Anđušić za Nova.rs: Možda posle košarke krenem na streljaštvo, žena i tašta su mi rekle da sam talenat

Danilo Anđušić je spektakularnom partijom protiv Monaka, svog bivšeg kluba kojem je zatrpao koš sa četiri trojke kada se lomilo započeo novu godinu i najavio velike stvari. Sjajni bek šuter je u ovom trenutku najbolji trojkaš Evrolige kada su u pitanju procenti i time je još jednom potvrdio da je sa godinama došla i zrelost.Mnogo toga se promenilo pre četiri godine kada je sa suprugom Ivanom, olimpijskom vicešampionkom u streljaštvu dobio sina Filipa, a pre godinu dana i Uroša, a uloga oca je imala pozitivne efekte i na njegovu košarku.Nakon dve godine u Buržu i godinu dana u Monaku gde je odigrao jednu od najboljih sezona u karijeri, Anđušić se po treći put vratio u Partizan, da sa crno-belima predvođenim Željkom Obradovićem ponovo osvaja trofeje.Ono što je možda za njega i važnije, jeste činjenica da je sada sa porodicom u Srbiji, mnogo bliži porodici i prijateljima, a u razgovoru za Nova.rs je otkrio koliko mu znači da ovde provodi praznike."Prija mi što sam ovde, okružen prijateljima i porodicom. To je jedina stvar koja mi je nedostajala u inostranstvu, pogtovo u ovo vreme praznika jer smo bili sami. Ako bi i neko dolazio, to bi bila jedna porodica, a ne nešto više. To su stvari koje su nam najviše, možda i jedine koje su nam nedostajale. Stvarno je prelep osećaj biti za ove praznike kući, a pogodilo se i da nemamo utakmice i gostovanja. To je za mene najvažnije, da si u krugu svojih ljudi i to je pravo bogatstvo".Sve se u njegovom životu promenilo kada je posao otac, a kako sam ističe, kada dou teški momenti na terenu, vreme sa decom leči sve."Ne znam da li sam postao zreliji, ali me je roditeljstvo sigurno promenilo na bolje. Dosta sam mirniji i staloženiji. Imam neke druge stvari pored košarke koje me ispunjavaju, pogotovo sa decom gde shvatiš koliko je košarka manje važna. Kada dođeš kući i vidiš njih dvojicu i posvetiš im se i to mi pomaže u teškim trenucima kada ne ide sve kako je planirano. Kada dođem kući i vidim njih totalno zaboravim na sve probleme. To je lepota svega i stvarno se trudim da provedem što više vremena sa njima, pogotovo zbog mnogo putovanja koje imam jer nisam često kući".Starijem sinu je lopta omiljena igrčaka koju ne ispušta iz ruke, a Danilo otkriva pored košarke koju obožava zbog oca, voli da gleda i fudbal."Filip, stariji sin, stalno priča o košarci, na utakmicama je redovno, pritom ga je ne učim ništa od tih stvari niti mu pričam o tome. Voli da gleda utakmice, stalno ide i sluša o tome i sam nauči sve igrače i prati. Nije samo košarka, već prati i fudbal. Gledali smo svetsko prvenstvo i pratili Lea Mesija i sve te stvari gleda na televiziji i uči uz mene i mog brata i sve nas jer smo sportska porodica. On je baš privržen svemu tome i non-stop je sa loptom i igra fudbal, košarku, tako da je on od malih nogu povezan sa sportom. Od svih igrački, samo se sa loptom igra, čak je počeo i atletiku da trenira. On je za sada sportski tip i videćemo kakav će biti kad poraste. Mlađi je još mali za te stvari, pa ćemo videti kako bude išlo, ali je totalno drugačiji od Filipa".Iako na utakmice ide da gleda tatu, Anđušić uz smeh otkriva da Filip obožava njegovog saigrača iz Partizana."Papapetru mu je omiljeni igrač u Partizanu i njega baš voli i kada ga vidi to je šou. U Monaku je obožavao Dontu Hola i Majka Džejmsa i uvek kada sam ga pitao ko mu je omiljeni igrač uvek je na prvom mestu bio Donta Hol, pa onda Majk Džejms. Hol verovatno zato što zakucava i to mu je bilo zanimjivo. Ima slike sa njima i svima ih pokazuje i uživa u svemu tome. Naravno da mi je kao roditelju koji se bavi tim sportom jako drago da vidim da ima slična interesovanja kao ja i ponosan sam zbog toga. Videćemo u kom će se pravcu razvijati, ali ja sigurno neću biti taj koji će da ga gura da radi nešto što ne želi".Osim košarke, Filipa zanima i streljaštvo, sport koji je proslavio njegovu mamu, koja je u Londonu osvojila srebrnu medalju u disciplini malokalibarska puška - trostav."Zanimljivo mu je streljaštvo, bio je Filip sa Ivanom na streljani čak je i pucao iz vazdušnog pištolja. Za svaki sport se interesuje i stalno priča i sa babama i dedama o tome. Ja se nadam da će ostati u sportu i kad poraste".Danilo je svojevremeno pominjao mogućnost da se oproba u sportu svoje supruge i da možda nekada zajedno sa njom nastupi."Pa da, imam talenta. Videćemo kad završim karijeru, možda se prebacim na streljaštvo. Kad mi žena kaže i njena mama koja je bila trener kažu da imam talenta posle prvog putta kada sam uzeo pušku u ruke to nešto znači, pogotovo kada vam to kaže olimpijski vicešampion", kaže kroz smeh.U domu Anđušiča je posebno zanimljivo i zbog činjenic da mu supruga navija za Zvezdu, pa ponekad padnu i prozivke."Uvek ima provokcija zbog svega toga, ali sve u domenu pozitivne provokacije i stalno se šalimo na taj račun. Svi nas pitaju kako funkcionišete kada ti navijaš za Partizan, a ona za Zvezdu, ali ima neke draži u svemu tome, tako da volimo da se čačnemo. Gledamo zajedno Zvezdine utakmice, ja generalno gledam skoro sve utakmice Evrolige. Onda ona krene da se oduševljava Zvezdom pa se ja onda malo izolujem od nje" uz osmeh objašnjava kako izgleda kada se uzburkaju navijačke strasti.Kada je košarka u pitanju, u fokusu javnosti su igre Partizana u Evroligi koji je posle lošeg perioda ušao u seriju pobeda i pobedio neke od najboljih timova u takmičenju."Skroz nepredvidiva sezona, Evroliga je možda i najjača do sada gde svako svakog može da pobedi. Kada se pogleda trenutna situacija na tabeli, mislim da to nije bilo nikada. Teško je prognozirati i ni sada ne mogu da kažem koje ekipe će izboriti plej-of i biće zanimljivo do samog kraja. Što se tiče Partizana, mislim da smo pokazali da možemo da igramo protiv svakog. Čak i u periodu kada smo imali loše rezultate, mi u tim porazima nismo nadigrani već su sve utakmice bile blizu na jednu loptu. Čak smo i od Reala i Barse izgubili sa nekom manjom razlikom. To je neki pokazatelj da možemo protiv svakoga da igramo dobru košarku. Ja sam i u tim teškim momentima verovao da će se sve to okrenuti u našu korist i da ćemo krenuti pravim putem i da ćemo i u tim neizvesnim završnicama koje su nas mnogo puta koštale početi da pobeđujemo. To se i pokazalo u duelima sa Efesom, Feerbahčeom i Monakom koje su među najjačim ekipama u takmičenju i to nam diže samopouzdanje. Još je rano pričati o plej-ofu, liga je neizvesna. Ne teba poleteti, ali stvarno verujem u ovaj tim i šta možemo da uradimo i koliko imamo talenta i želje i energije da napravimo veliki rezultat i verujem da ćemo na kraju u tome uspeti".

