Proslavljeni košarkaš Darko Miličić pričao je o svojim greškama u životu, porodici i veri u Boga.
Miličić već godinama živi povučeno iz javnosti, a iako ima 37 godina, dok neki ljudi iz njegove draft klase i dalje izgaraju u NBA ligi, on je dugo u penziji.
PROČITAJTE JOŠ:
Lebron Džejms na terenu pokušava da odvede Lejkerse do nove titule i na pragu pete decenije života, dok nešto mlađi Miličić ima sopstveni posao sa voćem, porodicu i ono najbitnije – mir.
Taj mir nije imao od kada je kao jedva punoletni klinac došao u NBA ligu, dobio je kao drugi pik 2003. „sve i odmah“ i to se osvetilo.
Od Detroit Pistonsa, preko Orlanda, Memfisa i Njujorka do Minesote i Bostona nigde se nije snašao i u potpunosti ispunio svoj potencijal.
Danas ima bradu, a u manastiru Velika remena je pričao o svim iskušenjima za TV Hram.
„Deci ništa ne želim da namećem, tako ne možeš da postigneš ono što bi možda želeo. Vodim se time da ja budem primer njima, da bi to pratili, pronašli svoj spokoj, mir, sreću. Teško je danas biti roditelj, iskušenja su razna, mi bi da odrastaju kako mi mislimo, oni su okruženi društvom i negde moraju da prihvate te novotarije i čime su okruženi. Borba je da njima pokažeš da to nije ona prava, istinska sreća“, kaže Darko i dodaje da je „Bog jedini večan“ zbog čega tu ideju želi da prenese na dva sina i ćerku.
Podseća da je i sam padao više puta tokom života, ali je svestan čega danas sve ima na internetu.
„Okruženi su internetom, gledaju te ludake, snima sam sebe. Kad praviš od sebe budalu, u društvu si poželjan, tih ludaka ima koliko hoćeš. Teško je objasniti zašto su svi u njihovim uzrastima oduševljeni, kad ta osoba prepričava šta radi ceo dan, teško je objasniti da oni budu drugačiji. Teško je prići, biti staložen i smiren. Trudim se da to radim primerom“, kaže Miličić ističući da kod dece ne forsira tu ideju jer želi da je usvoje sama.
Miličić je tokom karijere verovao u materijalno kao vrhunac dostignuća i sada kaže da je živeo u zabludi. Štaviše, da je potpuno
„Bog nije digao ruke od mene, išao sam putem potpunog ludila mozga, hranio sam svoj ego tako što kupim dva auta, pa onda kupim još dva, jer nisam dovoljno primećen. Hvala Bogu što me nije ostavio, mislio sam tada da radim stvari koje su normalne kao neko ko je zaradio velike pare. Svi život zamišljamo tako da budemo zgubidani, da ne radimo ništa, da sedimo pijemo kafu i da pričamo kako smo nešto uradili i kako je neko znao da će to i tako biti… Šta si ti znao brate… Od ljudi ne pravim idole, delim ih na dobre i loše, ima dobrih, poštenih, čestitih, to me oduševljava. Eto došla je ta nesrećna korona, odnela toliko života, kako je neko mogao da zna. Kaže neko znao da će biti uspešan? Kako si znao, sutra možeš da stradaš“, smireno će Miličić.
To je deo razloga zbog čega danas kaže da je za njega bio pripremljen drugačiji plan, pa danas i sam radi na poljoprivrednim mašinama.
„Ja sam zamišljao drugačije, Bog je rekao ne, ići ćeš u poljoprivredu, naučićeš da voziš traktor, viljuškar, da će ti se srušiti 5 hektara, moglo je da bude i 15, hvala mu što mi ostavio 10. Svaki put sam izašao bolji, jači, i sve je na kraju bilo pozitivno. Taj voćnjak koliko je doneo iskušenja, toliko me osnažio. Nije baš to tako da pada sa neba, rad, disciplina, sve to me smirilo“, kaže slavni košarkaš.
Tvrdi da bi, da je ostao „na putu ludila“ kako kaže, svojoj porodici samo odmogao, a da sada može pozitivno da utiče na nju. Obeležava pravoslavne praznike i to je radio i u Americi.
„Delimično na način kao sad. Tamo ne poštuju naše običaje. Niti znaju niti ih interesuje. Dosta sam bio u putu, nisam bio tu. Ambijent, okruženje, totalno drugačije. Praznike smo, kako da se izrazim, provodili smo ih usputno. Obaveze, treninzi, putovanja. Da se ne vraćam na Ameriku, ali njima reći, materijalno im je bitno. Plaćen si, moraš da radiš, ne možeš njima da pričaš o običajima, Bogu. Dok ne dogori i njima, pa će videti ko je Bog“.
Posebno je na njega uticao prvi odlazak na Hilandar gde je po sopstvenom priznanju pronašao smisao života.
„Prvi korak ka duhovnosti koji sam napravio, sve pre toga bilo je površno. Uvek može više, ali sam se posvetio dovoljno. Sinovi su bili sa mnom, oni su tamo bitniji nego ja. Kada sam prvi put na jutrenju video dete ispred sebe, tu radost ne mogu da opišem. Kada se setim na kom sam putu bio i sada kada sam sa sinom, to je tačka. Meni je smisao životapriroda i bežanje od ovog ludila. Prvo decu da izvedem na pravi put, samo Bože zdravlja“, zaključio je Miličić.
BONUS VIDEO: Sudijska greška koja je koštala Partizan petog mesta na meču Makabija i Real Madrida
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare