1
Uključite oko šest popodne TV i odgledate derbi Zvezde i Partizana, a kad ste već tu, ispratite PSŽ - Bajern i vidite dve dimenzije fudbala.
Dok se Zvezda i Partizan bore za bodove tvrdo, „na nož“ i jedan gol razlike, PSŽ i Bajern igraju brzo, efikasno, lepo i kad padne pet komada… puna kapa.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovako izgleda i jedna od linija razdvajanja mnogih navijača Partizana – onih koji podržavaju Aleksandra Stanojevića i onih kojima nije po volji.
Stanojević je u sredu bio vidno nervozan posle 164. večitog derbija, dok su navijači kluba iz Humske ostali nezadovoljni.
Svako iz svojih razloga. Partizan je odigrao bolje prvo, Zvezda bolje drugo poluvreme utakmice, a kola Stanojevićevog pobedonosnog niza slomila su se na Marakani.
Partizan je od jesenas nanizao 17 trijumfa, a još od dolaska Stanojevića, početkom septembra bilo je jasno da su navijači po pitanju njegovog angažmana podeljeni.
Tako je i sada, sedam meseci kasnije. Jedni mu nisu zaboravili Šamrok Roverse i onu blamažu od pre skoro deceniju, drugi su podržavali Sava Miloševića i znali su da dolaskom Stanojevića slede promene u stilu igre.
Ali, niko nije mogao ni da nasluti da će Partizan ostati neporažen od oktobra, pa sve do drugog meča sezone sa najvećim rivalom.
Tim u startu nije delovao tako ubedljivo, ali kako su se nizale pobede, tako se stišavala i sumnja u navijačkom telu Partizana.
Jer, ništa ne prodaje kao uspeh, zar ne? Osim kad uspeh izostane, kao u sredu. Branio je dan ranije šef struke kluba iz Humske svoj rad tvrdeći da je i ranije bilo nizova od dvocifrenog broja pobeda.
Dominirali su na smenu Zvezda i Partizan, a ove sezone i jedni i drugi paralelno. Stanojević je rekao da je to normalno jer je Partizan veliki klub sa većim budžetom od većine drugih u Superligi.
Ipak, na startu sezone kod Miloševića desilo se „proklizavanje“ i poraz od Novog Pazara 3:2, što je posle neuspeha u finalu Kupa od Vojvodine uvećavalo nezadovoljstvo navijača.
Miloševićev tim je u prvih godinu dana igrao veoma lep i napadački fudbal od kada je, marta 2019, preuzeo vođenje kluba.
Pošto je malo ko očekivao da će išta na dobro izaći posle loših epizoda pod Batom Mirkovićem i ne tako atraktivne igre pod Miroslavom Đukićem, Milošević se isprva pokazao kao odlično rešenje.
Partizan se plasirao u Ligu Evrope, gde je igrao rame uz rame sa AZ Alkmarom, Mančester junajtedom u jednoj utakmici i Astanom. Pobeđivan je i Molde, a ekipa je igrala sa mnogo samopouzdanja.
Pogođeno je pre nešto manje od dve godine sa transferima, došli su Asano i Sadik, proigrao je Sejduba Suma i Milošević je delovao kao mađioničar.
A onda je otišao jedan od njegovih „džokera“ Milan Đuričić „Đumi“. Mnogi koji poznaju prilike u Partizanu, kažu da je Đumi bio vitalan deo igre i njene postavke i kad je otišao prošle godine, sve se promenilo.
Pisalo se da je dogovor bio takav da ode posle godinu dana, nakon što mu je Savo pomogao u lečenju karcinoma.
Kap koja je i za Miloševića prelila čašu bio je poraz od Vojvodine u prvenstvu, avgusta 2020. Tada je Savo, iznerviran sudijskim odlukama, šutnuo mikrofon i napustio klub, prepustivši već formiran tim da se sa njim Stanojević snalazi kako zna i ume.
Stanojevićev Partizan isprva nije igrao ni izbliza onako „lep“ fudbal kao Miloševićev. Zato je od starta bio predmet kritika onih koji mu nisu zaboravili ni način na koji je otišao iz kluba pre devet godina.
Stanojević je tada rekao da se više nikad neće vraćati u srpski fudbal. Bio je na strani Mladena Krstajića u situaciji kada je Dragan Đurić imao prevlast u Partizanu i zato je smenjen.
Kad se tome doda i ispadanje od Šamrok Roversa u kvalifikacijama za Ligu Evrope, te stigme je teško osloboditi se kod onih koji imaju malo duže pamćenje.
Zato su pristalice crno-belih podeljene i na one sa kraćim i dužim pamćenjem i komentari svih njih se mogu videti po društvenim mrežama u četvrtak.
Kad je dobro, gura se nekako, kad je loše, odmah potop. Takvi smo svi manje ili više kao narod, pa je pravo pitanje da li bi bilo drugačije, a rascep manje naglašen da je Partizan pobedio u sredu.
Derbi je sa te strane pokrenuo žustru raspravu, u koju se kao argument ubacuje i prodaja igrača.
Kod Miloševića je nekako počelo da se oseća kao nagoveštaj trenda to da se mladi igrači prodaju za ozbiljan novac.
Strahinja Pavlović, Filip Stevanović, Umar Sadik… Svi oni su otišli za solidan novac. Bar za naše prilike.
Nije to naravno koliko bi oni vredeli da su došli sa nekog drugog tržišta i da se Filip recimo zove Felipe i da ga je prodavala Sevilja na primer.
Opet, imao je šta da pokaže, kod Miloševića je to i radio, dok se kod Stanoja o tome ne priča toliko.
Partizan pobeđuje, ali je isto tako ispao od Šarlroa u kvalifikacijama za Ligu Evrope prošle godine, a sada je nedoumica koga će prodati na leto.
Zato je, komercijalno gledano, Miloševićev Partizan delovao isplativije, dok je Stanojevićev rezultatski možda na boljem tragu, iako ima 12 bodova zaostatka za Zvezdom.
Derbi i poraz u njemu je samo rasplamsao ovu buru, pa nema sumnje da će se sada dodatno secirati svaki aspekt igre Partizana, kome je verovatno do kraja sezone ostao samo Kup kao realan trofej, jer je titulu i sam Stanojević prežalio u sredu.
Opet, deo navijača će se saglasiti sa njim u tom pogledu, a onaj drugi mu to neće oprostiti, jer ne veruje da bi Partizan ikad trebalo da odustane od bilo čega, ma kako situacija delovala bezizlazno.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
