Približava se 24. maj kada ističe rok koji je Evroliga sama sebi odredila da li će i gde će nastaviti sezonu.
Više nije tajna koji su gradovi u konkurenciji za domaćina preostalih šest kola ligaškog dela i fajnal ejta, ali čini se da se Beograd značajno izdvaja ispred svih ostalih i da bi kako stvari sada stvari stoje, vrlo lako moglo da se desi da Đordi Bertomeu izgovori ime srpskog glavnog grada prilikom konačne odluke, naravno pod uslovom da zdravstvena situacija dozvoli.
Zašto baš Beograd, ne Berlin, Atina, Kaunas, Viljnus, Keln…?
Blizina objekata, naravno uz cene usluga, to je najveća prednost Beograda.
U glavnom gradu Srbije, ma koliko on izgledao veliki za ostatak zemlje, pa i region, sve je „na dohvat ruke“.
Aerodrom je što bi stariji rekli „niz ulicu“, u odnosu na „Beogradsku arenu“ od koje se do „Pionira“ stiže uz „par“ skretanja.
Ništa manje važna je lokacija sijaset odličnih hotela smeštenih na potezu od dva kružna toka na autoputu koje osmatra „Beogradska arena“ do ulice Čarlija Čaplina u koju se smestio „Pionir“, dajući veliki prostor za brzi menavar klupskih autobusa, a takođe je bitna i pozicija Kliničkog centra Srbije, čija će budnost u ovakvoj situaciji imati, svi se nadaju, samo značajnu posmatračku ulogu.
PROČITAJTE JOŠ:
Na drugoj, tačnije severnoj strani kontinenta, Kaunas i Viljnus koji bi zajedno da organizuju završnicu, od cilja zvanog organizacija završnica Evrolige su „daleko“ oko 90 kilometara, kolika je razdaljina između dva grada. Gotovo je neverovatno da bi klubovi pristali da svakodnevno prelaze tu relaciju najmanje dva puta (do utakmice i nazad) u veoma zgusnustom rasporedu i tako gube prilično istanjeno vreme za odmor i oporavak.
Nemački gradovi imaju kapaciteta i tehničkih uslova za pomenuti turnir. Ali najveći problem im je prilično nestabilna zdravstvena situacija koja bi, prema nekim prognozama trebalo da se normalizuje tek u drugoj polovini avgusta, zbog čega će na čuvenom Oktober festu koji je bio planiran od 19. septembra do 3. oktobra biti prazne krigle i stolice, prvi put posle 72 godine.
U Grčkoj je zdravstvena situacija daleko bolja nego u Nemačkoj, slična je kao Srbiji. Atina ima dva evroligaša, i to suvlasnike takmičenja, Olimpijakos i Panatinaikos. Dvorana „Olimpijskog atletskog centra Atine“ i „Dvorana mira i prijateljstva“ nisu toliko metrički udaljene jedna od druge. Tek nekih desetak kilometara. Međutim, vožnja zna da bude vremenski duža nego između dva litvanska grada.
Ako se svemu tome doda da su, bar zvanično, zdravstvene okolnosti u Beogradu, pa i Srbiji, bolje nego u ostalim gradovima, treba iz Barselone očekivati pozitivne vesti, odnosno da će, ako se uopšte bude igrala završnica Evrolige, biti na parketima dve srpske dvorane…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare