Nikola Jokić Denver Nagets Golden Stejt highlights
Foto: Tanjug/AP Photo/Jed Jacobsohn)

Ako vam treba bolja motivacija da "zapnete" u sportu kojim se bavite, samo pročitajte tri prezimena u naslovu i svaki trening će vam postati lakši.

Ustaje jedan debeljuškasti dečko, uzima ranac i novac sa stola, izlazi iz stana i čim školsko zvono označi veliki odmor – trči u obližnju pekaru.

PROČITAJTE JOŠ:

Burek se cedi sa papira, ali prija, što bi naš narod rekao, „kao budali šamar“. Možda bi ovako u očima jednog filmskog reditelja izgledao prosečan dan Nikole Jokića dok je bio klinac.

Ono što je ostalo zabeleženo je sad već čuvena rečenica na Fejsbuku: „Hoće neko na basket?“. Desetak godina kasnije taj dečko za kog već ceo svet zna da je „cepao“ burek i koka-kolu ima priznanje MVP-ja.

Mnogo dece je imalo sličnu rutinu kada bi otišlo u školu, ali malo njih dogura tako daleko u sportu. Što ne znači da nije moguće.

„Prvi put sam ga video pošto je njegov brat išao sa mnom u generaciju pitao sam šta će ovaj mali klinac ovde? Rekli su mi ‘To je Jokić’, a ja sam pitao ‘Koliko ih ima uopšte’ i rekao sam ‘Neka igra, ali šta će nam dete tu, nije to za dete’. Stvarno je bio mnogo niži i bucmastiji, ništa posebno se nije isticao. Mislio sam da ako bude baš trenirao može da bude druga, treća liga, ni na kraj pameti mi nije bilo da može do NBA, a kamoli do MVP“, rekao nam je Slobodan Beli, jedan od prijatelja Nikole Jokića iz Sombora.

Jokić je kuburio sa kilažom čak i kada je već bio u NBA ligi, ali je imao talenat i osećaj koji mu je garantovao uspeh.

Kilaža tu onda pada u drugi plan, mada se sećamo da se o tome pričalo pred Svetsko prvenstvo u Kini pre dve godine.

VIDEO: Jokićev drugar o Nikolinom početku i basketu iz detinjstva

Dakle, nekih navika se Nikola možda nije oprostio ni kada je već postao profesionalac, a očekuje se da već tada živi potpuno posvećeno.

Ipak su milioni u pitanju, ali mu nije smetalo da postane najbolji košarkaš na planeti i prkosi svakoj proceni.

I ove sezone ga često previđaju u tom izboru za najkorisnijeg, svedoci smo tome prethodnih dana.

Krivicu za to nosi i Stef Kari, koji je pre nekoliko večeri postao najbolji trojkaš u istoriji košarke.

Nadmašio je Reja Alena, ubacio više od 2.974 trojke i sada iz meča u meč ispisuje svoju istoriju i pomera granice.

Pre petnaestak godina, sada već dvostruki MVP najjače lige na svetu, bio je ocenjen sa tek tri zvezdice u srednjoj školi.

Samim tim nije bio preterano privlačan univerzitetima i daleko od „hajpa“, odnosno pažnje koja je pre njega pratila neke od srednjoškolaca kakav je recimo Lebron Džejms.

Kari je važio za ono što bismo ovde nazvali „kljakavim“. Bio je slabašne konstitucije i zglobova, nije obećavalo da će bogzna koliko rasti.

Foto Tanjug/AP Photo/Mary Altaffer

I da mu roditelj nije Del Kari, možda bismo Stefa danas pre gledali sa stetoskopom u rukama, ili u nekoj seriji.

Ovako, gledamo još jednog neočekivanog vrhunskog igrača, koji je baš kao i Jokić prkosio svojim izgledima za uspeh.

Sve što je falilo, nadomestio je radom. Tako je od dečaka slabih zglobova, sklon povredama, došao dotle da samo Festus Ezeli, teški centar može da podigne više od njega u dedliftu.

Da, dobro ste pročitali. Kari je pre šest, sedam godina, sa jedva 86 kilograma težine, podizao čak 181 kilogram u dedliftu!

Pomoć je dobio u stručnjaku Kekeu Lajlsu koji je odlučio da mu ojača kukove i gluteus da bi olakšao posao zglobovima.

Dobili smo kao proizvod igrača koji dribla koga god hoćete na terenu, daje trojke sa deset metara i sve to radi kao od šale.

Koliko košarka ume da bude ono što poznati menadžer Miško Ražnatović zove – najbolji sport na svetu, pokazalo se u slučaju još jednog skorašnjeg MVP-ja.

Ko bi rekao da će Janis Adetokumbo, jedan običan prodavac naočara iz Grčke, koji pritom liči kao da ste mu zakačili dve pritke na telo kao ruke – biti „zver“ kakva je danas?

Biran kao 15. pik na drafu 2013. godinu pre Jokićevog izbora sa 41. mesta i došao je kao vižljasti momak iz Evrope.

Samim tim nije bio toliko pred očima javnosti u Americi i onda se ona čudila slično kao što se dešavalo i sa mnogim drugim Evropljanima koji se otisnu „preko bare“.

Više je podsećao na Bol Bola, nego na momka koji ima potencijala da se „nabudži“ i stekne mišićnu masu jer je bio previsok za svojih jedva devedesetak kilograma.

Foto: Tanjug/AP Photo/Paul Sancya

Sa visinom od 205 centimetara i rasponom ruku od 220 centimetara bio je premršav. Dodajte tome i loš šut, prisustvo Džabarija Parkera kao projektovane prve zvezde i ništa nije išlo na ruku Janisu.

Osam godina kasnije, Janis je NBA šampion, dvostruki MVP, ol-star i čovek koji je preporodio Milvoki Bakse.

Šut mu i dalje nije idealan, ali iz koraka preskoči Drinu, zakucava, lupa rampe i pokazuje da, kao i kod Jokića i Karija, nije kome je rečeno – nego kome je suđeno.

BONUS VIDEO: Stef Kari je srušio svetski trojkaški rekord

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram