1
Koliko je lepo biti prvak Evrope? Osmeh ne silazi s lica i ništa im nije teško, a košarkašica Srbije Tina Krajišnik je posle svega donela zlatnu medalju u Nova.rs.
Na sebi svojstven način obeležila je Evrobasket i osvojila prvu medalju u dresu reprezentacije – najsjajniju.
Naše čudesne košarkašice krasi neverovatna energija i zajedništvo, a kada ih naljute onda proradi i poznati inat, pa pokore Evropu.
PROČITAJTE JOŠ
Krasi ih pesma, pevajući izlaze na parket, odigraju i kolce u svlačionici pred trk na teren. A, kako su došle do evropskog trona?
„Marina ume da nas na pripremama dovede do granice da ni sam ne znaš koliko možeš. I to je recept, jer kad dođe teška utakmica onda možeš da igraš i dva produžetka ako treba. Posle jednog teškog treninga bile smo toliko umorne, bukvalno sve smo polegale na pod, nismo mogle ni da progovorimo“, kaže Tina Krajišnik za Nova.rs.
Sjajni centar otkriva tajnu uspeha.
„Nevena Jovanović je pustila muziku, ja sam nekako digla ruke i Dajana Butulija je dobacila: ‘Evo, pesma je pogodila, digla je ruke, sve je ok’, a to je jedino što sam mogla da uradim tada. U tim trenucima smo gledale slike na društvenim mrežama, Francuska je dobila odmor 7 dana i otišle su na more pred Evrobasket. Tad sam rekla da ćemo igrati finale s njima i da ćemo da ih pobedimo, jer su one bile na plaži dok smo mi ležale od umora“.
A u Valensiji – šest utakmica i isto toliko pobeda, uz pokušaj sudijske krađe protiv Španije i neviđenu dramu sa Belgijom u polufinalu. Prisetila se Tina još anegdota koje su ukrasile istoriju srpske ženske košarke.
„Toliko smo se smejale, ja sam dosta emotivna tokom utakmica, pa imamo mnogo anegdota… Jedna od njih je kad smo igrale protiv Belgije, selektorka je od Aleksandre Crvendakić i mene tražila da sprečimo njihove kontre, i vraćala smo se u odbranu, bila je pored mene i neki glas je izleteo iz mene: ‘Trči, trči’, tako je zvučalo da se ona uplašila (smeh) i samo mi je rekla ‘Pa, trčim’. Posle smo i imitirale tu scenu, samo sam želela da ulijem ekipi dodatnu snagu“.
U finalu je postojala samo jedna ekipa – Srbija. Francuskinje su izgubile svoje peto uzastopno finale Evrobasketa, dok su se „kraljice“ popele na tron kao i 2015.
„Zaista sam u finalu igrala dobru odbranu na vrhunskim centrima Francuske, trudila sam se da ih zaustavim da uopšte ne prime loptu. I tad je nastalo to moje ‘Ne, ne možeš u reket’, što nam je isto bio razlog za smejanje“.
Postala je već čuvena Tinina rečenica ‘Jao, treneru, za ovo se živi‘, koju je na pobedničkom postolju ispalila u čast svih teških trenutaka koje je prošla i pet operacija nakon čega je sva istrajnost dobila smisao.
„Borile smo se kao lavice kada je najteže, to zajedništvo i ogromno poverenje koje nas krase verovatno su doneli uspeh“, podvukla je Krajišnik.
I sve to je samo deo sjajnog razgovora sa zlatnom košarkašicom koja je otkrila još brojne zanimljivosti o utiscima posle dočeka, suzama, emocijama, kako su uživale u finalu i kako je neverovatnu podršku dobijala od supruga Đorđa da snovi zaista postanu java, ali i zašto im je verovatno najveća nagrada što su postale idoli mnogim devojčicama – sve to čeka vas u video intervjuu u vrhu teksta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
