Partizan je završio svoju evropsku odiseju, a Crvena zvezda će odlučujuću bitku voditi 1. oktobra u Jermeniji sa Araratom na putu ka Ligi Evrope. Upravo bi taj meč mogao da odluči sudbinu srpskog fudbala. Ne, nije preterivanje, već surova realnost. Nažalost...
Srpski fudbal nalazi se pred ambisom, iz kojeg će ukoliko upadne, a sve zavisi od Crvene zvezde, teško uspeti da se izvuče i oporavi.
Ali ono što pored toga posebno zabrinjava, su izjave trenera večitih rivala, koji se ponašaju kao da je sve to normalno i ne zameraju ništa svojim izabranicima posle eliminacija od Omonije i Šarlroa.
PROČITAJTE JOŠ
Tako je Dejan Stanković posle (ne)očekivanog ispadanja u Nikoziji, nakon penal-ruleta, okrivio lošu sreću, umesto da je krivca tražio u svojim fudbalerima, koji nisu znali da postignu drugi gol i tako reše pitanje pobednika.
„Bili smo nadmoćni sedamdeset minuta. Nesrećno smo primili gol, vratili se u igru, izdigli iz svega i dominirali. Ali, kada osetiš da je protivnik pao, onda moraš da postigneš gol i da rešiš pitanje pobednika. Mi smo to morali da uradimo, a nismo, iako smo bili bolji. Penali su lutrija, ne možeš da znaš ko će da prođe. Još jednom, morali smo da prelomimo, ali igračima ništa ne zameram, dali su sve od sebe. Idemo dalje, Crvena zvezda je kroz istoriju prolazila i kroz teže momente. Okrećemo se Ligi Evrope“, izjavio je Stanković posle ispadanja na Kipru.
I upravo u tome je srž problema. Trener srpskog šampiona ama baš ništa nije zamerio Kataiju, Benu, Degeneku, Falčineliju i ostalima, što su dozvolili da ih eliminiše kiparski predstavnik, pa makar to bilo i na penale, koji su svakako lutrija.
Da je Stanković bar jednom dosad, otkako je preuzeo Zvezdu, direktno uperio prst u nekog i poručio da mora i može to mnogo bolje, možda bi se druga pesma sad pevala na „Marakani“, možda bi se i dalje sanjalo o čuvenoj „mušemi“ i trećoj uzastopnoj Ligi šampiona.
Ovako, crveno-belima (pre)ostaje da strepe i za Ligu Evrope, jer opet moraju u goste, a rival je nepredvidivi Ararat, koji je u trećem kolu izbacio Celje.
Gotovo identičan slučaj je s Partizanom, samo što su oni u goroj poziciji od Crvene zvezde jer posle Lige Evrope nemaju popravni, kao što je slučaj s Ligom šampiona.
Poraz od belgijskog tima Šarlroa, automatski je značio i kraj crno-bele evropske priče. Nekada je Partizan bio u društvu Reala, Porta, Njukasla, Anderlehta, a sada je spao na to da mora da pruži ruku osrednjem belgijskom klubu, koji je igrom slučaja, trenutno lider Župiler lige s maksimalnih šest od šest.
Niko ne želi da potceni snagu i moć Šarlroe, ali prosto je neobjašnjivo i iritantno, kako je Aleksandar Stanojević, baš kao i Dejan Stanković, zadovoljan prikazanim, i baš ništa ne zamera svojim igračima!?
„Žao mi je, ali nemam šta da im zamerim. Nismo postigli golove. Pokazali smo se dobro. Žao mi je što nismo prošli. Čestitam protivniku na prolazu. Mislim da smo bili konkretniji, ali smo primili dva gola iz prekida. Dobar tim ide dalje. Prvo poluvreme nismo bili dovoljno ofanzivni kao što je trebalo, ipak se igra jedna utakmica. Oni teško primaju golove, mislim da smo bili bolji rival, stvorili smo više prilika“, glasilo je izlaganje Stanojevića.
I dok Stanojević i Stanković ništa na zameraju, malo fali još i da javno pohvale svoje igrače posle neuspeha u Ligi šampiona i Ligi Evrope, srpski fudbal nastavlja da pada sve niže, a večiti da demonstriraju silu u Superligi.
Tu papreno plaćeni stranci i povratnici prave razliku, ali istih nema na mapi kada su evropski mečevi, zbog kojih su dovedeni, u pitanju.
Porazno bi bilo da Crvena zvezda i Partizan igraju samo Superligu i Kup Srbije, kad su već crno-beli razočarali na evrosceni, ostaje nam da se nadamo da četa Dejana Stankovića neće dozvoliti identičan scenario i da će uspeti iz Jermenije da izbori plasman u Ligu Evrope.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare