider nove generacije i ere, prethodno je bio šampion uličnog turnira „Red Bull King of the Rock“, a do trona u Grčkoj došao je uz Marka Savića, Marka Ždera i Milana Boškovića, u finalu je pala Francuska sa 16:13.
Uspesi Novog Sada i Srbije kao reprezentacije su se preplitali, a koliko je bilo teško probiti se, svedoči i neprijatnost koju su najbolji igrači sveta doživeli u svom Novom Sadu.
Policija ih je u maju 2015. oterala sa jednog terena za basket, posle poziva direktorke osnovne škole „Jovan Popović“ u novosadskom naselju Liman, i to s terena za čiju su obnovu nedavno prikupljali novac.
„Mi se okupljamo na tom terenu duže od 15 godina i taj teren zovemo svojom kućom. Uvek smo imali širom otvorena vrata na tom mestu“, rekao je Domović Bulut.
On je ispričao da su igrali basket za vreme časa fizičkog, kojem je prisustvovalo nekoliko devojčica i dodao da su smatrali da je u redu da zauzmu jedan koš, jer učenicama nije bio potreban ceo teren.
„Stvarno je bilo neprijatno da nas isteruju kao neke kriminalce, kad znamo da su se u tom dvorištu dešavale mnogo gore stvari od našeg treninga“, kazao je Domović Bulut.
I ta epizoda je bila motiv više za ekipu da osvaja sve što se osvojiti može, titule i MVP priznanja su se nizali kao na traci, kultne su bile i pobede nad SAD (jedna od najslađih finalna sa Svetskog prvenstva 2016), a ekipa je imala impresivan učinak na završnici Svetske turneje, kao četvorostruki šampioni, 2014, 2015, 2018. i 2019. godine.
Sezonu 2018. verovatno nikad neće niko nadmašiti, jer su je Novosađani završili neporaženi sa istorijskim nizom 32-0.
“Svi ti turniri koje smo osvojili. Tri Svetska kupa, dva Evropska kupa, četiri titule Svetske turneje i 20 mastersa. Imam sjajne uspomene sa Novim Sadom, najboljim timom ikada u ovom sportu. Biće čudno igrati protiv Dušana, igrali smo zajedno šest godina”, priznao je Majstorović.
Ekipa Novosađana bila je kičma reprezentacije i donela je četiri svetske titule, 2012, 2016, 2017. i 2018. godine. „Orlovi“ imaju i jedno srebro, ispred su selekcije SAD na večnoj listi, Amerikanci imaju tri zlata, srebro i bronzu.
Na Evropskim prvenstvima, Srbija je čekala na titulu do 2018. godine, a ona je naredne sezone i odbranjena. „Orlovi“ imaju i srebro iz 2016. godine, 2017. su izgubili od Ukrajine u meču za treće mesto. Sada dele prvo mesto večne liste prvaka Evrope, jer Francuska takođe ima dva zlata i srebro, Rusija sledi sa dva zlata uz bronzu.
Obuhvatili su sve što se osvojiti može, ostale su Olimpijske igre kao lepa prilika za emotivan i upečatljiv oproštaj.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare