Foto:Christian Petersen / Getty images / Profimedia; Raoul Gatchalian / StarMax / Profimedia; Matthew Pearce/Icon Sportswire / Newscom / Profimedia

NBA liga je liga dinastija, dokazano je kroz istoriju. Da bi ona funkcionisala neophodno je da se poklopi mnogo toga na terenu, ali i van njega. No, na putu ka istoriji ponekad umeju da se umešaju i prirodni nagoni, pa umesto slave usledi debakl, a navijačima ostaje da se sa pravom pitanju - šta bi bilo da Dalas Maverikse nije zadesio ljubavni trougao?

Krenimo redom.

Tim iz Teksasa je u četvrtoj godini od osnivanja (sezona 1983/1984) počeo da ređa neke odlične rezultate, pa su na šest od narednih sedam sezona bili učesnici plej-ofa, nakon čega je usledio niz katastrofalnih sezona, usled čega su Mavsi imali odlične pikove na draftu tri sezone zaredom.

PROČITAJTE JOŠ...

Iako je prvi zvučni dolazak bio odabir talentovanog krilnog centra sa univerziteta Mizuri, tek godinu dana kasnije, kada je kao četvrti puk na draftu iz Ohaja stigao bek Džim Džekson postalo je jasno da bi Dalas mogao da stvori nešto posebno.

Iako su još uvek bili u najmanju ruku prosek, na momente je Džekson pokazivao sve najave da bi mogao da postane superzvezda.

Kada je 1993. godine, ponovo na četvrtoj poziciji, ime Džamal Mašburn iz Kentakija pročitano od strane tada prvog čoveka lige Dejvida Šterna, iako još uvek prosečni, Maveriksi su počeli da privlače mnogo pažnje.

Dolazak omalenog pleja sa univerziteta Kalifornija, Džejsona Kida, doveo je atmosferu u ovom gradu u Teksasu do usijanja.

I sve je slutilo na spektakl – Mavsi su imali četvoricu supertalentovanih košarkaša, od čega su trojica imali ispod 25 godina – podloga za pisanje novih strana istorije NBA lige bila je postavljena. Te 1994. godine čitava liga – što navijači Dalasa što oni koji Maverikse ne mogu da podnesu – bili su saglasni u konstataciji da je Dalas okupio trojicu košarkaša koji je trebalo da u ovaj grad donesu prvu titulu u istoriji kluba i postanu nova dinastija. Jednostavno, imali su sve – suvi talenat, košarkaški „um“, sjajnu odbranu, jednog od najboljih razigravača u istoriji… I sa svim mogućim razlozima smatrani su za najuzbudljiviji tim koji je u tom trenutku „krstario“ NBA šampionatom pod nadimkom – „Triple J“.

Samo dve i po godine kasnije, niti jedan od njih trojice više nije bio u gradu u kom je ubijen Džon Kenedi – Džekson je otišao u Nju Džersi Netse 1997, iste godine je u Majami Hit prešao Mašburn, dok je prvi nogu „povukao“ Džejson Kid, 1996. prešavši u Finiks Sanse.

Razloga iz kojih je sve krenulo nizbrdo je mnogo – previše „usijanih glava“ na malom prostoru, previše slobode, premalo autoriteta što na parketu, što u upravi…

Na primer, trener Kvin Bakner, u tom trenutku trener-početnik, išao je iz greške u grešku, Mašburn i Bakner je malo nedostajalo da se potuku, da bi 1993/1994 sezonu završili sa očajnih 13-69.

U isto vreme, Mašburn i Džekson su imali dosta problema, a situacija je išla toliko daleko da je Kid morao da traži od trenera Dika Mote, inače legende Maveriksa i prvog trenera ovog tima u istoriji kog su vratili iz penzije, da „promeni akcije i plan napada jer se Džeksonu i Mašburnu ne sviđa jer postiže toliko poena“.

Nedugo potom Džekson se povredio, Mašburn preuzeo ulogu prvog strelca, Kid „eksplodirao“, pa je na trenutak izgledalo da bi ekipa mogla da procveta, ali je povratak Džeksona u tim ponovo narušio odnose i doveo do toga da saigrači prestanu da komuniciraju, ali i da dodaju loptu jedan drugom.

Na sve to nadovezale su se i najave samog Kida da bi mogao da krene svojim putem tom prilikom rekavši da „ne vidi razlog zašto ne bi otplovio svojim brodom“, na šta je Džekson odgovorio da „Kidu želi da kupi i 20 brodova, čak i jahtu“, nakon čega je dodao da se „nada da ima sidro i čamce za spašavanje“.

Negde u to vreme pojavila se glasina da se iza sukoba dvojice košarkaša krije naklonost prema jednoj pop pevačici, autorki hita „Unbreak my heart“, Toni Brekston.

Navodno, i Brekston je imala određene emocije prema obojici. Iako su u nekoliko navrata i Kid i Džekson tvrdili da je sukob završen, bio je daleko od toga.

Eskalacija je, navodno, došla tokom boravka tima u Atlanti u novembru 1995. godine, kada je, prema kuloarskim pričama bliskim Maveriksima, Džekson „pretekao“ Kida i ušao u limuzinu u kojoj se nalazila Brekston, praktično mu „otevši“ sastanak.

Iako je ovo u međuvremenu nekoliko puta odbačeno od strane Kida i Džeksona, i trener Mavasa Mota je dolio ulje na vatru rekavši da se njih dvojica jesu sukobljavali zbog žena, dok je Brekstonova bila u najmanju ruku zagonetna – „Modža znam i jednog i drugog, ali nisam neko ko će da priča unaokolo sa kim se ljubi“.

To je bio trenutak koji je iz temelja protresao tim, umesto košarke baviili su se dnevnim odbacivanjem ovih teorija…

Tako je dan 26. decembra 1996. godine Finiks iskoristio šansu i doveo Kida, a njegovim putem ubrzo su krenuli i ostali, a Dalas ponovo ušao u takozvani „rebild“ mod.

U međuvremenu su i Kid i Dženson i Mašburn demantovali po ko zna koji put ove navode, dok je jedna od najlepših pevačica poslednje decenije 20. veka ostala zagonetna.

Jasno je da gde ima dima, ima i vatre – pogotovo u priči koja već tri decenije predstavlja predmet zanimanja gotovo svih ljubitelja NBA lige što u Dalasu, što van Teksasa.

Interesantno, Kid je Dalasu 2011. godine u timu sa Predragom Stojakovićem i Dirkom Novickim doneo titulu, dok je trenutno trener Mavsa.

Trojica bivših košarkaša sada su, navodno, u dobrim odnosima.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar