3
Desio mu se Šamrok. Desio mu se i Branko Ružić. Desio mu se Dragan Đurić. Desio mu se razgovor u jednom restoranu. Rečeno mu je da ne diže frku. I da možda nije interes Partizana da uzima trofeje. Rečeno mu je da gleda svoja posla i da radi to što radi.
PROČITAJTE JOŠ
Pre nešto više od osam godina Aleksandar Stanojević se pojavio na konferenciji za medije u Medija centru i govorio o razlozima za odlazak iz Partizana. I nije delovalo izgledno da će se ikada vratiti.
Sve do 1. septembra ove godine, tačno devet godina od dana kada je objavljeno da je smenjen.
„Tokom četvrtka u Humskoj je sve slutilo na buran rasplet koji se i dogodio oko 19 časova. U klubu su se iza zatvorenih vrata vodili sastanci i na kraju je deo uprave, koji je i ranije u dva navrata želeo da se Stanojević smeni, dobio podršku ostalih čelnika i odluka o otkazu treneru koji je osvojio dve titule biće samo formalno potvrđena na sednici Upravnog odbora Partizana“, javljeno je 1. septembra 2011. godine.
Devet godina kasnije, stvar koja se kuvala već neko vreme proključala je posle gostovanja Partizana u Novom Sadu ekipi Vojvodine.
Crno-beli su poraženi sa 3:2, trener Savo Milošević je isključen zbog protesta, a potom je zakazana sednica Odbora za hitna pitanja. Koja je trajala dva dana.
„Pred sednicu OZHP, Savo je podneo neopozivu ostavku. Satima je trajao pokušaj da on ostane, duboko ceneći njegov učinak. Njegovi razlozi su duboko razložni. To je uslovilo drugačiji tok sednice i njen produžetak. Dalji koraci FK Partizan su spremni i biće objavljeni u narednim danima“, naveo je potpredsednik Vladimir Vuletić.
PROČITAJTE JOŠ
Pozitivnim odgovorima on je reagovao i na pitanja o promenama u upravi kluba, ali i da će biti pojačanja o kojima će odlučivati trener.
Trener koji dobro zna gde je došao, gde se vratio jer se još bolje seća kako je otišao pre devet godina. A stigao je tako što je u aprilu 2010. godine Goran Stevanović napustio klub posle poraza u polufinalu Kupa Srbije.
Sa Stanojevićem na klupi Partizan je upisao sedam uzastopnih pobeda, savladao je i Crvenu zvezdu, te uspeo da odbrani titulu, posle čega je usledio i plasman u Ligu šampiona.
Reklo bi se, scenario iz snova za mladog trenera, gde postoji neka sličnost sa slučajem Miloševića – i on je stigao kao zamena, osvojio je trofej, doduše Kup, a ne titulu i plasirao se u evropsko takmičenje, doduše u Ligu Evrope, a ne u Ligu šampiona.
U maju 2011. godine Stanojević je potpisao novi dvogodišnji ugovor i pripremao se za novi pohod na evropsko takmičenje. Ali… Genk i Šamrok su ostavili Partizan bez prilike da igra van svoje države. I tu je krenulo da „puca“.
Deset bodova prednosti na tabeli u odnosu na prvog pratioca značili su da Stanojević radi dobar posao, ali je odjek Šamroka bio toliko jak da je uzdrmani predsednik Dragan Đurić svalio krivicu na sportski sektor, gde je uz Stanojevića kao sportski direktor bio Mladen Krstajić.
„Oni su glavni krivci za eliminaciju od Šamroka. To je najveći neuspeh u 56-godišnjoj istoriji učešća Partizana na evropskoj sceni. To je objektivna istina, koja se ne može osporiti nikakvim frazama – nikad u svojoj istoriji Partizan nije eliminisan od slabijeg rivala u Evropi. Neuspeh nam je još teže pao, jer se, kako sam rekao nalazimo u najuspešnijem periodu u istoriji kluba, jer smo u letnjem prelaznom roku uložili tri miliona evra u pojačanja, jer smo verovali u rukovodstvo sportskog sektora kluba. Krstajić i Stanojević su tada umesto da preuzmu odgovornost krenuli u napad, po njima svi su krivi, osim njih dvojice“, istakao je Đurić.
I posebno, istakao je da je prema Stanojeviću imao „očinski odnos“, te mu uputio poruku putem medija, ali i reagovao na Stanojevićeve navode da je Branko Ružić, tadašnji i sadašnji funkcioner SPS, tada potpredsednik kluba, a sada ministar u Vladi Srbije, rekao da Partizan ne mora i peti put da bude šampion.
„Ja sam prema Stanojeviću uvek imao očinski odnos, njemu je to veoma dobro poznato, pa ću mu dati još jedan očinski i prijateljski savet. Obmanjuju te tvoji savetodavci i mentori kada ti kažu da sačekaš da „situacija dobije drugi epilog“. Partizan je suviše veliki klub da bi dopustio da neformalna grupica besposličara u njemu režira bilo kakav epilog. To je ružan i prizeman pokušaj uplitanja politike u fudbal, u odnose u Partizanu. Čemu takva niskost“, upitao se Đurić.
Stanojević je dobio veliku podršku navijača Partizana. Organizovani su i protesti tim povodom, a kulminacija se dogodila na konferenciji za medije kada je „otvorio dušu“.
„Pitam sada zašto me nisu smenili posle Šamroka i izjava koje sam tada dao jer i one mogu da se podvedu pod kršenje Statuta. Nisu me smenili jer sam govorio istinu. Imao sam viziju na tri godine, ali niko me nije slušao. Nije bilo sportskog direktora, sve je funkcionisalo sa predsednikom Đurićem, kao da je privatni klub“, poručio je Stanojević.
A posle ispadanja od Šamroka rekao je…
„Naravno da trener snosi najveću odgovornost. Ako rukovodstvo misli da treba da me promene, nema nikakvih problema. Ja sam vojnik Partizana i radiću sve što je u interesu kluba. Tu sam za svaki razgovor. Sramota je da se ispadne od ekipe kao što je Šamrok, i tu nema priče! I protiv Genka i protiv Šamroka ispali smo na svoje gluposti. Napadali smo, stvarali šanse, a onda primali golove iz sopstvenih grešaka…“
Od septembra do januara „vukla“ se priča koja je kulminirala konferencijom za medije u trajanju od više od sat vremena, 17. januara 2012. godine, tri dana pošto su navijači Partizana organizovali skup podrške ispred stadiona i čuli vatreni govor Stanojevića.
Vremena za vatru teško da ima, u Partizanu već neko vreme tinja i čini se da je došlo vreme za gašenje. Dolazak Stanojevića je prvi korak, a o ostalima, kako bi rekao Vuletić, trebalo bi da saznamo više u narednim danima.
Bonus video
Pratite nas i na društvenim mrežama:
