Nešto mora da se menja i to što pre...
Završene su iscrpljujuće i prilično mučne FIBA kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, a Srbija je uspela u „minut do 12“ da izbori plasman na turnir koji će se od 25. avgusta do 10. septembra održati u Japanu, Indoneziji i Filipinima.
Ono što je zanimljivo jeste da se među 32 reprezentacije ne nalazi Indonezija kao domaćin, a žreb za grupnu fazu biće održan 29. aprila u Kuezon Sitiju, na Filipinima. Šeširi još uvek nisu objavljeni.
Ono što se zna je da će Filipini i SAD sigurno biti u prvom šeširu i da su sva tri domaćina imala pravo da odaberu po jednu ekipu koju će ugostiti u grupnoj fati. Filipini su tako odabrali SAD, Japan je odabrao Sloveniju, dok je Indonezija odabrala Kanadu.
Što se tiče učesnika iz Evrope su plasman obezbedili Srbija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Crna Gora, Slovenija i Španija. Sa američkog tla su se plasirali Brazil, Kanadu, Meksiko, Portoriko, SAD, Venecuelu i Dominikansku Republiku.
Selekcija Južnog Sudana uspela je po prvi put da se plasira na Mundobasket, a pored nje iz Afrike nam dolaze još četiri tima: Angola, Zelenortska ostrva, Egipat i Obala Slonovače.
Iz Azije i Okeanije pored domaćina Filipina i Japana, dolaze još još Australija, Kina, Iran, Jordan, Liban i Novi Zeland.
Već na prvi pogled jasno je da neke veoma jake reprezentacije, sa masom NBA igrača, neće biti na ovoj planetarnoj smotri. Verovatno najveće iznenađenje je izostanak Argentine, koja je 2019. godine bila vicešampion.
Pored nje, u toj grupi nalaze se i Hrvatska, Turska, Češka, Bosna i Hercegovina, Izrael, Poljska (sve selekcije koje su bile na Evrobasketu), iz Afrike nema Tunisa, kao i Nigerije…
Po drugi put su nakon 2019. godine održani „prozori“, po kojima su se reprezentacije sa svih kontinenata kvalifikovale na Svetsko prvenstvo. Pre 2019, selekcije su mesto na Mundobasketu tražile preko plasmana na svom kontinentalnom takmičenju, te su zbog toga sada bila moguća velika iznenađenja u kvalifikacijama i baš zbog toga nećemo gledati neke od košarkaških velikana.
Kritike sistema takmičenja su neminovne, pošto sukob između FIBA i Evrolige, ali i manjak komunikacije sa NBA, pravi veoma loš „bućkuriš“ od ovih kvalifikacija.
Najbolji igrači često nisu u mogućnosti da pomognu svojim reprezentacijama, NBA zvezde gotovo i da ne gledamo u ovim kvalifikacijama, a sa evroligaškim klubovima je uvek sve na povuci-potegni.
Nisu se libili ni treneri ni igrači da u lošem tonu komentarišu sistem takmičenja, a najglasniji u poslednje vreme bio je Ergin Ataman, selektor turske reprezentacije.
„Mislim da je ovo sve jedna velika glupost FIBA. Tokom kvalifikacija nismo mogli da koristimo igrače iz NBA lige, osim na dve utakmice prošlog leta. Nismo mogli da imamo na raspolaganju ni igrače iz Evrolige i kao rezultat svega je da Turska neće igrati na Svetskom prvenstvu. To je sramota za FIBA koja organizuje kvalifikacije tokom sezone, a da timovi igraju bez najboljih“, rekao je Ataman.
Kada smo već kod Atamana, zgodno je pomenuti i dvostruke aršine koji imaju klubovi kada je reč o tome koji će igrači biti pušteni i za koji prozor.
To ima veze baš sa Atamanom i Efesom, jer je još uvek svež primer kada je Vasilije Micić u poslednjem trenutku dobio zabranu kluba da predstavlja Srbiju baš protiv Turske u veoma bitnom „prozoru“.
Sličan primer imali smo nedavno i u Real Madridu, iz kog je Valter Tavares mogao da ide čak na Zelenortska Ostrva, Gabrijel Dek je putovao sa Argentinom, dok Džanan Musa nije dobio priliku da bude sa Bosnom i Hercegovinom u februaru, kada se sve lomilo.
Na Mundobasketu treba da igraju najbolji i nije sporno da će iznenađenja uvek biti i da ničiji uspeh ne treba da se omalovažava na bilo koji način, ali činjenica je da ovakvi „prozori“ i sistem takmičenja ne donose baš dobro ni igračima, ni reprezentacijama ni ljubiteljima košarke, zbog kojih se uostalom sve i igra.
Sistem u kojem selektori nikad ne znaju na koje igrače mogu da računaju, u kojem mora da zove oko 30 do 40 košarkaša u borbi za tako prestižno takmičenje, ne pomaže apsolutno nikome. Pored toga, nekada ni sami selektori nisu u stanju da budu uz reprezentaciju (imamo primer Dimitrisa Itudisa, koji nije vodio tim protiv Grčke u poslednjem „prozoru“).
Kada je reč o favoritima, Argentina jeste imala direktan duel protiv Dominikanske Republike za prolaz dalje, nije uspela da je pobedi i sa nekim evroligaškim zvezdama u svom sastavu, ali to ne menja sve probleme i kontroverze oko kvalifikacija u kojima apsolutno svaki meč može da bude presudan.
Pošteno je reći i da su mnoge evropske selekcije same krive za neuspeh, da su imale šansu da se pokažu kada je trebalo, ali kada znamo da jedna Poljska, koja je prošle godine bila 4. u Evropi, sada nije bila ni blizu Mundobasketa, to dovoljno govori o lošem sistemu.
Potrebno je jasno utvrditi kada neki igrač iz Evrolige sme da napusti klub i pomogne svojoj zemlji da dođe do nekog velikog takmičenja. Najpoštenije bi bilo da ta odluka bude jedinstvena za sve, dakle ako neki tim pušta jednoga, trebalo bi da pusti i sve ostale koji imaju želju da pomognu svojoj reprezentaciji. Tu bi se najbolje videlo ko je od igrača spreman i koliko da se izlaže dodatnom naporu, a ko ide linijom manjeg otpora.
Nedavno smo imali primer i Tornikea Šengelije, koji je u četiri dana odigrao tri utakmice, od toga jednu u Evroligi za Virtus, a dve za Gruziju sa kojom je obezbedio put na Mundobasket.
Deluje kao neophodno da se bolje rasporede i termini odigravanja utakmica, jer kalendar nikako nije usklađen sa Evroligom, što je krivica obe strane.
Ove sezone imali smo nekih malih pomeranja utakmica, ali i dalje nivo saradnje može da bude mnogo bolji. Za to je potrebno da obe strane budu otvorene, da ne gledaju samo sopstvene interese, jer sukob FIBA i Evrolige traje već predugo, a šteti samoj košarci, bez koje ni njih samih ne bi bilo.
Kada smo već kod FIBA pomenimo i sudije, koje nisu na najvišem nivou i to se najbolje pokazalo na Evrobasketu prošle godine, kada smo imali previše sumnjivih odluka i kontroverzi, koje su usporavale igru i bacale senku na sve ono dobro što smo mogli da vidimo.
I dalje se ne nazire promena celokupnog sistema FIBA takmičenja, uskoro bismo mogli da gledamo još neke sporne kvalifikacije za neko veliko takmičenje, pa tako ostavljamo pitanje kome to odgovara da svi nemaju bar istu šansu da se nađu velikom turniru i da se sa svojim najboljim igračima bore za glavne ciljeve?
FIBA kvalifikacije su opet izazvale sve najgore u ljubiteljima košarke i opet nas uverile da ni na koji način ne pomažu ni rastu popularnosti, a još manje kvalitetu ove igre.
Nešto treba da se menja, košarkaški stručnjaci, treneri i igrači moraju da se pitaju i vode glavnu reč, jer će samo zajedničkim jezikom doći do najboljih rešenja.
BONUS VIDEO Trojka Jaramaza od table na isteku napada Srbije