Meč sa Monakom je bila prilika za susret sa starim prijateljima i ekipom sa kojom je odigrao sjajnu sezonu."Jako mi je bilo drago da ih sve vidim i vratila su se sećanja od prošle sezone koja je bila za pamćenje i jako sam uživa tih godinu dana. Nismo se videli dugo i bilo mi je drago da ih vidim. Imao sam zbog toga već motivaciju jer sam bio deo te ekipe i zato što su jedna od najboljih ekipa u Evroligi i drago mi je da je to sve na kraju ispalo tako. Sada je potrebno nastaviti sa takim igrama. Bila je to dobro partija, ali uvek može bolje. Verujem u sebe i znam kakve su mi mogućnosti i šta mogu da radim na terenu i to treba da nastavim da radim. Da pomognem ekipi da ostvaruje pobede i da radim to što Željko traži od mene i ispunimo ciljeve za ovu sezone".Anđušić je u karijeri imao prilike da radi sa mnogim vrhunskim trenerima, a rad sa Željkom Obradovićem ističe kao posebno iskustvo i priliku da napreduje, a otkriva da ga jedna stvar posebno fascinira.

"Mnogo mi je drago što sam imao prilike da radim sa skoro svim našim najboljim trenerima i to je velika priveligija i velika stvar jer sam mogao mnogo da naučim iz rada sa svakim od njih. Željko je najbolji svih vremena i stvarbo je uživanje raditi sa njim i on je jedan od razloga zbog čega sa se vratio u Partizan. Dosta se razlikuje u odnosu na druge trenere, jer dosta ide u detalje i mislim da su to neke stvari koje ga razlikuje od ostalih i razlog zašto je napravio takvu karijeru. Voli da svaki sitni detalj uradi kako treba i da se to ne zanemaruje jer to deli velike ekipe od malih. Kada sam počeo da radim sa njim sam shvatio koliko su to bitne stvari za dobru igru i koje Željka razlikuju od drugih. Naravno, tu je i ta strast koju ima prema košarci što je meni neverovatno da smo ga čak i pitali da pored svih rezultata ima tu motivaciju i želju iz utakmice u utakmicu. To je posebno kod njega i to nas motiviše iz meča u meč.Bliži se uskoro i poslednji reprezentativni prozor u kojem Srbija treba da i konačno reši pitanje plasmana na Svetsko prvenstvo, a bek Partizana ističe da spremno čeka poziv selektora Svetislava Pešića.

"Ja sam uvek tu za reprezentaciju kao i ovaj poslednji prozor kada nas je Partizan pustio da igramo u tim nekim važnim trenucima za nacionalni tim. Sada je najbitnije da se plasiramo na svetsko prvenstvo i ostalo nam je da pobedimo tu još jednu utakmicu. To je glavni cilj u ovom trenutku. Rano je za to, ali mi bi bila čast da nastupam za Srbiju na jednom tako velikom takmičenju i da igram protiv najboljih ekipa sveta i to bi mi svakako bila kruna sezone i cele karijere. Moje je da nastavim da igram najbolje što mogu ida vidim kakva je siutacija tokom leta".Kada su u pitanju želje za narednu godinu, Anđušić kao iz topa ističe dve stvari."Prvenstveno zdravlje, jer je to najpotrebnije i da budem bez povreda, naravno i za moju porodicu. Za ovo ostalo, znam da ćemo se pobrinuti kako treba i na pravi način. Moja velika je želja je da osvojim titule sa Partizanom i to je primarni cilj u ovoj godini", kaže za kraj razgovora za Nova.rs bek Partizana.BONUS VIDEO Sjajna akcija Anđušića i Lesora

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=lesorandjusicakcijakucanjeds-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4272850"]