Milorad Mažić odavno je van srpskog fudbala i sva poslednja dešavanja u sudijskom svetu kod nas govore da se neće skoro ni vraćati.
Sudijski skandali su postali toliko učestali da ih je teško sve zabeležiti i notirati, u Superligi i Prvoj ligi Srbije, dovoljno je pogledati poslednja dešavanja u Loznici iz prethodnog vikenda, ali i način rada u FSS-u kada je u pitanju delegiranje sudija.
Sudija Srđan Obradović zauzeo je presto najkontroverznijeg, dobio je 15 meseci zatvora i deceniju zabrane bavljenja fudbalom, a naš portal nedavno vam je doneo i presek njegovih najkontroverznijih utakmica.
Čak su i svetski mediji pisali o ovom skandalu, a da se u Srbiji muljanje nagrađuje, svedoči i činjenica da je Obradović 2019. postavljen na listu posmatrača Prve lige, i to posle jednomesečnog pritvora.
Nije jedini, pod pritiskom javnosti i klubova, Petar Piper i Bojan Nikolić su svojevremeno izbrisani sa liste „elitnih“ sudija, ali je proradila dobra stara šema, pa je Piper ubačen na listu posmatrača utakmica Prve lige.
Podsećanja radi, Piper je možda i jedini sudija na svetu koji se nije setio da oda pošta Dijegu Armandu Maradoni, iako je FSS poslao dopis FIFA o obavezi da se održi minut ćutanja.
No, bilo bi lepo da je samo taj potez problem, najveći problem je što u celoj ovoj situaciji nije bitan sudija, već nalogodavac.
Sudije će se menjati i vrteti opet, doći će novi Obradovići i Piperi, o čemu je svojevremeno za Nova.rs govorio Raka Đurović.
“Potrebniji su nam rukovodioci koji neće podleći pritisku, a sudije su samo kolateralna šteta. Činjenica je da ne možemo da amnestiramo sudije od kojih je ogroman broj njih na listi jer sudi po volji moćnika. Najpotrebnija nam je osoba koja ima hrabrosti, snage, autoriteta i autonomije u radu, da sprovede promene u Fudbalskom savezu. Danas to nemamo, ali ni u klubovima nemamo rukovodstva koja zaslužuju da vode tako ozbiljne klubove i zato se vrše pritisci u krug. U celoj priči nije bitan sudija već nalogodavac. Ukoliko nalogodavac ne može da svojim autoritetom utiče na sudije, Savez, i Sudijsku organizaciju tu nema rešenja. Biće grešaka”.
On je svojevremeno objasnio i zašto je otišao iz Sudijske organizacije pre kraja mandata.
“Bio sam član Sudijske komisije u doba kad je Radnički bio favorizovan i iznosio sam niz nepravilnosti koje su se odnosile na favorizovanje Nišlija. Te sezone sam i napustio Sudijsku organizaciju pre isteka mandata, baš zbog toga jer ništa nije uslišeno od nepravilnosti na koje sam ukazao. Tvrdim da je sve na šta sam ukazivao i postojalo. Treba samo uzeti i pregledati utakmice i videti kakvih sve spornih detalja ima i koje su sve to sudije koje su proizvodile sporne detalje. Uvek se ponavlja ista grupa”, izjavio je Đurović prošlog leta.
U sličnom maniru je i Miroslav Radoman otišao sa čela Sudijske komisije, zbog mešanja Slaviše Kokeze u posao, rekavši da „nije hteo da sluša njegova naređenja koja su zadirala u sudijske ingerencije“.
“Kao predsednik Sudijske komisije sam bio u obavezi da sastavim listu sudija, on nije hteo da razgovara o tome nego je svoju listu hteo. Bio sam pozvan i da intervenišem oko utakmice Brodarac – Crvena zvezda u omladinskoj konkurenciji, ja sam rekao da to nije moja kompetencija, da ne želim na taj način da pričam. I na kraju, moje poslednje delegiranje on je uzeo i promenio, ja sam rekao doviđenja i to je to“, rekao je nedavno Radoman.
Milorad Mažić je na vreme otišao, prvo u Kinu, pa na Kipar, gde sada obučava tamošnje arbitre.
Nema mesta u Srbiji za čoveka koji je sudio dva Svetska prvenstva, jedno Evropsko, finale Kupa konfederacija, finale Lige šampiona…
Zanimljivo je da je Mažić bio prvobitno delegiran za meč zbog kog je Srđan Obradović završio iza rešetaka.
Dovoljno da se čovek ne vraća u srpski fudbal.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare