0
Zaslužio je to kapiten
Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.
Bogdan Bogdanović je 2014. debitovao na Svetskom prvenstvu u dresu Srbije sa 22 godine, a sada ju je kao 31-godišnjak i kapiten predvodio na Mundobasketu.
I ne samo da je bio pravi lider, istinski vođa, već je zajedno sa 11 ratnika odveo Srbiju u finale. I danas (14.40 po srpskom, odnosno 20.40 po lokalnom vremenu) će igrati sa Nemačkom za svetsko zlato u Manili.
Pored njega, Aleksa, Stefan, Vanja, Marko, Ognjen, Nikola, Dejan, Dušan, Filip, Boriša i još Nikola, obradovali su naciju kao što košarka skoro nije uspela.
PROČITAJTE JOŠ
Na najvećoj sceni pokazali su šta znače – zajedništvo, srčanost, borbenost – šta znači tim, šta znači kada se nosi dres reprezentacije. I onda je došao rezultat za pamćenje, direktan plasman na Olimpijske igre i medalja oko vrata.
Ako je neko to zaslužio, ali baš krvavim radom zaslužio, onda je to ovaj tim. Ako je neko primer igrača za reprezentaciju, koji je uvek želeo da bude tu, koga su samo povrede mogle da odvoje od nacionalnog tima, koji s posebnom emocijom brani boje Srbije, onda je to Bogdan.
Iskusni bek je na ovaj šampionat došao sa višegodišnjim NBA iskustvom i sigurno velikom željom da se nacionalni tim domogne medalje, prve od 2017. i šestogodišnjeg posta.
Upravo te 2017. nije mogao da sakrije emocije posle poraza od Slovenije u finalu Evrobasketa. „Orlovi“ nisu uspeli da osvoje zlato, pošto su izgubili sa 93:85.
Na pitanje o samoj završnici finala i nekim promašenim šutevima, Bogdan je zaplakao, videlo se koliko mu je bilo teško, pa je tek toliko kroz suze uspeo da kaže nešto.
„Ne toliko što sam promašio taj šut, već što sam ostao bez snage. Nema veze, teško je, ali ćemo izdržati… Izvući ćemo pouke posle, ovo je najbolje i teško je pričati posle poraza. Srebro je uspeh, ali na težak smo način izgubili. Krivo mi je što nisam imao više energije na kraju“, jedva je izustio Bogdan brišući oči.
Nema veze, teško je, ali ćemo izdržati. I onda je poveo ekipu u Manilu i možda najbolja stvar koja se dogodila ovde (ili jedna od najboljih) je ona Italija.
Šutirao je kapiten 1/13, forsirao, verovao da će ući neka… Nije išlo. Ali, nema sumnje da je taj poraz dodatno skupio tim, kao i nesreća sa Borišom Simanićem koji je ostao bez bubrega.
Želeli su do kraja da igraju za njega, za svog druga, govorili su to svi svaki put. Želeli su i da pokažu koliko vrede, i počeli su da „grizu“. To su najbolje na svojoj koži osetili Dominikanci, Litvanci i Kanađani.
Posle svih onih silnih promašaja, Bogdan je počeo da igra svoju najbolju košarku na najvećoj sceni. Od utakmice sa Dominikanom, za plasman dalje, preko četvrtfinala i polufinala šutirao je iz izgre neverovatnih 24/32, odnosno 75 odsto!
Na Svetskom prvenstvu, na tri vezane utakmice, u četvrtfinalu i polufinalu, protiv rivala koji ga jure po celom terenu. U proseku ih je ispraćao sa 21,3 poena i dodavao je na to 3,7 asistencija.
Kapitenski, moćno! A „nema veze, nema veze“ je govorio i kada je pogađao trojke dok mu prethodno ne sviraju faul…
Jer, zaista, nema veze, pokazali ste, momci, kakvi ste šampioni i kakvog kapitena imate. Samo, ako bude suza večeras u Manili, neka budu radosnice.
„Orlovi“ su u prve tri utakmice do vrha napunili mrežice Kine, Portorika i Južnog Sudana, a dodatnu motivaciju dala im je Mozzart fondacija koja za svaki poen donira 1.000 dinara, a za svaku trojku 10.000 dinara. Na samo tri meča u grupnoj fazi takmičenja prikupljeno je 694.000 dinara, koji će se usmeriti za razvoj sporta među školarcima.
BONUS VIDEO
