Zlatan Ibrahimović, napadač Milana, otkrio je ono što zanima gotovo čitavu javnost. Kako i sa punih 40 godina uspeva da opstane na vrhu.
PROČITAJTE JOŠ
Legendarni golgeter, po mnogima i treći najbolji fudbaler 21. veka posle Lionela Mesija i Kristijana Ronalda, otkrio je mnogo o sebi.
Mnogi ga smatraju fenomenom, često ga navode kao primer mladim igračima, ali je uvek bio i ostaće pravi fudbalski unikat.
Osvajao je trofeje gde god da je igrao, a sa njim u timu i ovaj mladi tim Milana može mnogo.
Iako sve to neretko deluje kao prava fudbalska bajka na terenu, ono što se krije iza toga pokazuje koliko je rada neophodno da bi se uspelo u tome.
„Svaki dan se budim u bolovima po celom telu. Ali imam ciljeve i adrenalin, tako da idem dalje. Moram da radim kako bih ostao na vrhu i dokle god mogu, nastaviću ovako. Ne želim jednog dana da želim i da razmišljam ‘mogao sam da nastavim jer sam bio dobro’, više volim biti potpuno gotov i reći ‘ne mogu više’. I, nije to pitanje ugovora ili slave, novca i pratilaca. Mene leči adrenalin. Patnja mi ne stvara probleme, za mene je to kao doručak. Ova nova generacija to ne razume, mladi igrači ne moraju puno da rade da bi nešto zaslužili. Jako sam ponosan što pripadam starijoj generaciji, koja je morala puno da radi da bi nešto dobila“, iskren je Ibrahimović za „Gardijan“.
Pojasnio je i koliko još planira da igra.
„Ako se brinem za budućnost, ne fokusiram se na danas. Živim u sadašnjem vremenu. Carpe diem! Moji saigrači me čine mladim. Imaju takav učinak na mene, osećam se kao Bendžamin Baton (filmski junak koji se rodio kao starac, a njegovo vreme teče unazad jer se podmlađuje sa godinama prim. aut. ). Jako sam ponosan jer vidim ove mlade igrače da preuzimaju veću odgovornost, menjaju svoj mentalitet. I to je sad moja sreća, to je moj adrenalin, motiv. Izlazim i trčim koliko i oni. Radim to već 20 godina. Jer kad me mladi vide kako naporno radim oni misle: ‘Nakon svega što je učinio on još uvijek radi. Moram to da učinim jer je on to učinio.’ Tako im dajem primer.“
Uporedio je dva tima Milana, ovaj sadašnji i onaj za koji je igrao u poslednjem mandatu.
„Kad sam prvi put bio u Milanu, bili smo tim superzvezda. Sada ima talenta, ali projekt je drugačiji. I to je već zadovoljstvo, jer ako ste su uspešni sa superzvezdama, to se gotovo uzima zdravo za gotovo, iako to tako ne bi trebalo da bude.“
Imao je sreću da igra sa legendarnim Paolom Maldinijem, a kasnije i njegovim sinom.
„Danijel je na terenu još uvek dobar dečko, dok je Paolo igrao kao da želi da te ubije. Srećan sam što nisu isti, jer nije lako sina porediti s ocem, pogotovo kad je njegov otac imao tako neverovatnu karijeru. Danijelu pomažemo u svakom pogledu. On je veliki talent, ja mu kažem: ‘Igraj svoju igru, bori se, onda ćeš sam imati put.“
Za kraj je odlučio da pošalje poruku svima.
„Život ide gore-dolje. Ako je sve bilo savršeno, nema se o čemu pričati. Stvarnost nije kao fotografija ispravljena filterima. Ljudi se pretvaraju da su savršeni, a nisu. Dok ja govorim ovako: Ja savršen sam kad sam svoj’. To ne znači da neću pogrešiti, ali učim na greškama.“
BONUS VIDEO Piksi: Pitao sam moje momke imaju li ti Portugalci krila?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar