Otišao je Zoran Sretenović, legenda jugoslovenske košarke. Na oproštaju je nekoliko govora privuklo veliku pažnju.
Dino Rađa godinama je igrao sa Sretenovićem u Jugoplastici, a pojasnio je zbog čega će ga se zauvek sećati.
PROČITAJTE JOŠ
U svom maniru Rađa je bio surovo iskren, ali i emotivan.
„Di si burazeru? Tako smo do zadnjeg dana on i ja komunicirali. Svi su oni bili moja braća, ali svakog sam zvao nadimkom. Jednog sam zvao Toni, Tonči, Sobina sam zvao tata, Burića – Bura, Perasa – Pekmen, a njega sam uvek zvao burazeru.
Kada je došao u Split 1986, bili smo klinci i nekako smo se najviše povezali. Možda zato što su nam cure bile košarkašice, pa smo imali zajedničke teme. Pričati o njemu kao čoveku, mislim da ne bi voleo da plačemo i tugujemo, bio je veseljak. Ceo život mu je bio zajebancija. Ako omašiš obruč na treningu ili ne daj Bože utakmici, sedam dana si bio njegova meta.
Nije imao talenat Tonija Kukoča, nije bio atleta kao Divac, ali je imao takav kompjuter u glavi. Da su mu mogli Stiv Džobs i Bil Gejts ući u glavu, kakve bi kompjutere napravili. Radio je sve što je trebalo, a čim se završi utakmica osmeh na lica i zajebancija. To je bio Streta kakog ću ja pamtiti i kakvog bi voleo svi da pamte. Mirno more, burazeru“, poručio je poteresni Rađa u emotivnom govoru.
Govor je održao i Predrag Danilović, predsednik KSS. Govorio je zbog ćega Sretenović nikada neće biti zaboravljen.
„Noseći dres reprezentacije Zoran Sretenović i ja prošli smo godine uspeha, ali i izolacije, kada smo se okupljali u Atini kako bi bilo zajedno i dočekali bolje dane. Ti dani su došli, pa smo posle četiri godine ponovo zaigrali u dresu reprezententacije i ponovo postali prvaci Evrope. Pričati o zajedništvu i svemu što nas je tada naučilo da živimo kao jedan, bojim se da nemamo toliko vremena. Dok je svih nas Sreta neće biti zaboravljen i uvek ćemo ga nositi u našim srcima, kao saigrača, druga, dobrog prijatelja i čoveka. U ime KSS i svoje ime upućujem zahvalnost Sreti za sve što je dao košarci, istovremeno upućujem saučešće porodici i prijateljima“, naveo je Danilović.
Emotivan je bio i Zoran Stevanović sa kojim je bio saigrač u Partizanu u sezoni 1993/1994.
„Srećka sam upoznao pre 30 godina, a kao juče da je bilo. Bio si vođa u svemu. Imao sam tu čast da mi budeš kum, brat i prijatelj. Kad god smo se videli to je za nas bio doživljaj. Uvek je bila šala, na bilo čiji račun. Budi gore pravi vođa kao što si bio ovde, kad budeš igrao basket, fudbal, karte… To je najviše voleo – i da se šali, kao što su rekli Dino i Sale. Neka mu je večna slava“, poručio je Stevanović, nekadašnji as Partizana.
BONUS VIDEO Tucak: Bez pomoći države nema novog Đokovića, Filipovića, Rađe, Modrića
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar