Bogdan o basketu uživo sa Vučevićem, braćom Adetokumbo...

Reprezentativac Srbije i njegova sestra Bojana, koji su bili domaćini razgovora uživo sa gostima, imali su prilike da razgovaraju sa našom košarkašicom Sonjom Vasić, kao i sa košarkašem Klivlend Kavalirsa Džedijem Osmanom, reprezentativcem Crne Gore Nikolom Vučevićem, te braćom Adetokumbo, Janisom i Tanasisom.Bila je to sjajna prilika da, posebno mladi košarkaši, oni koji streme visinama na kojima su sada Bogdanović, Vučević i braća Adetokumbo, dobiju prave savete šta da rade i kako da se ponašaju.Džedi Osman, sa kojim se Bogdanović odavno poznaje, još u periodu dok su bili zajedno u Turskoj, pričao je o značaju kampova za mlade, ali i o tome kako je igrati u timu sa zvezdom kao što je Lebron Džejms."Učio sam od njega, od Lebrona. Iako je jedan od najboljih igrača, uvek će biti prvi na treningu, uvek poslednji koji izađe sa terena. Neverovatno. Kad god ja odem tamo, on je prvi. Neverovatan igrač. Ta jedna godina igranja sa njim bila je važna za mene zbog iskustva", rekao je Osman, dok je Bogdanović potvrdio da je video tu razliku u njegovom napretku u Evropi i Americi.U razgovoru sa Nikolom Vučevićem, košarkašem Orlanda, dosta su se zadržali na temi košarkaškim kampva i njihovog značaja za mlade talente.Bogdanović je pitao Nikolu šta mu je najvažnije kada primeti talentovanu decu, šta je to što mu je najvažnije da vidi kod njih u tom uzrastu."Pre svega odnos prema treningu, kako prihvataju informacije. Odmah se vidi da li žele da prihvate informacije i uče. Vremenom se vidi razlika, ako želi da uči, vidi se uskoro po napretku. To je najbitnije. Koliko god da si talentovan, uvek imaš prostora za napredak. To je mnogo bitno", rekao je Vučević.

Dotakli su se i teme kako mlade sa društvenih mreža i video igrica više vratiti napolje, na sportske terene."Ovo je drugačije vreme nego kad smo mi odrastali. Najbolja sećanja ćeš stvoriti u parkovima, na malim terenima. Ne postoji način da se deca odjednom vrate napolje. Može kroz razne akcije, ti kampovi koje radimo svakako pomažu, to su zaista određene akcije koje pomažu. Društvene mreže su deo naših života kao i igrice, ali može da se radi i jedno i drugo. Treba ih naterati da shvate da je sve moguće, treba naći sredinu, a tu roditelji mogu da imaju mnogo uticaja. Nama je igra ispred zgrade na košu pomogla, to može i njima da pomogne. To su najlepša sećanja koja nosiš iz detinjstva, kada je rezultat 10:10, pa ne može niko da postigne koš, traje meč sat vremena... Igrica je virtualna, nema tu pravih osećanja", dodao je Vučević.Košarkaš Orlanda je priznao da je odlazak u Ameriku za njega bio ključna stvar-"Strah me je bio kad sam odlazio u Ameriku. Uvek je teško kad ideš od kuće. To je ta zona komfora. Ipak, to je za mene bio odličan potez. Da sam ostao kod nas, ne bih tako sazreo kao osoba. Bio sam u stanu sam, učio sam jezik, morao sam da se naviknem na novi stil života. Meni je to pomoglo sa te strane. Taj koledž... Dosta je ljudi protiv toga, ali tamo imaš uslove bolje nego na mnogim mestima u NBA. To je na najvišem nivou. Moja preporuka je da svako pravi svoj put. Ako se odlučiš za nešto, trebalo bi da veruješ u to, da ne radiš stvari na pola. Ako ne uspeš, možeš uvek da se vratiš, ali idi uvek bez straha, jer to može samo da te sputa. Sav taj život na kampusima je neverovatan, postaješ zvezda, igraš pred 10 ili 15.000 ljudi.... Ako uspeš, nastaviš tim putem, ako ne, nemaš za čim da žališ", zaključio je Vučević.Iznenađenje za sve koji su pratili uključenje bila su braća Adetokumbo, Janis i Tanasis. Bogdanović ih je pitao šta je za njih ispiracija i koliko im znači to što igraju zajedno u Milvokiju."To je za nas normalno da se podržavamo, ali najvažnije je da motivišemo jedan drugog. Ima malo braće koji su u istom sportu", kaže Tanasis Adetokumbo.

Janis razmišlja na sličan način."Takmičarski smo nastrojeni, volimo se i brinemo jedan o drugom. Ako on želi da igra, želim i ja. Pokušavam da uživam u tome svaki dan. Bitno je da svako postigne svoj cilj. Blagosloveni smo zbog toga. To je naš pristup svakog dana. A taj put iz Nigerije, preko Grčke do Amerike je bio zaista nešto čudesno", priznao je Janis, na šta mu je Bogdanović replicirao da bi o tome trebalo da naprave film, sa čim su se složili.Na pitanje šta je njihova poruka mladim generacijama, i kako preskočiti taj prelazak iz juniora u seniore, rekli su da je jedna stvar bitna, voleti igru i uživati u njoj."Kada izađeš na teren ne smeš biti uplašen. To je ta bitna stvar. Moraš sebi da kažeš, 'nema straha, čak iako je neko viši od mene, nema straha'. Svuda je igra ista!", kaže Janis Adetokumbo.Tanasis je na kraju razgovora dodao i ovo:"Ako hoćeš da budeš profesionalac, treba ti disciplina. Igraj tvrdo, punog srca. Ponekad su deca zbunjena svim tim ciljevima. Brini o onome što radiš i uživaj u tome. Ne brini ko ti je protivnik, ko igra Evroligu, NBA... To ti samo odvlači pažnju. Kad kažeš Bogdanović je sa 18 godina igrao Evroligu, opteretiš se. Svako od nas je drugačiji, ne treba se porediti sa drugima", zaključio je Tanasis Adetokumbo.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram