0
U Dohi još može da se čuje srpski jezik. Naši fudbaleri su napustili Katar, kao i većina navijača, ali oni optimisti koji su verovali da će "orlovi" igrati u osmini finala, troše svoje poslednje sate na Svetskom prvenstvu.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Sa Dejanom Radulovićem, navijačem Srbije koji živi u Dubaiju, pričamo na terasi hotela „Riksos“. U pozadini se vidi stadion „974“, s kojeg su Švajcarci ispratili Srbiju kući, a nije isključeno da kada se završi Mundijal mi „ispratimo“ taj stadion u Prištinu, koja je aplicirala za dobijanje ovog objekta koji će posle Mundijala biti rasklopljen i poslat u neku od siromašnih fudbalskih regija.
Dejan je nekada profesionalno igrao košarku, a sada je igra samo za svoju dušu. Ima agenciju za prodaju nekretnina, i zadovoljan je svojim životom u Dubaiju mnogo više nego učinkom Srbije na Mundijalu.
„Sedam godina živim u Dubaiju, igrao sam košarku, ali me je put me odveo u nekom drugom pravcu. Povrede su učinile da sada živim neki drugačiji život“, počinje Dejan priču za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Igrao je kao klinac u FMP, kasnije u Čukaričkom, Viva basketu, Atlasu, BiH, Makedoniji, Češkoj, Kipru, Austriji.
„Došao sam u Dubai da igram za Al Vasl, to je bilo pre nekih osam godina. Još tada sam znao da ću se vratiti u Dubai posle košarkaške karijere. Igrao sam i basket 3×3. Moja ekipa je zapravo bila začetnik svega toga, bili smo na nezvaničnom Svetskom prvenstvu, igralo se u Moskvi, na stadionu ‘Lužnjiki’. Tada smo mi bili nezvanični prvaci Srbije. Posle su došli Dušan Bulut i momci koji sada igraju s dosta uspeha“.
I kada ste se vratili u Dubai ipak ste ostali u košarci?
„Jesam, organizovao sam klub i igrali smo u amaterskoj ligi. To su sve bili nekadašnji košarkaši iz cele bivše Jugoslavije i skupili smo se da igramo. Napravio sam ekipu koja se zvala Jugoslavija. Svi su ovde bili neki ‘dragonsi’, ‘junajtedi’ i slično, a mi smo hteli da se zovemo Jugoslavija. Igrali smo dve sezone i bili smo uspešni, ali smo se, gle čuda, raspali. Kao i naša bivša zemlja. Ali, ostali smo u kontaktu, svi se i dalje družimo, međutim, bolje da više ne igramo basket zajedno. Previše smo bili takmičarski nastrojeni, a znate kako kod nas rade emocije kad se ‘dohvatimo sporta’. Dobro, bilo je i obaveza, malo posao, malo porodice, pa smo se razišli dostojanstveno. Igramo mi i dalje svi amaterski, ali svi u različitim klubovima“.
U trenutku dok razgovaramo prilazi njegova ekipa i zapitkuje ga kako se živi u Dubaiju.
„Reći ću vam samo: ‘Gala, gala, ala to ne valja'“, „obradio“ je Dejan pesmu Seja Kalača „Ala, ala to ne valja“, stavljajući ekipi do znanja da se ne žali na uslove života u Dubaiju.
Kakva je košarka u Emiratima?
„Pa nije to nivo evropske, ali nisu ni loši. Tu je bio Maik Cirbes, bivši košarkaš Crvene zvezde. Igrao je za Šabab Al Ahli. Oni uglavnom dovedu jednog stranca, najčešće centra. Sada međutim posle tri godine boravka mogu da se dobiju njihova dokumenta, tako da sada ima dosta igrača koji nisu iz Emirata“.
Čime se bavite u Dubaiju?
„Od nečega mora da se živi, prodajem nekretnine, imam svoju agenciju“.
U Srbiji cene nekretnina i dalje divljaju, kako je u Emiratima?
„Zavisi gde se kupuje stan. Koliko je stan u u Beogradu na vodi? Kvadrat je 10.000, je l’? U Dubaiju, recimo, u Marini na ‘bič frontu’, stan platiš, recimo 600.000 evra, a možeš da imaš povraćaj novca osam odsto godišnje, od rentanja, na primer. A, imaš pri tome stan sa pogledom na more, odličan kvalitet. Na godišnjem novou izdaješ ga za 50.000“.
Da li Srbi kupuju nekretnine u Dubaiju?
„Naravno, kupaju i po nekoliko. Uglavnom su to investitori. Ali, ima i onih koji kupe pa ga rentaju kao stan na dan, a imaju ga i za sebe kada požele da dođu. Još je veći povraćaj novca ako se stan iznajmljuje na ovaj način“.
Reč po reč i vreme je za razlaz, jer i preostali Srbi napuštaju Dohu.
Ovde sada ostaju da vijore neke druge zastave i da se govore neki drugi jezici.
A, mi se vidimo na nekom sledećem Mundijalu.
BONUS VIDEO Slavlje reprezentacije navijača Srbije posle finala Mundijala u Kataru
