0
Igrači od Japana do Argentine imali su čast da nose crveno-beli dres, desetine internacionalnih fudbalera imale su priliku da u fudbalskoj biografiji dopišu Crvenu zvezdu kao klub za koji su igrali, ali je tek deo njih ostavio trag dovoljno dubok da ih publika u Ljutice Bogdana zapamti zauvek.
Sa manje ili više uspeha desetine internacionalaca nosilo je dres najtrofejnijeg srpskog kluba prethodnih decenija, a u oštroj konkurenciji pokušali smo da izdvojimo pet fudbalera koji su ostavili najdublji trag u Crvenoj zvezdi. Zadatak nije bio lak a u prilog tome govori činjenica da se među najboljima nisu našli Ibrahim Gaj, Segungo Kastiljo, Evandro, Ugo Vieira…
MIČEL DONALD (HOLANDIJA)
Donald je tokom prethodnih sezona postao sinonim za kvalitet među Zvezdinim strancima, a ostaće upamćen kao prvi inostrani kapiten šampiona Srbije.
PROČITAJTE JOŠ
Holanđanin rodom iz Surinama, u Crvenu zvezdu je stigao kao želja Miodraga Božovića. Tadašnji šef stručnog štaba crveno-belih radeći u Rusiji upoznao se sa kvalitetima veznog fudbalera i najzaslužniji je što je Donald, kao igrač Mordovije leta 2015. godine stigao na šestomesečnu pozajmicu uz opciju otkupa ugovora.
Igrač koji je školovan u holandskom Ajaksu brzo se nametnuo i potvrdio kvalitet zbog kojeg je angažovan pa je pre isteka pozajmice potpisao ugovor sa Zvezdom na dve godine.
Sigurnom igrom u defanzivi, Donald je postao važan deo ekipe, vojnik koji je odrađivao „nevidljivi“ posao, donosio čvrstinu, ali umeo i da preuzme inicijativu u napadu kad je to bilo potrebno. Prve sezone okitio se impresivno osvojenom titulom uz značajnu bodovnu razliku u odnosu na drugoplasirani Partizan, a šampionski put ukrasio je pogocima protiv Mladosti i Rada.
Usledila je sezona crveno-belih za zaborav u kojoj je šampion Srbije prvo pretrpeo bolnu eliminiaciju od Ludogoreca u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a potom i ispustio državnu krunu. Uprkos lošem timskom učinku, Holanđanin je tokom druge godine u Ljutice Bogdana postao „domaći“ igrač, izrastao je u jednog od lidera tima i pružao je igre na vrlo visokom nivou najčešće u tandemu sa saigračem kojeg je dobro poznavao iz Rusije Damjanom le Talekom.
Izvanredne igre i važna uloga u timu uticale su da leta 2017. Donald produži saradnju sa Zvezdom, a veoma bitan šraf crveno-bele mašinerije ostao je i kod novog stratega – Vladana Milojevića. Bilo da je igrao u paru sa Le Talekom, Jovičićem ili Krstičićem, Donald je pružao partije kakve su se od njega očekivale, a pouzdana igra i mentalna stabilnost bile su povod da u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope ekipu povede sa kapitenskom trakom oko ruke.
Na taj način Donald je ispisao istoriju kao prvi stranac koji je imao čast da bude kapiten Crvene zvezde na zvaničnoj utakmici. U sezoni 2017/18 biografiju je upotpunio i rekordom po broju utakmica za crveno-bele pretekavši Mendeša Kadua koji je za Zvezdu odigrao 104 utakmice.
U poslednojoj sezoni sjajnog Holanđanina na stadionu „Rajko Mitić“ Zvezda je stigla do evropskog proleća plasmanom u šesnaestinu finala Lige Evrope, ali i do državne krune.
Beograd je napustio kao slobodan igrač pa je u tursku Malatju otišao bez obeštećenja.
RIČMOND BOAĆI (GANA)
Afrički napadač najbolji je strelac među strancima koji su igrali za Crvenu zvezdu i jedan je od najzaslužnijih fudbalera za povratak Zvezde na evropsku pozornicu. Ipak, prilikom analize učinka golgetera iz Gane, neminovno je podeliti analizu na period pre i posle transfera u Kinu.
Boaći je u Crvenu zvezdu stigao kao pozajmljen igrač Latine u januaru 2017. godine, a posle uspešne polusezone i bankrota italijanskog kluba kao slobodan igrač potpisao je ugovor sa crveno-belima.
Ailton pojačanje samo na papiru
Među zvučnijim imenima od stranaca koji su nosili dres Crvene zvezde je i Brazilac Ailton koji je posle bogate karijere, mahom provedene u Bundse ligi, stigao u Ljutice Bogdana.
Ipak, nekada ubojiti golgeter, sa 33 godine, koliko je imao po dolasku na Topčidersko brdo, i očiglednim viškom kilograma, bio je daleko od pojačanja.
Igrač koji je prethodno nosio dresove Đenoe, Sasuola, Juventusa, Elčea, Atalante i Rode, fenomenalno je počeo staž u Ljutice Bogdana. Tokom prolećne polusezone postigao je 16 pogodaka 20 utakmica i demonstrirao sve golgeterske kvalitete čime je ujedno i nagovestio da je igrač kakav je neophodan Crvenoj zvezdi na putu do deset godina sanjane evropske jeseni.
Golgeterski instinkt, umeće da se zagradi, izbori prostor, ali i vrati na svoju polovinu u potrazi za loptom potvrdio je i tokom kvalifikacija za Ligu Evrope. Seriju internacionalnih pogodaka počeo je na evropskoj premijeri postigavši po dva pogotka u oba meča sa Florianom, ali se dvomeč sa Maltežanima ispostavio samo kao zagrevanje za naredne korake. Usledio je pogodak u remiju (1:1) sa Irtišom za naredni evropski korak, a onda i prvi položen ozbiljniji ispit i po gol u susretima sa Spartom, prvo u Beogradu (2:0), a potom i u Pragu (1:0).
Pokazao je Boaći da ume da postigne gol i kad njegovom timu ne ide, da jednim potezom baci u zapećak bledo izdanje celog tima, a pogoci koji će se dugo pamtiti sigurno su oni koje je postigao na gostovanjima Kelnu i Partizanu.
Odbrambeni igrači nemačkog tima Hinc, Sorensen i Mere, nisu uspeli da zaustave golgetera Zvezde koji je septembarsko gostovanje Kelnu dočekao u usponu forme, a u 30. minutu u nekoliko sekundi pokazao je sve svoje kvalitete. Primirio je grudima loptu, oslobodio se rivala i sa oko 20 metara postigao gol za tri boda koja su se ispostavila kao odlučujuća u borbi za proleće u Evropi.
Ipak, upravo evropsko proleće protiv CSKA moglo je da bude još lepše za zvezdašku publiku da je Boaći iskoristio zicer koji je imao protiv ruskog kluba. Usledio je kapitalni transfer u Đangsu za 5,5 miliona evra, ali se u Ljutice Bogdana vratio već na kraju sezone za 2,5 miliona.
Tokom drugog mandata u redovima srpskog šampiona koji i danas traje Boaći nije pokazao ni polovinu kvaliteta iz 2017. godine. Niz povreda uticao je da potpuno ispadne iz forme, ali je uprkos tome uspeo da pretekne Uga Vijeiru na listi najboljih inostranih strelaca Zvezde i tako po još jednom osnovu postane deo istorije kluba.
EL FARDU BEN (KOMORSKA OSTRVA)
El Fardu Ben, ofanzivac Crvene zvezde, u redove trenutnog tima stigao je iz Olimpijakosa tokom zime 2018. godine kao najveća želja Vladana Milojevića, a crveno-beli su za njegovu slobodu izdvojili pola miliona evra.
POVEZANE VESTI
Reprezentativac Komorskih ostrva bio je želja tadašnjeg stratega i šest meseci ranije. Najuspešniji trener u novijoj istoriji crveno-belih sa njegovim kvalitetima upoznao se tokom rada u Panioniosu, a poverenje koje mu je ukazao dovođenjem u Beograd napadač je vrlo brzo uzvratio igrama.
Svojom polivalentnošću, Ben je prihvatao sve uloge koje su pred njega postavljane, igrao je na krilu, u špicu ili iza centarfora. Brzo je pokazao široku lepezu oružja u ofanzivi i postao krucijalan deo crveno-bele ofanzive.
Početak 2018. godine Ben je iskoristio da sa osam golova u prvenstvu „zakuca“ mesto među starterima, a na odlično proleće nadovezala se maestralno leto i evropske kvalifikacije za Ligu šampiona.
Sa šest pogodaka Ben je bio u samom vrhu igraća zaslužnih za istorijski plasman Crvene zvezde u grupnu fazu Lige šampiona.
Ubojitost Zvezdinog ofanzivca osetili su defanzivci Spartaksa, Suduve, Spartaka iz Trnave i na kraju Salcburga. Upravo duel sa šampionom Austrije ostaće urezan u sećanje svim pristalicama crveno-belih. Neverovatni rolekroster u željenom smeru za Zvezdu usmerili su Degenek i Ben, a dva gola crveno-belog internacionalca ispisala su jednu od najlepših Zvezdinih bajki.
Usledila je grupna faza Lige šampiona u kojoj je reprezentativac Komora takđe demonstrirao golgeterske kvalitete i to pored Kulibalija i Ruija. za utešni pogodak na „San Paolu“ protiv Napolija.
Uprkos fenomenalnim igrama u prvoj godini u Beogradu, crveno-beli su, očekivajući njegov transfer u Arabiju, propustili priliku da Bena registruju za drugu grupnu fazu Lige šampiona, što se ispostavilo kao velika greška jer je Ben u aktuelnoj sezoni najefikasnijim igrač šampiona Srbije na domaćoj sceni sa 14 pogodaka.
MENDEŠ KADU (BRAZIL)
Eduardo de Fiori Mendeš Kadu dugo je bio stranac sa najviše utakmica u dresu Crvene zvezde. Omaleni Brazilac za crveno-bele je igrao od 2009. do 2013. godine i upisao 104 utakmice.
Na žalost lucidnog veznog igrača na Topčiderskom brdu igrao je dok je znatno bolji period imao večiti rival, pa je Kadu iz Beograda otišao sa samo dva trofeja Kupa Srbije i uz četiri sezone u kojima je njegov klub bio vicešampion.
Lucidni fudbalski arhitekta u Ljutice Bogdana je stigao iz Zete uz skromno obeštećenje, a tokom četiri godine predstavljao je kostur tima.
O njegovim kvalitetima najbolje svedoči podatak da je standardni prvotimac bio kod svih stratega koji su sa klupe predvodili Crvenu zvezdu u vrlo turbulentnom periodu. Na fudbalsko znanje Brazilca oslanjali su se Vladimir Petrović Pižon, Ratko Dostanić, Aleksandar Kristić, Robert Prosinečki, Aleksandar Janković i Rikardo sa Pinto.
Posebno efikasan bio je u sezoni 2011/12 u kojoj je pod komandnom palicom Roberta Prosinečkog postigao 11 pogodaka od kojih je crveno-beloj publici u posebnom sećanju ostao evrogol u trećem minutu sudijske nadoknade na 142. večitom derbiju.
Leta 2013. godine otišao je iz Crvene zvezde u Šerif kao stranac sa najviše pogodaka i utakmica u klupskom dresu, a moldavski klub ga je angažovao kao slobodnog igrača usled velikih finansijskih problema sa kojima su se crveno-beli suočavali u tom periodu.
MIODRAG BELODEDIĆ (RUMUNIJA)
Tim Crvene zvezde koji se popeo na vrh Evrope za mnoge je predstavljao reprezentaciju Jugoslavije pojačanu jednim internacionalcem – Miodragom Belodedićem.
Rumunski defanzivac uspeo je 1988. godine da „pobegne“ u Jugoslaviju iz rodne države gde je, usled režima Nikolaja Čaušeskog, fudbalerima bilo zabranjeno da napuštaju državu.
Marin, Degenek, Borjan i „stranci“ iz bivše Jugoslavije
Belodedić, fudbaler srpskih korena, rođen je i odrastao van Jugoslavije, a epitet „stranca“ nosili su i brojni igrači sa naših prostora koji imaju pasoš drugih država poput Marina, Degeneka ili Borjana.
Marko Marin se čak i vodio kao stranac prema superligaškim propozicijama, ali u ovom slučaju njih nismo uzeli u obzir jer su rođeni na prostoru bivše Jugoslavije. Iz istog razloga ni na igrače iz Crne Gore, Hrvatske, Makedonije ili Slovenije nismo gledali kao inostrane.
Defanzivac je zbog bega u Jugoslaviju osuđen na 10 godina zatvora zbog izdaje, ali su sve optužbe povučene godinu dana kasnije, nakon Rumunske revolucije.
Igrač koji je već imao u svojoj biografiji osvojenu evropsku krunu sa Steauom bio je želja večitih rivala, ali je inicijativa Dragana Džajića prevagnula da Belodedić dođe u Crvenu zvezdu.
Stameni fudbaler koji je zbog svoje gracioznosti dobio nadimak „Jelen“ je uz Najdoskog, činio nepremostivi, poslednji bedem ispred Stevana Dike Stojanovića, a rupu u zidu kojisu činili Belodedić i njegovi najbliži saigrači nisu uspeli da nađu brojni vrhunski napadači poput ofanzivaca Rendžersa, Dinama Drezden i Olimpika iz Marseja.
Sjajau sezonu 1990/91 Belodedić je upotpunio na stadionu „Sveti Nikola“ u Bariju. Posle odlične partije, preuzeo je odgovornost i među izvođačima jedanaesteraca i kao treći igrač zatresao mrežu Marseja.
Belodedić je tako postao deo istorije Crvene zvezde, ali i istočnoevropskog fudbala kao prvi fudbaler koji je osvojio Kup šampiona sa dva istočnoevropska kluba.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
